Kako bi se za 20 godina mogla starati o sebi bez tuđeg nadzora, Srbija danas mora da povuče nekoliko sudbinskih poteza
Kad bi se iznova gradila Nojeva barka, srpski političari bu u nju ukrcali sebe. Razloga za to je više. Dva su presudna. Prvi je da jedini prežive kako bi sačuvali mit o Srbima kao nebeskom narodu koji se žrtvovao da bi njegove vođe mogle raskošno živeti. Drugi razlog iznikao je iz bezgranične netalentovanosti za politiku, ogromnog talenta za krađu para i filatelističke sklonosti ka gomilanju pokretnog i nepokretnog bogatstva. Uprkos neoborivim faktima da su nepopravljivo upropastili sve čega su se dotakli, srpski vođi bi zbog uverenosti u svoju svetačku ispravnost pohrlili na spasonosnu palubu da sačuvaju pare zarađene na nesreći ljudi koje su uništili svojom politikom.
Srbija je postala Nojeva barka za oko 400.000 nesrećnika proteranih u Tuđmanovim superakcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Danas se, evropski tolerantno, predsednica Kolinda i ministri raspuštene hrvatske vlade upinju da dokažu kako su Srbi sami sebi oduzeli sve što su imali i poklonili Hrvatima. Domoljubi maskirani u odela i kravate ne kriju da im je cilj da bestidnim lažima ponište istinu o etničkom čišćenju Srba; da preinače činjenicu da su traktorske kolone nastale kao posledica detaljnog genociodnog plana sa svim propratnim elementima – klanjem, streljanjem, spaljivanjem.
Kad su Milošević i Tuđman s Belom kućom dogovorili strateško izmeštanje srpskog naroda na rezervne položaje – udaljene „samo“ 500 kilometara, junačke hrvatske jedinice su im pritekle u pomoć, ubijajući ih u izbegličkim kolonama kao glinene golubove. Evropa je ćutala tada, kao što ćuti i danas. Očito, Evropska unija namerno previđa i to da su Srbi, kad je njihov egzodus posredi, krvi samo za jedno – imali su Miloševića za predsednika i zaštitnika. Vuk, Đinđić i Šešelj pomagali su mu s opozicionih položaja. Posledice tog pogubnog angažmana još uvek nisu okončane.
SRAMNO! NELjUDSKI! BESPRIZORNO!
Kolinda danas s ponosom tvrdi da su Hravati streljanje nedužnog naroda uzdigli na nivo svetačkog podvižništva. Da je ustaški zulum dobio oreol bezgrešnosti. Problem je što pravi ključ besmisla leži u prezrenja vrednom faktu – da su uverenja današnjeg hrvatskog establišmenta jednaka bestijalnosti počinjenih zločina. Sramno! Neljudski! Besprizorno!
Evropska unija – na čijim kapijama Kerber hrvatske mržnje stoji na mrtvoj straži da bi sprečio prolaz Srba do briselskih odaja – mora znati da nema nikakve razlike između krvoločne Hrvatske s Petrovačke ceste i Hrvatske iz Parlamenta Evrope.
srpskekafane01No Srbi nisu samo zbog hrvatskog zločinačkog poduhvata izgubili sve što su imali. Niti zbog đavolje arbitraže stranih sila. Mi propadamo od smrti cara Dušana. Sledeći nisku grešaka, nanizanih od dolaska na Balkan, učinili smo sve da uništimo sami sebe, uz pomoć Petra I Karađorđevića, kralja Aleksandra Ujedinitelja, Josipa Broza.
Poslednju samolikvidaciju izveli smo prilikom raspada Jugoslavije. Ne shvatajući da će Brozov provizorijum biti rastavljen po istoj frankenštajnovskoj shemi po kojoj je sklapan, Srbi iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova verovali su ljudima opasnih namera. Miloševiću. Draškoviću. Đinđiću. Martiću. Karadžiću. Mladiću. Hadžiću. Biljani Plavšić. Poplašenu.
