Pritisci takozvanag Zapada da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa zemljama članicama Evropske unije, kao i onima koje su na putu za članstvo u tu istu Uniju, a Srbija, jel’ te, decenijama izgara ka Evropi koja nema alternativu, zapravo je eufemizam da Srbija uvede sankcije Rusiji. Sve zbog rata u Ukrajini. Zato što je Rusija agresor, krši međinarodno pravo, čini ratne zločine i tako to. Nama je bar poznata ta terminologija. Mi, Srbi, smo isto bili agresori. Činili smo ratne zločine, kršili međunarodno pravo. Uveli nam sankcije slične ovima sadašnjoj Rusiji. Samo što mi nismo bili poput Rusije. Nemamo tu ekonomsku, vojnu ni političku moć. O teritorijalnom prostranstvu ne treba trošiti reči.
Piše: Miodrag Tasić
Demokratski Zapad je porazio Srbiju. Drugačije nije ni moglo biti. Devetnaest zemalja nas je bombardovalo 78 dana. Rušili su mostove, pruge, višespratnice, gađali bolnice, pijace, putnički voz. Greškom! Međutim, sada s Rusijom malo je zapelo. Taj slobodarski demokratski Zapad, bogat, koji je bogatstvo stekao od pljačke kolonija, rada robova, lihvarskih kredita, ma koliko pomagao Ukrajinu oružjem i novcem, Rusiju nije iscrpeo ni vojno ni ekonomski. Naprotiv. Rusija isprobava svoja nova oružja u Ukrajini, pripremajući se tako za eventualni rat s NATO paktom, koji natovci izokola nagoveštavaju. Zbog nedostatka energije u svetu Rusija je kroz drastično uvećane cene prirodnog gasa, nafte i uglja još i profitirala. U isto vreme Evropa baš zbog tih cena energije doživljava recesiju privrede i pad standarda, a sve to izaziva proteste u evropskim gradovima, pad vlada, političku nestabilnost.
Zašto je onda potrebno da i Srbija uvede sankcije Rusiji? Kakvu bi štetu Rusija pretrpela ako joj jedna bedna državica sa šest-sedam miliona duša uvede sankcije? Da bismo se pridružili zapadnim „partnerima“ u jedinstvenom stavu prema jedinoj prijateljskoj državi. Da budemo s onima koji su nas istrebljivali u Velikom ratu? Koji su streljali sto srpskih đaka za jednog ubijenog njihovog vojnika? A taj vojnik je došao u našu zemlju da nas satire bombama, gazi tenkovima, da strelja, veša, da kolje srpske seljake, žene. Tek rođenu decu. Neko će reći to su neka druga vremena bila. I nisu svi takvi bili. Šačica zavedenih. Pedesetak miliona Arijevaca samo! Danas su to kulturni, civilizivona ljudi. Pa, videsmo koliko je nedavno bio civilizovan bestidni Rudolf Šarping, nemački ministar koji je govorio da Srbi imaju koncentracioni logor na stadionu u Prištini. Tu su držali nevine Albance. Setimo se. Ta lažna izjava je u mnogome preokrenula javno mnenje u Nemačkoj u korist rata protiv Srbije i kada se Nemačka prvi put vojno uključila u neki vojni sukob nakon Drugog svetskog rata iako je to protiv njihovog ustava!
Sećamo se civilizovanih Robina Kuka, Žaka Širaka, Tonija Blera, Medlin Olbrajt, Klintonovih, Joške Fišera i bezbrojnih likova iz tog čopora. Kakve su sve gadosti izgovorili o nama, samo da bi opravdali otimanje srpske teritorije i stvaranja kvazi države na tom prostoru. Da li se iko od ovih i sličnih makar izvinio srpskom narodu zbog svih nedela koja im je naneo svesno ili iz neznanja?
I sada mi treba da budemo u istoj ravni s takvima i da se okrenemo protiv braće koji su ginuli zbog nas i naše slobode na Šumatovcu, Gornjem Adrovcu, Velikom Šiljegovcu, kao dobrovoljci u ratu za oslobođenje Srbije od turskog ropstva 1876. godine. Koji su ušli u rat s Nemačkom i Austro-Ugarskom zbog Srbije 1914. I koji su nas oslobodili 1944. godine!
Današnjim političarima moral nije prioritet. Promenili su svest. Njima su Veber i protestantska vera ideal. Pre nego pravoslavlje. Međutim, trebalo bi da brinu i o ekonomskim posledicama eventualnog uvođenja sankcija Rusiji. Ako bi Srbija načinila jedan takav nepromišljeni korak, Rusija bi nas automatski stavila na listu njoj neprijateljskih država. Posledice toga su da više nema jeftinog gasa, recimo za Srbiju. Ako toga nema, onda će strane firme koje su bajagi privukli naši usrećitelji, a stvarno su ovde zbog pomenutog jeftinog gasa, jeftine radne snage i obilne pomoći naše države stranim prebogatim kapitalistima, dići će sidro i napustiće Srbiju. Šta će tada biti s ekonomskim tigrom na Balkanu?
Kome će Srbija prodavati jabuke, trešnje, čarape, vino i sve ostalo što samo Rusi žele od nas da kupe? No, ni to nije najgore. Navikli smo mi da živimo bez struje, benzina, bez najosnovnijih životnih namirnica. Već smo to prošli. Ali, ako budemo neprijatelji Rusije, hoće li nas Rusija više braniti u Ujedinjenim nacijama? Da li će zastupati stav da je Kosovo i Metohija srpska zemlja? Hoće li dići ruke možda od Republike Srpske? I kada jednom ponovo srpski evropski partner u liku Velike Britanije pokrene inicijativu u Ujedinjenim nacijama da Srbiju proglasi genocidnom državom zbog navodno počinjenog genocida nad Albancima, hoće li Rusija opet staviti veto kao prošlog puta, Jer, Amerika, Britanija i Francuska, naši zapadni prijatelji će sigurno podići ruku za takvu rezoluciju. Kina će kao uvek biti neutralna, a Rusija kao peta stalna članica Saveta bezbednosti, sada može prema neprijateljskoj Srbiji takođe da se pridruži Zapadu ili da bude jednostavno neutralna. Isto je. Rezlocija bude izglasana i onda ćemo stolećima da plaćamo ratnu odštetu onima koji su proterali Srbe s vekovnih ognjišta, koji su porušili i popalili crkve, manastire, groblja, oteli imovinu…
Tu ratnu odštetu neće plaćati političari u Srbiji koji se glasno zalažu za uvođenje sankcija Rusiji. Ni oni ni njihovo potomstvo. Davno su se oni obezbedili i skućili kod „zapadnih partnera“!
Miodrag Tasić