Nalazi istraživača sa Kembridža povećavaju mogućnost ranih intervencija za one koji su u većem riziku od demencije.
Naučnici su otkrili da je moguće uočiti znake demencije devet godina pre nego što pacijenti dobiju zvaničnu dijagnozu.
Nalazi ukazuju na mogućnost da bi u budućnosti rizične osobe mogle da budu pregledane kako bi se pomoglo u odabiru onih koji bi mogli da imaju koristi od intervencija ili pomogli u identifikaciji pacijenata koji su pogodni za klinička ispitivanja za nove tretmane, piše The Guardian.
Istraživači sa Univerziteta Kembridž objavili su svoju studiju u „Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association“.
Dr Ričard Oukli, pomoćnik direktora istraživanja, rekao je da „važni“ nalazi ukazuju na to da „za neke ljude koji razviju Alchajmerovu bolest, problemi sa pamćenjem i razmišljanjem mogu da počnu i do devet godina pre nego što dobiju dijagnozu“.
On je dodao: „Ovo otvara mogućnost programa skrininga u budućnosti koji će pomoći u identifikaciji ljudi koji su pod rizikom i koji bi mogli imati koristi od intervencija, i identifikovati više ljudi pogodnih za klinička ispitivanja za nove tretmane demencije, koji su očajnički potrebni.
Prvi autor studije, Nol Svadivudhipong, rekao je da kada su se osvrnuli na istoriju pacijenata, postalo je jasno da oni pokazuju određena kognitivna oštećenja nekoliko godina pre nego što su njihovi simptomi postali dovoljno očigledni da podstaknu dijagnozu. Oštećenja su često bila suptilna.
„Ovo je korak ka tome da budemo u mogućnosti da pregledamo ljude koji su u najvećem riziku, na primer, osobe starije od 50 godina ili one koji imaju visok krvni pritisak ili ne vežbaju dovoljno, i intervenišemo u ranijoj fazi kako bismo im pomogli da smanje rizik“, rekao je Svadivudhipong.
U studiji, istraživači su analizirali podatke iz UK Biobanke i otkrili oštećenje u nekoliko oblasti, kao što su rešavanje problema i prisećanje brojeva, godinama pre nego što su pacijenti dobili zvaničnu dijagnozu.
Trenutno postoji vrlo malo efikasnih tretmana za demenciju. Stručnjaci kažu da je to delimično zato što se stanje često dijagnostikuje tek kada se pojave simptomi, dok je osnovni problem možda počeo godinama ili čak decenijama ranije.
To znači da do trenutka kada pacijenti budu učestvovali u kliničkim ispitivanjima, može da bude prekasno da se promeni tok bolesti.
Do sada je bilo nejasno da li je moguće otkriti promene u funkciji mozga pre pojave simptoma.
Pored prikupljanja informacija o dijagnozi, istraživači su prikupili podatke iz niza testova, uključujući rešavanje problema, pamćenje, vreme reakcije , kao i podatke o gubitku i dobijanju na težini, ali i broju padova.
Ovo je omogućilo istraživačima da vide da li su bilo kakvi znakovi prisutni na početku, kada su merenja prvi put prikupljena između pet i devet godina pre dijagnoze.
Ljudi koji su razvili Alchajmerovu bolest postigli su lošije rezultate u poređenju sa zdravim osobama kada su u pitanju zadaci rešavanja problema, vreme reakcije, pamćenje brojeva i pamćenje generalno. Prema studiji, veća je verovatnoća da su imali pad u prethodnih 12 meseci u poređenju sa zdravim osobama.
Viši autor, dr Timoti Ritman, sa Odeljenja za kliničke neuronauke, na Univerzitetu Kembridž, rekao je da „ljudi ne bi trebalo da budu preterano zabrinuti ako, na primer, nisu dobri u pamćenju brojeva. Čak će i neke zdrave osobe prirodno postići bolje ili lošije rezultate od svojih vršnjaka“.
„Ohrabrujemo svakoga ko ima bilo kakvu zabrinutost, ili primeti da se pamćenje ili sećanje pogoršavaju, da razgovara sa svojim lekarom opšte prakse“, dodao je dr Ritman.