Dajući im glasove, darovali su im autoritet i pravo da unište sve što se moglo sačuvati. Da bi opravdali svoju lošu politiku, grobari srpstva su krivicu za loš položaj Srba prebacili na međunarodnu zajednicu, upokojenog maršala i srbomrzački Savez komunista. Godine pod Slobom, a naročito pod DOS rezultirale su obrnutom metamorfozom. Modernizacija i demokratizacija umesto napretka dovele su do toga da Srbija nepopravljivo bude dubinski razmontirana. Uzduž i popreko. Ona danas nema jasno definisanu teritoriju niti zna ko su joj stanovnici. Službe bezbednosti potpuno su uništene. Pretvorene su u ispostave stranih agentura. Tako opet svako svakog špijunira, ali ne za račun države, nego za račun stranaca. Svi političari mrze jedni druge, menjaju stranke i politike. Kavgadžijski neuračunljivo. Inadžijski.
PROMENA STAVA PREMA POLITICI
Novoformirana srpska vlada mora nadrasti mit o Marku Kraljeviću? Mora prestati da važna pitanja rešava u mehani u društvu pevaljki, uz pomoć jeftinih dosetki. Potrebno je iz korena izmeniti karakter sazdan od pokvarenosti, samovolje, osionosti, inata. Pošto je politika ozbiljan fenomen, koji nikad nismo razumeli, umesto kafanske diplomatije trebalo bi primeniti sofisticiranije planove. Kako bi se za 20 godina mogla samostalno starati o sebi, bez tuđeg nadzora, Srbija danas mora da povuče nekoliko sudbinskih poteza.
Domaće obrazovanje mora hitno vratiti na nivo od pre Brozove smrti. Najdarovitije učenike o svom trošku mora slati na najprestižnije svetske fakultete, uz obavezu da po završetku studija deset godina rade za državu. Prethodno mora revitalizovati službu državne bezbednosti kako bi mogla proveriti kandidate da nam se ne bi desilo da dobijemo armiju stranih špijuna.
Do tada Srbi bi trebalo potpuno da promene svoj stav prema politici. I da je upražnjavaju samo iz krajnje nužde. Prisilno, i to samo radi održavanja osnovnih funkcija – gradnje puteva, funkcionisanja škola, bolnica, vrtića, kontrole kriminala.
srpskekafane02Ukoliko budemo sledili diplomatske manire Marka Kraljevića, Starine Novaka, Apisa, Živadina Jovanovića, Milana St. Protića, Svetislava Basare, Vuka Jeremića, Jovana Marića, Ivice Dačića… egzodusi će postati naša jedina izvesnost. Moramo proizvesti političare kojima narodna nesreća neće biti ausvajs za lični prosperitet. Otpremnica beščašća.
Milorad Bojović, glavni urednik magazina „NS-Reporter“
Novi standard
A cilj Oluje je, naravno, bilo proterivanje Srba, ne uspostavljanje suverenosti. Za uspostavljanje suverenosti su jos bila dosstupna legitimna sredstva, cak je i Babic potpisao Z4 48 sati pe napada, ali je Tudjman – i, naravno, ceo zapad – okenuo na to coravo oko. On nikad ne bi dao Srbima autonomiju, sve je bilo samo odugovlacenje dok Tudjman vojno ojaca, na jednoj, i dok vojska RSK, nasuprot – uz kljucnu ulogu njegovog partnera u Beogradu (necemo spominjati imena, samo cemo triput namignuti) – nije oslabljena i dezorganizovana. Na dan napada VRSK je imala goriva za manje od jednog dana punog dejstva! A Milosevic cinicno prica kako im je porucio da se brane pet dana, posle cega bi on imao osnove da intervenise.
