Pri putu ka cilju, uglavnom se kaže da postoje dve mogućnosti. Jedna je, pogotovu ako je visok i težak, zbog toga obično i dug…, da se to čini „srcem“. Odnosno „predano“, strasno, emotivno! A druga je „razumom“, odnosno hladno, proračunato, danas se kaže i „sofistikovano“. I uglavnom se misli da se ove mogućnosti isključuju.
Ovo uopšte nije tačno, ne samo „u teoriji“ sa njenim cepidlačenjima, nego u praksi! I nije uvek izraz nepoznavanja nego opredeljenja za jednu mogućnost, i njegovo pravdanje „nemogućnošću“ da se do cilja ide drugom. (Nekada i da se ne bi sebi priznao pogrešan izbor!). Uz sadejstvo uobičajenog, „crno-belog“, odnosno „ili-ili“ gledanja na svet. Uopšte, i u detaljima.
A davno je Blez Paskal, prevashodno matematičar i kao takav obrazac „razumnog“, tražio uvažavanje „dve logike“. Jedna je ona uobičajena i školska, „logika mozga“, a druga stalno zanemarenog i potcenjenog, „srca!“. Shodno tome i prirodi ljudskog bića, kao i zajedničkog života, njihovo (naizmenično) korišćenje. Zavisno od toga prema čemu se odnosimo! Onom što nije čovek (nego priroda i njeno preuređivanje radom), ili prema čoveku van sebe i u sebi. I usto, što se kasnije zbog ugrožavanja prirode posebno naglašava: više pretežno jedno odnosno drugo, nego isključivo…
Kasnije su pažljivi posmatrači čovekovog (tuđeg i svog) ponašanja, zaključili da bi i Paskal, da se time više bavio, umesto i takvog „ili-ili“, često preporučivao „i-i“! Cilj treba iznaći i odrediti što je više moguće „hladno“ i razumno, uzimanjem u obzir svih u principu mogućih. Uz „kalkulisanje“ svega što se budućim izabranim dobija, a eventualno i gubi, „troškovima“, željenim i neželjenim posledicama… A posle toga i posle istim načinom izbora puta, načina, sredstava…, strasno ići ka njemu!
Oboje je tim potrebnije, ukoliko je cilj dalji, viši, teži…, i „skuplji“ za ostvarenje. Da se izbegne ono, „Što je brzo, to je kuso!“. Ali i ono drugo, obeshrabrenje zbog pune svesti o njemu kao pomenutom! Razmislimo o onom što je rekao još Rimljanin Seneka: Za to što ne pokušavamo, nije razlog što je nemoguće, nego je nemoguće što ne pokušavamo! A obično ne pokušavamo zbog nedostatka i „računice“ i strasti…
autor:Radovan Marjanović
