STUDENTI -KAKO DALJE?

Piše: P. Rakpočević, Štutgart
Posle veoma uspešnih, verovatno kao zbir svih u Srbiji najvećih ikada održanih demonstracija, i studenti se moraju upitati -kako dalje? I šta im je činiti da uspeh demonstracija postane trajan.

U Srbiji, posebno u vreme komunističke vladavine, se veoma malo demonstriralo. Naravno izuzimajući od nekadašnje komunističke vrhuške zapovedanih besplatnih izlazaka naroda, ne na demonstracije nego na „podrške mudroj politici Josipa Broza-Tita“ -ili izlazak na ulice i trgove da pozdrave „drage Titove goste“ iz ko zna koje gologuzanske nedođije. O nekim drugim, masovnim demonstracijama se nije ni govorilo ni izveštavalo. Verovatno ih nije ni bilo jer ih je UDBA gušila i pre izlaska naroda na ulice. Nekadašnjoj komunističkoj organizaciji demonstracija su danas veoma slična Vučićeva „okupljanja pristalica“. Jer ih SNS pretnjama otkazima ili podmićivanjem onih koji moraju da dođu da podrže Velikog vođu, – kao nedavno u Sremskoj Mitrovici, itekako primorava. Mnogi dobijaju „dnevnice“ od 2000 do 10.000 dinara po učesniku, samo da dođu i da aplaudiraju svom Velikom vođi. Nešto slično se ponovilo i u subotu 1. Marta u Boru.

A onda se, kao Vučiću ovih poslednjih nekoliko meseci, i Titu dogodila 1968.-ta godina -kada je, naravno ko drugi nego tadašnja generacija studenata, izašla na ulice! Uglavnom znamo kako se 1968. godina završila. Tito je lično, kao danas ovaj nesrećni AV poslednjih 2, 3 meseca, obećao koješta, pohapsio neke od vođa, UDBA je neke „prevrnula“ da rade ne za studenstske demonstracije nego za UDBU -govorio je Zoran Mijatović, tadašnji šef beogradske UDBE, kao npr. za Vuka Draškovića, da Vuk sarađuje sa UDBOM i potkazuje ko su ključni organizatori. Naravno, Vuk nije „radio“ za džabe. Mijatović je tvrdio da je Vuk uvek dobijao nekakve honorare. A posle studija dobio je posao u TANJUGU (Državna obaveštajna agencija punog imena po ruskom uzorku „Telegrafska agencija nova Jugoslavija“) kao dobro plaćeni dopisnik iz jedne afričke države.

Sve kasnije demonstarcije, posle uvođenja višepartijskog sistema u ondašnju Jugoslaviju i krvavog rasturanja države, bile su brojno ponekad velike, posebnu one kada su, po pisanju Vašington posta na godišnjicu rušenja Slobe Miloševića, američki obaveštajci finansirali rušenje Miloševića sa oko 60 miliona dolara! Čak je i ondašnji oponent Velja Ilić u jednoj TV emisiji tvrdio da je i on iz Mađarske, gde je bila centrala CIA za Balkan, u postavi sakoa, nosio silne devize za organizovanje demonstracija protiv Miloševića. Čim je pao Milošević, usahnule su i demonstracije -valjda više Ameri nisu, dobivši ono što su hteli, da ih plaćaju. I tada je Sloba M. tvrdio, kao danas AV, da su strani neprijatelji platili unutrašnje neprijatelje da demonstracijama i drugim nedelima rasture Državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru i da njega strpaju u zatvor. Pošto Crna Gora više nije u zajednici sa Srbijom, Vučić, naravno, pominje plan za odvajanje Vojvodine od Srbije kao dodatni, ali nikada od studenata izgovoreni cilj demonstracija. Inače je Vučićev vokabular veoma sličan govorima Slobe Miloševića -što nije čudo jer je AV bio u Slobinoj vladi ministar za (dez)informacije! Znači- jednom nešto naučeno ostaje za uvek!

