Bivši direktor Visoke poslovne škole u Blacu Ljubiša Milačić, koji se uzbunjivaču Goranu Periću svetio odbijajući da izvrši sudske odluke po kojima je trebalo da ga vrati na posao predavača, oslobođen je optužbi za krivično delo neizvršenje sudske odluke. Da apsurd bude veći, oslobađajuću presudu je dobio upravo od sudije koja je u izvršnom postupku Milačiću naložila da postupi po privremenoj meri Višeg suda u Prokuplju i vrati uzbunjivača Perića na posao, što ovaj nije učinio. Bivši direktor Milačić je Perića, umesto na radno mesto predavača sa kog je otpušten, vratio na posao u školu ali na mesto noćnog čuvara. Zbog toga je advokatski tim Pištaljke, koji je za uzbunjivača Perića izdejstvovao rešenje o privremenoj meri kao i još nekoliko presuda u njegovu korist, podneo krivičnu prijavu protiv Ljubiše Milačića.
Osnovno javno tužilaštvo u Kuršumliji uložilo je žalbu na presudu kojom je Milačić oslobođen. Kako je navela zamenica tužioca Biljana Maksimović žalba je uložena zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i bitnih povreda krivičnog postupka.
Oslobađajuća presuda sudije Osnovnog suda u Kuršumliji Vesne Maksimović o čiju se odluku u izvršnom postupku Milačić oglušio, doneta je u ponovljenom postupku pošto je presudu kojom je on proglašen krivim viši sud ukinuo i vratio na prvi stepen. Prvobitni krivični postupak u kojem je Milačić osuđen vodila je sudija Marija Stanojević, ali je ona u međuvremenu premeštena iz suda u Kuršumliji. Predmet je u ponovljenom postupku dodeljen sudiji Maksimović, a Osnovno tužilaštvo u Kuršumliji nije tražilo njeno izuzeće iako je ona već vodila postupak protiv škole i prvobitno ga obustavila, što je išlo na ruku Milačiću.
Pošto je bivši direktor škole u Blacu odbio da postupi po privremenoj meri, advokati Pištaljke su pokrenuli izvršni postupak i tražili da sudija Maksimović donese rešenje o izvršenju kako bi primorali Milačića da vrati uzbunjivača na posao. Sudija Maksimović je u tom postupku probijala zakonske rokove pa je pravni tim Pištaljke pisao urgencije sudu. Ona je, međutim, obustavila taj postupak, ali je viši sud uvažio žalbu Pištaljke i naložio da se izvršni postupak nastavi. Tek nakon toga, sudija Maksimović je donela rešenje kojim je naložila Milačiću da u roku od osam dana vrati Perića na posao koji obavljao pre otkaza i zapretila novčanom kaznom od pola miliona dinara ako ta odluka ne bude izvršena.
Smenjeni direktor Milačić se uporno svetio Goranu Periću koji je ukazao na nepravilnosti u školi u Blacu. On se oglušio o čak tri odluke suda koje su donete u Perićevu korist.
Prvo je rešenje o privremenoj meri Višeg suda u Prokuplju kojim se školi u Blacu nalaže da uzbunjivača Perića vrati na posao koji je obavljao pre otkaza. Drugo rešenje istog suda koje je direktor Milačić ignorisao je privremena mera o suspenziji odluke nastavnog veća škole o oduzimanju zvanja predavača Goranu Periću. Naime, uzbunjivaču Periću je nakon ukazivanja na nepravilnost u postupku akreditacije školskih programa oduzeto zvanje predavača pa je ubrzo i otpušten. Milačić je nastavio da vrši odmazdu nad uzbunjivačem i dodatno ga ponizio kada je umesto na posao predavača, Perića rasporedio na mesto noćnog čuvara iako ovaj ima visoku stručnu spremu.
Milačić se pravdao da nije imao nikakve mogućnosti da izvrši rešenje suda jer u školi ne postoji upražnjeno radno mesto za Gorana Perića koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Isticao je da je vezan za odluku Nastavnog veća škole koje je Periću oduzelo zvanje predavača kao „najvišeg stručnog organa“. Na ovaj način, bivši direktor je sebe stavljao iznad zakona, a opšta akta škole i odluku nastavnog veća iznad pravosnažne sudske odluke.
U međuvremenu, škola u Blacu je pripojena Beogradskoj poslovnoj školi strukovnih studija, Milačić je smenjen, a Goran Perić vraćen na posao predavača. Činjenica da je po dolasku novog rukovodstva u školu koja se sada zove Akademija poslovnih strukovnih studija uzbunjivač vraćen na posao očigledno nije uticala na sudiju Vesnu Maksimović kada je odlučivala o presudi za Milačića.
Kako se navodi u presudi: „Sud je našao da kod optuženog Milačić Ljubiše… nije postojao direktan umišljaj, da je isti svesno odbio da izvrši pravosnažnu sudsku odluku, već je isti smatrao da odluka suda nije izvršiva i da se rukovodio tumačenjem nadležnih organa Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.“
Goran Perić je ukazao na sukob interesa prilikom procesa akreditacije školskog programa koji je trebalo da sprovodi Damjan Radosavljević, član Nacionalnog saveta. Bivši direktor škole ga je angažovao kao „stručno lice za akreditaciju“ iako je ovaj Savet drugostepeni organ u postupku davanja akreditacije.
Novak Grujić
Izvor: pistaljka.rs
Ovo je dokaz da u Srbiji vlada decenijska diktatura i anarhija. Vladaju vođe koji su zakonom postavljeni sa ovlašćenjima da rade šta hoće.
Kada bi u Srbiji imali sistem vladavine zakona i sud nekorumpirani, nebi bilo jednog rukovodioca u državnim ustanovama koji nebi zaradio dugogodišnji zatvor, a bogatstvo kada bi se prikazalo koliko su prisvojili to u Evropi u kojoj Vučić hrli nebi verovali. Ovakav slučaj samo ima u Srbiji.I traje li traje.
Zato se Vučić ponosi.
Zato što zakone koji omogućava da državnu imovinu kradu i rade šta hoće, važe još iz vremena Miloševića ili su dodali na isti još ležernosti i mogućnosti za nesmetan lopovluk.