Zvanična poseta Predsednika Rusije Vladimira Putina koja je završena 24. juna, predstavljala je drugi takav inostrani događaj za ruskog vođu posle zaoštravanja krize u Ukrajini. Ako je poseta francuskoj Normandiji (koja je održana početkom tekućeg meseca) prilikom obeležavanja 70-godišnjice otvaranja “drugog fronta”, pomogla da se nanese prvi moćan udar antiruskom evropskom frontu koji se gradi pod pritiskom SAD, onda je poseta predsednika Putina Austriji postavila ekonomski kamen temeljac za dalju saradnju Rusije sa zapadnim partnerima.
Među mnogim temama koje je Vladimir Putin razmatrao u Beču sa Predsednikom Austrije Hajncom Fišerom, federalnim kancelarom Vernerom Fajmanom i predstavnicima poslovnih krugova, posebno su se isticala dva pitanja – situacija u Ukrajini i perspektive realizacije projekta “Južni tok”. Nije nikakva tajna da su ova dva pitanja u očima mnogih zapadnih političara povezana u jedno pitanje. Nije slučajno da su baš tokom prošle nedelje SAD i EU uložile tako žestok pritisak na ruske partnere u projektu “Južni tok”. Bugarska je već obustavila rad u okvirima gradnje gasovoda, a slično raspoloženje postoji i u vladi susedne Srbije. U poslednjem slučaju situaciju su morali da “dovedu u red” na višem diplomatskom nivou ministri inostranih poslova Ivica Dačić i Sergej Lavrov – koji su u rezultatu razgovora u Beogradu potvrdili postojeće sporazume o “Južnom toku”.1
U nastaloj situaciji veliku težinu ima reč onih država-članica EU koje shvataju značaj saradnje sa Rusijom nezavisno od političke konjukture. Među njih svakako spada i Austrija. Posle razgovora sa ruskim predsednikom Putinom, njegov austrijski kolega Fišer je potvrdio da je projekat “Južni tok” po njegovom mišljenju “veoma razuman i koristan”.2 “Ja se ovde pridržavam mišljenja da je projekat “Južni tok” sa poslovne tačke gledišta koristan i razuman. Ukoliko neko podvrgne Austriju kritici zbog našeg učešća u tom projektu, onda treba kriviti i Mađarsku i Bugarsku i Srbiju u tom smislu i druge evropske kompanije koje učestvuju u tom projektu”.
Takvu filozofiju, da zemlje-članice NATO pakta – Bugarska i Mađarska – mogu da učestvuju u projektu “Južni tok”, a Austrija ne može, premda će od 1. 500 kilometara gasovoda, 50 prelaziti preko teritorije Austrije – takvu filozofiju mi u Austriji ne delimo. To je mišljenje vlade Austrije, to je i moje lično mišljenje” – istakao je Predsednik Austrije.3
Usled sadašnjeg zaoštravanja krize oko “Južnog toka” upravo je Gerhard Rojs, generalni direktor austrijskog naftnog i gasnog giganta, kompanije OMV, pozvao EU “da ubrza” realizaciju ovog projekta. Prema Rojsovom mišljenju EU bi trebala da izuzme “Južni tok” iz svojih restriktivnih propisa. Da napomenemo da se svojevremno austrijska strana “udaljila” od “Južnog toka” i sada razumno želi da “nadoknadi propušteno”.
Beč je dobro upoznat sa problemima oko tranzita ruskog gasa preko Ukrajine, još preko iskustava od zime 2008-2009. godine. Pored toga, austrijski biznis je tradicionalno prisutan u mnogim projektima. Tako da nije slučajno da je upravo tokom ove posete ruskog predsednika Beču potpisan sporazum akcionara rusko-austrijske projektantske kompanije South Stream Austria koja je odgovorna za izgradnju austrijskog dela gasovoda “Južni tok”. Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika, istakao je da ovaj dokument “reguliše široki spektar pitanja povezanih sa delatnošću zajedničke kompanije, određuje strukturu upravljanja i propisuje konkretna prava i obaveze učesnika, a takođe i fiksira principe finansiranja i raspodele profita među akcionarima”.