Neki pametan čovek, rekao je davno, da „samo velika nesreća može da privoli ljude da velikom mukom pokušaju da dođu do sreće“. To je, verovatno, sve do nedavno, važilo i za stanovnike Srbije. U suštini, naš narod je kroz vekove jahao i ugnjetavao ko je stigao -od Turaka, komunista, Dosovaca pa do Vučićevog otimanja totalne vlasti pre dvanaestak godina! To „jahanje“ traje i dan danas. Srbi su, uglavnom, izuzimajući oba Srpska ustanka pod Karađorđem i Milošem Obrenovićem, čutali i huktali -govoreći po Vuku Karadžiću -citat- „ćuti, može da bude još gore“! Ipak, i pod Vučićem je bilo dosta velikih protesta, npr. protiv Rio Tinta i litijuma, ali su oni veoma brzo usahli sami od sebe. Možda i zato jer opozicioni plitičari nisu mogli da se dogovore -kako dalje i ko će od njih, ako obore Vučića, verovatno nastaviti njegovim putem -što bržeg ličnog bogaćenja!

Strašna nesreća u Novom Sadu bila je očigledna „inicijalna kapisla“ studentima da prvo u svom gradu demonstriraju zbog zločinačkog (namernog tolerisanog mogućeg) ubistva 15 svoji sugrađana zbog nestručnosti, pljačaške korupcije vrhuške i protiv Vučićevog svaljivanja krivice ne na pljačkaše budžeta nego na tobožu „struku“. Koju su, bar kod rekonstrukcije železničke stanice, činili uglavnom Vučićevi SNS-partijci- totalne neznalice, gramžljivci na mito i nestručnjaci! Među njima, valjda u vodećoj ulozi, po izjavi AV bio je njegov prijatelj Vesić! Brzinom munje, organizovanje studentskih demonstracija se prenelo na Beograd a posle i na Kragujevac, 1. Marta i na Niš a pre toga, skoro onako usput i na mnoge druge manje gradove širom Srbije koji u svom postojanju nikada nisu ni znali šta su demonstracije! Srbija je zaista, zbog nesreće u Novom Sadu, krenula masovno da traži neku novu sreću! I što je još teže pogodilo esenslijsku vlast i Aleksandra Vučića, traženi su krivci za nesreću, njihovo hapšenje i procesuiranje. Do danas, naravno, to je jedan od još uvek neispunjenih zahteva.

Studenti, verovatno oni sa Pravnog fakulteta, su dobro formulisali šta zahtevaju od Vučića -tačnije, da ne ponavljam sve zahteve koji su uglavnom poznati, kao prvo, od zahteva da profukcionišu sve institucije -do kažnjavanja odgovornih za novosadski katastrofu i istrage ko je pokrao novac od preskupog renoviranja stanice. Naravno, Vučić, naviknut od svojih saradnika pa i mase članova partije SNS, koja je verovatno u privatnom vlasništvu „Ace Srbina“, da „ korupcija (para!) vrti gde burgija neće“ pokušao je i sa uobičajenom „šargarepom“ -obećao je studentima skoro besplatne stanove – da smiri situaciju kako bi demonstracije prestale, a studenti, đaci i prosvetari se vratili na nastavu! Za razliku od eseneslija, studenti nisu koruptni pa su to odbacili. Nije mi poznato da li je donet obećani zakon o tim jeftinim studentskim stanovima, ili je i to bila još jedna uobičajena laž pomenutog -kako ga naziva BG opoziciona štampa- „neuknjiženog vlasnika Srbije“?

