Istorijski gledano, ako je katolička crkva razvila širom planete i imala samo jedan centar u Rimu, grčka pravoslavna crkva bila je u vrlo bizarnompoložaju. Svaka država koja je prihvatila pravoslavlje kao državnu religiju pokušala je da dobije svoju autokefalnu crkvu. To se dogodilo iu Grčkoj, u kojoj je Sveti Sava postao prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve u 1219. Do kraja 20. veka SPC je proširila svoj uticaj širom Jugoslavije.
Raspad Jugoslavije je obeležio i unutrašnji crkveni raskol. Svaka novoformirana država sa velikim procentom pravoslavnog stanovništva nije želela da zavise od Beograda čak iu ovom slučaju. Odatle dolaze koreni makedonske i crnogorske crkve. Religija je jedna od najmoćnijih sila uticaja na čoveka. Zato prilikom osvajanja Amerike Španci su bili zainterisani u vjerskoj konverziji Indijaca, znajući da će hrišćansko obrazovanje učiniti ih stanovnicima španskog carstva. Vlasti Crne Gore i Makedonije koji se bore da traže svoju posebnu prošlost od Srba, ne želju da sveštenici govoraju suprotno u svojim propovedima. Izlaz iz ove situacije je jednostavan – moraju da dobiju svoje sveštenike.
Ova situacija brine ne samo srpsku zajednicu već i druge pravoslavce. Sa ovim je povezana poseta Patrijarha antiohijskog i svega Istoka Jovana desetog, koji sa patrijarhom srpskim Irinejom posetio je Crnu Goru i Kosovo. Raskol i kasniji sukob plaše se svakog od lidera pravoslavnih crkava, posebno u ovom regionu sveta, gde je religiozno pitanje često važnije od nacionalnog, gde su izaslanici Vatikana odobravali Jasenovac, a pravoslavni sveštenici blagoslovili partizane – Hrvate i Slovence.
Sudbina Srpske pravoslavne crkve sada je vrlo kontroverzna. Sada SPC može da zadrži Makedoniju i Crnu Goru samo pomoću krotosti i podsticaja. Možda bi izlaz iz ove situacije da se koriste grčki iskustvo. Grčka je kanonički dio Carigradske patrijaršije, koja ima posebnu Grčku i Kiparsku pravoslavne crkve. Oni imaju svoje mitropolita i da su potpuno nezavisni u svojim akcijama od Vaseljenskog patrijarha, ali ga nominalno prepoznaju kao glavu, kao Australija prepoznaje englesku kraljicu. Možda postoji neki drugi način, ali naša dužnost je zapamtiti da je naš cilj Nedelja pravoslavlja, a ne sitne prepreke i svađe koji nemaju nijednu misao o volji Gospoda.
Jasna Krivokapićeva
Ovaj clanak je napisan apsolutno netacano sa ciljem uperenim protiv Srpske Pravoslavne crkve!! Smatra se da profesionalni novinari pre nego sto se upute da pisu (pametuju!) o bilo kojoj temi, treba da PROUCE sve cinjenice, a ne da lupaju po kompu propagandu i to protiv Srbske crkve! Zaprepascena sam, da ja kao obican citalac treba da iznosim cinjenice o napadu na Pravoslavnu Crkvu od strane Vasingtona preko patrijarha Bartolomeja iz Konstatinopolja. Ova novinarka uopste nije dorasla da pise o ovoj veoma slozenoj temi, vec bih joj preporucila da pise izvestaj sa Kalenica pijace!Sramota za novinarstvo u kojem postoje visoko profesionalni novinari, bardovi ove profesije! Strasno neznanje!
То и јесте намера (која се тихо али активно спроводи): централизовати православну цркву око Цариградске патријаршије, која је у рукама екумениста, на челу са Вартоломејем – за шта се побринуо главни финансијер екуменског института у Босију (Institut œcuménique de Bossey), Ракафелер(и) – а онда је као заблуделу овчицу довести под скуте Ватикана. Да ли ауторка даје свој скроман допринос овој подлој, потуљеној завери? Могуће, сасвим могуће…
За овако глупу реченицу стварно треба посебан таленат. Католичко свештенство је одобравало Јасеновац, а православни свештеници благосиљали партизане – Хрвате и Словенце? На страну што је ових последњих било шачица јада, и што је католичко свештенство не само „одобравало“ него организовало и приљежно учествовало у геноциду над Србима у НДХ, на ком нивоу бесловесне маште ова два могу да се ставе у исти кош? Православних попова је било и у самим партизанима, и нико не може да их криви што су пошли за оним што је на речима било добро за народ – не само српски, зато нема везе са „националним“. Шта је то добро, макар само на речима, било у усташкој идеологији? Тзв. „Хрвати“ су се национално дефинисали управо кроз католичанство. Можда ауторка може да нам објасни на који начин су се Срби национално изразили кроз тзв. „комунизам“?
Да, загонетно је како је чланак прошао селекцију која ваљда постоји…
Mudro i lepo sastavljen tekst. Tekst koji navodi na razmisljanje….o situaciji u pravoslavlju i nama pravoslavcima u Srbiji, Crnog gori, Makedoniji i Hrvatskoj.
Fantastičan tekst, mada kratak, više govori o suštini pravoslavlja i njegovoj (našoj?) perspektivi, nego čitavi tomovi…