A sto se tice legitimiteta polaganja prava tzv. Hrvata na celu teritoriju bivse republike Hrcatske, to polaziste je vrlo manjkavo po cinjenicnim osnovama. Hrvatska kao drzava nikad nije postojala u tim granicama, do njenog formiranja, formalno dokumentima AVNOH-a 1943 i prakticno 1945-te. Mali problem je da po osnivackim dokumentima republike Hrvatske, Hrbi i Srbi u nju ulaze kao dva potpuno ravnopravna konstitutuvna naroda. Sto znaci da je Tudjmanovo proglasavanje Srba manjinom 1990-te bilo nelegalno, jer u slucaju dva konstitutivna naroda vazi princip jednakog pariteta, i ne moze jedan konstitutivan narod da oduzme taj status drugom preglasavanjem. Hoces avnojevske granice, a neces avnojevske politicke osnove? Puj pike ne vazi za konstitutivnost Srba? To je lakrdija, a ne princip prava i legalnosti. Naravno, zapad je i na to zazmurio, jer mu je bilo u interesu. Ali govoriti o nekoj cak i samo formalnoj legalnosti okupacije Krajine moze da prodje samo kao vic.
I da dodam zasto je orobljavanje Srba u Hrvatskoj od njihovog statusa konstitutivnog naroda bilo kljucno za Tudjmana: jednostavno, po ustavu SFRJ narod ima pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. Drugim recima, Srbi imaju pravo na politicki proces u kom bi se u dogovoru sa Hrbima (jer, cinjenica je, vecina danasnjih „Hrvata“ potice od Srba, cak i govore srpskim jezikom) teritorija bivse republike Hrvatske podelila na samostalan srpski i hrvatski deo.
Slažem se sa Vašim komentarima pogotovo sa rečima da je cilj bio proterati Srbe i isto bi se dogodilo i da nije bilo SK i pružanja otpora. Bio je to prljavi pljačkaški pohod na imovinu, živote i , u pravu ste , čak i teritoriju Srba (koji su, moramo to priznati, bili neorganizovani i bez podrške) Žao mi je što neko u Srbiji razmišlja o žrtvama rata kao o remetilačkom faktoru.
Tudjman je od pocetka isao na to da Srbe u Hrvatskoj satera uza zid i ne ostavi im drugi izbor nego da se brane od nametanja hrvatstva (u novoustaskom ruhu) i potiranja srpstva, i da onda to podmuklo i perfidno predstavi kao „buntovnistvo“ i „antihrvatstvo“, a napad na Srbe kao „odbranu“. Sve je kao otvorena knjiga, od ukidanja statusa konstitutivnog naroda, otvaranja vrata ustaskoj emigraciji i ideologiji, provokacija i napada na policiju u vecinskim srpskim krajevima, otpustanja sa znacajnih poslova, provokacija i napada na civile od strane njegovih pasa rata, ubistva Josipa Kira (sefa osijecke policije, koji je pod sobom imao najvecu legalnu naoruzanu snagu u Hrvatskoj, oko 1000 policajaca, i pokusavao da odrzi mir) itd itd. Koliko mu je bilo stalo da se zarati najbolje pokazuje to sto je, prema Vrdoljaku, naredio da 2000 hrvatskih policajaca koji su se vracali sa obezbedjenja evropskog prvenstva u Splitu 1990-te zauzme Knin. Juric je odbio izvrsenje, jer je u Kninu bio Mladic sa JNA, i policajci bi bili masakrirani (sto je Tudjman, naravno, znao, i zeleo; nesto slicno, u bitno manjim razmerama, je uradio u Borovu Selu). Raskovic koji je bio za dijalog je politicki neutralisan zajednickim delovanjem Tudjmana i Milosevica, a umesto njega su dosli Milosevicevi ljudi koji su od Krajine napravili Tudjmanovog glinenog goluba. Vec u prolece 1991-ve, na sastancima u Karadjordjevu i Tikvesu, pao je dogovor izmedju Tudjmana i Milosevica o podeli Bosne, a deo plana bila je „razmena stanovnistva“: Srbi iz Krajine i Slavonije, a Hrvati iz severne Bosne. Ne rece li sam Tudjman: „Milosevic je razuman politicar, s njim se o svemu mogu dogovoriti.“. Kao kod Balasevica, „sudbinu malih u plitkoj vodi najcesce resava obican som…“
Sto se tice „remetilackog faktora“, siguran sam da bi mnogi u Srbiji najradije zaboravili „epizodu“ sa izdajom Krajine. Sto, naravno, nista ne resava.