Uz „šargarepu“ o stanovima sledila je batina- prebijanje studenata, posebno devojaka, na čemu su aktivno radili partijski batinaši. Bilo je i pokušaja ubistava gaženjem automobilima, tu je i stalna gomila pretnji po svakojakim pitanjima pa i naređenog „kidisanja“ agenata BIA na pojedine studente, njihove roditeleje, profesore itd. Ipak ni kasnije „šargarepe“ -pa ni batine nisu mogle da sputaju širenje demonstracija na teritoriju cele Srbije. Onda su krenule i Vučićeve priče, koje su neki zapadni mediji okarakterisali kao sulude fantazije jernog poremećenog čoveka, da strane sile organizuju rušenje Ustava -skidanje Vučića sa vlasti, da studenti u ime tih sila propagiraju otcepljanje Vojvodine od Srbije a sve masovnije proteste finansiraju stranci sa oko -čuj, čuj! tri milijarde evra! Bolje bi bilo, čuli smo od dvojice srpskih studenata u Štutgartu sa kojima smo razgovarali, da Vučić sebe pogleda u ogledalu- jer on na silu dovlači skoro samo šaku demonstranata kao podršku sebi, a na studentske proteste dolaze, u celoj Srbiji sabrano, stotine i stotine hiljada ljudi DOBROVOLJNO bez ikakve prisile uobičajene za okupljanja oko „Ace Srbina“!

Vučiću je, ljubomornom na tuđe uspehe a kivnome na svoje neuspehe, zasmetao i neverovatan odziv stanovništva, svuda kuda su studenti prolazili. Meštani su nuđenjem hrane, pića, prenoćišta itd. i uz tople reči podrške i stalne aplauze oduševili studente. AV, u mladosti zvani „hulja“ osim od njegovih paladina organizovanih poklika i aplauza, nikada u svojij karijeri -kako reče jedan od naših sagovornika- nije masovno doživeo tako nešto! Kakvo bi oduševljanje naroda prema „studentskoj revoluciji“ tek bilo, čuli smo, kada bi TV stanice N1 I NOVA S imale nacionalnu frekvenciju jer one su nedostupne mnogim stanovnicima Srbije. To su TV stanice koje kao jedine u Srbiji objektivno izveštavaju o studentskim demonstracijama. RTS je tek pre sedam ili osam dana počela -pomalo stidljivo i bez navoda zašto studenti demonstriraju, da pušta kratke, po neki put i falširane izveštaje!

Studenti u svojim zahtevima do danas nikada nisu pomenuli rušenje diktatorskog režima na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Vratimo se zato našem naslovu članka – STUDENTI -KAKO DALJE? Činjenica je da su demonstranti izbegavali politizaciju svog pokreta i učešće opozicionih političara kao govornika na okupljanjima. Mnogima je ostalo u sećanju sramno ponašanje dela opozicije odlukom da ne izađu na decembarsko glasanje 2024.g. -Ako ih primimo u naše redove, čuli smo, razvodniće nam uspeh ponovnom međusobnom borbom ko će postati lider novog ustrojstva Srbije. Ali- ostaje pitanje -kako bez jasnog cilja da li srušiti Vučića samo snagom ulice ili uz saradnju sa bar nekim ničim okaljanim opozicionim političarem- ili političarkom? I, naravno sa kim?

Jer ako Vučić -i pored svih, čak i lažnih pa i namerno zakamufliranih obećanja koja, čim utihnu demonstracije može da anulira- kao npr. Zakon o smanjenju učešća studenata u finansiranju studija za 50% . Umesto da studentima omogući da ODMAH uplaćuju takse za studiranje umanjene za 50% direktno svojim fakultetima, koje mogu, npr. na arhitekturi da do sada iznose godišnje i do 3.000 €, na stomatologiji još više, studenti moraju i dalje da plaćaju pune sume fakultetima, a da kasnije traže refundaciju od države u iznosu od 50% od pune, plaćene sume! A to može da pervertira kao i plaćanje zemljoradnicima državnog udela kod kupovine goriva za poljoprivrdene mašine- i da traje, i traje, i traje- čak i duže od godinu dana! Čak i obećana borba protiv korupcije pokazala se kao obična prevara. Hapse se -kako napisa u „Radaru“ jedan poznati srpski novinar, slično postupku pecaroša. Uhapse malecku ribicu, skinu sa udice, poljube i posle je puste u vodu! A velike kao bratiju Mali, Brnabić, Vučiće, Veselinoviće, Radoičića, kuma Petrovića itd. -lista je predugačka- niko ne dira. Čak i Grčića optužuju za proneveru od oko 1. milon evra, a on oštetio Elektroprivredu za nekoliko milijardi „evrića“!