Sve u svemu, bukvalno nekoliko sati pre Putinove posete ruska i austrijska strana su potpisale više od 20 sporazuma. Kristijan Driis, direktor austrijske kompanije Diamond Aircraft Industries je komentarišući prodor u ekonomskoj saradnji Austrije i Rusije poslao jasan signal političarima u Briselu: “Sankcije predstavljaju pogrešnu politiku. Partneri treba da sednu za sto i razmotre probleme, sve probleme zajedno. Tim pre što mi sa Rusijom imamo veoma tesnu saradnju”. Konkretno, sama “Diamond Aircraft Industries”zajedno sa ruskom kompanijom «Rosteh» proizvodi lake avione. “Sankcije – to je politika, a biznisu je potreban dijalog i mi se zbog toga zalažemo za produktivan rad sa ruskim partnerima” – potvrdio jeHari Tjur, član upravnog odbora austrijske kompanije za izgradnju železničkih pruga Rhomberg Sersa Rail Group.
Što se tiče Ukrajine, očigledno je nastalo vreme za aktivnije učešće vodećih međunarodnih organizacija u rešavanju ukrajinske krize. Jedan od takvih organizacija trebalo bi da bude i OEBS. Nije tajna da je uloga OEBSA poslednjih godina prilično devalvirala. Institucije OEBSA usmerile su se na praćenje – pritom često spekulativno i tendenciozno – više specifičnih tema poput nacionalnih izbornih procesa. Zbog toga i ne čudi da je u trenutku rasplamsavanja ozbiljne vojno-političke krize u Ukrajini OEBS bio pasivan, nije bio u stanju ni da je predvidi ni da je spreči. U istočnim regionima zemlje već su se vodile žestoke borbe, a emisari OEBSA su se u Kijevu bavili organizovanjem zabavnih “okruglih stolova” i stručnih skupova.Dakle, aktuelni predsednik OEBSA Didije Burkhalter mora da odgovori na ozbiljna pitanja o “kredibilitetu” svoje organizacije. U međuvrmenu je posle susreta sa ruskim predsednikom on izjavio da je za njegovu organizaciju “veoma važan direktan susret sa predsednikom Putinom kako bi se razmotrili kratkoročni izazovi koji stoje pred nama u ovoj veoma važnoj nedelji” – imajući u vidu politički proces u Ukrajini.
Bilo kako bilo, Zapad bez Rusije ne može rešiti politički problem u Ukrajini. Indikativno je da su se ministri inostranih poslova zemalja EU koji su se 23. juna okupili u Luksemburgu, u poslednjem trenutku odlučili da odlože razmatranje pitanja o novim antiruskim sankcijama. “Odluke o sankcijama danas neće biti” – izjavio je šef diplomatije Holandije Frans Timermans. EU je očigledno potrebna pauza da razmisli.
Što se tiče Rusije, ona nije zadovoljna trenutnim stanjem stvari oko ove organizacije. Ministarstvo inostranih poslova Rusije u saopštenju na godišnjicu potpisivanja Sporazuma o partnerstvu i saradnji između Rusije i EU je naglasilo da trenutne akcije Brisela „dovode u pitanje stratešku prirodu našeg partnerstva“. „Žalosna je odluka Evropske unije da odbije da nastavi rad na novom baznom sporazumu između Rusije i EU, koji je trebalo da zameni Sporazum o partnerstvu i saradnji. Zaustavljena je priprema dokumenta čiji je cilj jačanje uzajamno korisne saradnje u interesu građana i poslovnih krugova Rusije i država članica EU, uprkos strateškim interesima naroda Evrope“- istaknuto je od strane ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Razlozi za proisteklo, dobro su poznati. To je želja pojedinih krugova u Briselu da igraju na “antirusku kartu”, kao i nesposobnost EU kao organizacije da odustane od uloge poslušnog mlađeg partnera SAD. Kako bi rekli – gospodo kandidati za stupanje u EU, izvucite zaključke iz navedenog…
Petar Iskenderov
1 ITAR-TASS 18.06.2014 12:45
2 RBK daily, 25.06.2014.
3 http://www.kremlin.ru/transcripts/46060
