Struktura moći u Srbiji i Crnoj Gori

Ovo je neka vrsta „omnibus“ teksta, tako da svako može da izabere deo koji mu je interesantan, a da preskoči ostale. Govoriću o volonterima i robovima, strukturi moći u Crnoj Gori i Srbiji i političkom položaju Dodika i Vučića.

Rezultati u mnogim oblastima, u pravosuđu i zdravstvu naročito, u sebi sadrže i veoma veliku količinu rada i rezultata rada volontera. Reč je o hiljadama ljudi, a moguće je i o desetinama hiljada ljudi koji su potpuno nevidljivi iz vučićevskih visina.

Kako god da rezultate ocenjujemo, jedno je sigurno – bili bi bitno lošiji da volonteri nisu ugradili sebe u njih.

Užasno je što je njihov položaj gori od položaja roba u staraj Grčkoj ili Rimu. Robovlasnik je roba hranio i obezbeđivao mu neki krov nad glavom, a od volontera se očekuje da se sam nekako hrani, obezbedi sebi stanovanje i da na posao dolazi prilično pristojno obučen – naravno opet o svom trošku. U 21. veku položaj volontera je po svim ekonomskim kriterijumima gori od položaja roba pre 2-3 hiljade godina.

Ono što ih razlikuje je „sloboda volje“. Antički rob je to bio prinudno, a ovaj sadašnji je navodno to svojom voljom. Stvarno? Masovno ljudi žele da rade o svom trošku? Naravno da ne, nego je celo društvo tako temeljno zarobljeno neoliberalnim konceptom (čitaj MMF, Svetska banka, Brisel, NATO) da je prinuda sveobuhvatna, a egzistencijalni strah svuda prisutan, do te mere da se porodično izdvaja za volontera ne bi li se kasnije izvukao do nedovoljno-ishranjenog zaposlenog.

Prvo stvore očaj, a onda kažu – evo sada ste slobodni da birate. I to sve u vreme kada je tehnološki napredak takav da bi bilo sasvim normalno da se radi 5 sati dnevno i da svi budu zaposleni.

Volonteri su ugroženiji od nezaposlenih, zato što snose trošak za prevoz do posla i za bolje oblačenje, šminku.

Izrabljivanje sa početka dvadesetog veka je za današnje volontere srećan ishod. Kakvi proleteri, volonteri svih zemalja ujedinite se!

Drugu temu sam obradio u vidu tabele:

STVARNE STRUKTURE MOĆI U CRNOJ GORI I SRBIJI

CRNA GORA / SRBIJA

Aco Đukanović / 1. Andrej Vučić

Brano Mićunović / 2. Zvonko Veselinović + Pana

Milo Đukanović / 3. Aleksandar Vučić

Beba Popović / 4. Beba Popović

Željko Mitrović / 5. Željko Mitrović

Kakva slučajnost. Iz tog ugla i „razlike“ izgledaju drugačije:

– Crna Gora priznaje nezavisnost tzv. Kosova, Vučić sasvim „suprotno“ – ugovara, pa sprovodi Briselske sporazume kojima se priznaje nezavisnost tzv. Kosova,

– Crna Gora juri ka NATO-u, Srbija ni slučajno, ali sprovodi sve vojne aktivnosti sa NATO kao da je njen član,

– Crna Gora se hvali time da su MMF i Brisel merilo svih stvari, a Srbija nam prvo objasni šta ih je sve podučila, pa onda sve prihvati, pa se hvali kako su rezultati fenomenalni, a to potvrđuje i MMF.

A sad sarkazam na stranu. Nema tu uopšte politike. Politika je isključivo u funkciji prethodno označene moći. Ima je onoliko koliko se građani bune. Ako se mire sa sudbinom onda je nema uopšte. Kada Vučić sve koji protestuju i podižu svoj glas označava kao neprijatelje, to je zbog toga što ga svojim protestima teraju da se bavi politikom, a on za to prosto nema vremena od silnih sopstvenih interesa.

Što se treće teme tiče, dok sam se pripremao za ovaj tekst DŽevad Galijašević je napisao takav tekst o odnosu Vučića i Republike Srpske, da tu nema šta ni da se doda ni da se oduzme.[i] Ko ga nije prosledio svim svojim prijateljima, odmah neka to uradi.

Možda samo jedna rečenica. Dodik je živi dokaz šta bi sve moglo da se uradi kada bi Vučić koristio znatno veće mogućnosti koje Srbija ima u odnosu na Republiku Srpsku. A o zajedničkim snagama da i ne govorim.

[i] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zasto-vuciceva-vlada-zeli-srusiti-republiku-srpsku/

Branko Pavlović

Fond strateške kulture