Studenti bi morali da se dogovore da na planiranim, nadajmo se super velikim demonstracijama 15. marta u Beogradu, možda većim nego kada je pao Slobodan Milošević, najzad iznesu zahtev da Vučić mora da podnese ostavku. Ili da ga ulica smeni. Inače- sve što su studenti mukotrpnim protestima uspeli da postignu, on će, ako ostane vlast, čim se prekinu demonstracije, sve anulirati. Jedan novi početak studentske borbe bi bio skoro nemoguć. Studenti i drugi demonstranti bi morali da zahtevaju hitne nove izbore jer je raspoloženje ljudi u Srbiji danas, baš zahvaljući borbi studenata za istinu i pravdu, drugačije nego decembra 2024. Čak i da AV a opet počne da dovlači glasače iz RS, Crne Gore ili Makedonije, ne bi mogao da dovede toliko glasača koliko je studentski pokret obezvredio njihove moguće glasove -baš prihvatanjem studenata od strane svekolikog naroda svda po Srbiji kao da su oni „rod rođeni“!

Ako studenti ostave AV na vlasti, on će, rugajući se Ustavu i svim  drugim zakonima zemlje Srbije, imenovati novu, njemu odanu Vladu a ne od AV postavljen mandatar. Tako da će ostati sve po starom. U Vladi su marionete, uključujući i nekog mlitavog kilonju kao predsednika vlade, a konce će, kao i uvek do sada, vući Aleksandar Vučić, „Oskar“, „Aca Srbin“ „Hulja“ ili kako ga već od milošte zovu mnogi Srbi. Bila bi to ogromna šteta za neizmernu, u protestima utrošenu energiju, muke pešačenja i možda izgubljenih godina studija -a da „rezultat“ ostane isti, kao i pre ubistva petnaestoro nedužnih i ogromnih demonstracija širom Srbije! Ali ovde postoji i velika doza opsmosti da čovek za koga mnogi već tvrde da je „prolupao“ izazove nekakav građanski rat. Koliko juče je na skupu u Boru drečao dosta dugo da svaka „obojena revolucija“ zahteva kontra revoluciju koju on priprema organizovanjem velikih demonstracija svojih tupsona koji ga prate, gde drugo nego u- Beogradu! Studenti, pripazite se malo- jer je sve moguće. Ustvrdio je u Boru da on nudi korektne razgovore kako bi se rešila kriza ali vi to ne želite. Pri tome, kobajagi, uvek zaboravi da kaže da on, po Ustavu Repubčlike Srbije nema nikakve posebna ovlašćenja za donošenje kojekakvih odluka, da vodi razgovore i pregovore, da potpisuje dogovore itd. Ali ON još uvek sebe smatra slično francuskom kralju Luju Četranestom, kraljem sunca, koji je, baš kao Vučić, umišljao -država to je ON. Zato i dalje AV krši Ustav, kukumači da studenti ne žele vrazgovor sa njim, koji je baš po Ustavu, skoro NIKO pa ga zato i izbegavate!

A vaš zahtev -da prorade institucije, pa i Ustav, jer je i on deo institucija, jednostavno svakodnevno gazi i šutira u stranu, okrivljujući za neuspehe i nedaće -uvek druge! To već govori i o vama, našim studentima -kako čusmo od mnogh građana na dugom putu po Jugositiočnoj Srbiji do Niša, nazvani naši OSLOBODIOCI!