autor:Vladimir Dimitrijević
Kroz celu srpsku istoriju neko je dolazio da nas iskoristi. Mi se borimo za sebe. U Austriji je bila čitava klika koja je mrzela Franju Ferdinanda. I šta sad – Gavrilo Princip je radio za tu kliku?
Nemojte da mi pričate da među studentima ima i ovakvih i onakvih, i nekih zapadnih uticaja – to je jasno, pa uvek je toga bilo. Kroz celu srpsku istoriju neko je dolazio da nas iskoristi. Pa ovaj Ivan Jugović, jedan od retkih intelektualaca u Prvom srpskom ustanku, radio je kao špijun za Austrijance. Pa šta?! Nije trebalo da dižemo Srpski ustanak jer se pojavio neki Ivan Jugović? O čemu mi pričamo?!
Mi se borimo za sebe. U Austriji je bila čitava jedna klika koja je mrzela Franju Ferdinanda i želela njegovu smrt. I šta sad – Gavrilo Princip je radio za tu kliku?! Pa nemojte da pričamo priču, to su stvari koje nikakve veze nemaju.
Naravno da uvek ima elemenata koji to žele da iskoriste, a ovde je reč šta su ta deca uradila: oni su svojim hodovima, svojim litijama – bez predvođenja sveštenstva – oslobodili Srbiju, povezali gradove. Sad su svi spojili u toj veličanstvenoj činjenici da smo jedan narod, da jednim duhom dišemo i da jednim duhom mislimo. Da su samo to uradili što su se žrtvovali tim pešačenjem (dovoljno je), nisu to deca od pre 100 godina koja su išla peške od Beograda do Čačka i obrnuto. To su današnja deca. I ti njihovi žuljevi, te njihove noge koje su krvarile – to je sveta krv buduće obnove srpskoga naroda. I ko to ne vidi – taj ne vidi ništa!
Zato su ova deca svojim mirom, tom tišinom za pokojnike, uradila čudo! Ko je stajao bar jednom u toj tišini – ta mu je tišina umila sluh, doprla do svesti.