@ Pitagora. Izvinite, ali ne razumem kako Krajišnici u Srbiji mogu biti remetilački faktor? Možda da ih proteraju i Srbi iz Srbije? Možda nisam razumela Vaše reči -pa mi pomozite da shvatim – Vi smatrate da Krajina nije mogla da opstane na teritoriji Hrvatske i da su samim formiranjem i pokušajem odbrane Krajine Srbi isprovocirali ustaški progon, te da je podrškom i uplivom velikih sila Hrvatska imala pravo na uspostavljanje suvereniteta u okviru granica Republike Hrvatske iz perioda SFRJ, i da je zaoštravanje odnosa sa Hrvatskom zbog Oluje loše i čak mislite da bismo taj postupak mogli iskoristiti za „resuverenizaciju Kosova “ ? Kao neko ko je rođen na teritoriji Republike Hrvatske ( ne i Krajine ) moram da priznam da se delimično slažem sa Vama, ali mi nije jasno zašto mislite da su Krajišnici remetilački faktor i u Srbiji? Zato što osuđuju, zato što pamte i potenciraju na zverstvima i uništenjima celih srpskih porodica ( koje su tamo od 16 veka) i otimanju njihove imovine, sve pod okriljem uspostavljanja suvereniteta Hrvatske? Zatim, zar ne mislite da je od 2015. godine počeo u Hrvatskoj novi progon Srba, čak i direktno mešanje u politiku republike Srbije, isprovociran koliko dejstvom interesa stranih sila toliko i kompleksima ustaštva i intersima Katoličke crkve a ne stavovima i ponašanjem , kako vi kažete, Krajišnika? Zar ne mislite da su ovo što se sada događa potezi za buduće partije? I ne slažem se sa Vama da ćemo primer Krajine i Hrvatske moći iskoristiti za uspostavljanje „resuverenizacije Kosova“. Mislim da se tu radi o nekim drugim intersima , pre svega Amerike i Albanije.
Prva i poslednja trećina teksta – odlična, međutim srednji deo, koji se odnosi na „Oluju“ i proterivanje Srba iz Krajine, nije nešto sa čim bih se složio. Način na koji je sprovedena akcija niko pametan i normalan ne bi odobrio. Cilj akcije bio je međutim legitiman. Čak je i Sanda Rašković izjavila da su Hrvati imali pravo da uspostave suverenitet na delu svoje teritorije. Ako to ne prihvatimo, kako ćemo, na osnovu čega sutra tražiti resuverenizaciju našeg Kosova? I vrapci znaju da su Krajišnici bukvalno bili nepodnošljivi ustašama. Oni su iskoristili trenutak i stranu podršku da se obračunaju s njima. Niko o tome neće da govori – a to je jedna od stvari koja Srbiju drži u mestu, to ćutanje, besmisleno mutavo trpljenje – da su Krajišnici i ovde nastavili istu pesmu. Tamo su bili „remetilački faktor“, ovde su nastavili da to budu.
Hm,hmm…stvar je malo teza, „ideja“..o, knezevini Knin,knezevini Banja Luka, a za Srbiju „videcemo sta ce da uradi Sumadija“..nije bas prijemciva samo za RSK, koju Srbija i SPC, niti pak,podnese validnu tuzbu, makar i na cirilicnom pismu,za nadoknadu „pokretne i nepkretne imovine“.. ne priznaje i nece da komunicira sa vladom RSK..u resavanju bilo kojih problema,neo je „domacin u tudjoj kuci“.