Miodrag Majić: Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti

Kada je reč o pravosuđu, Evropsku uniju država Srbija dočekuje sa akcionim planom, koji je jedan formalan dokument, međutim moja zapažanja su da smo jako daleko od krajnjeg ishodišta tih pregovora, izjavio je danas Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, i dodao da je naše pravosuđe jako zapušten mehanizam, a da je nakon političkih promena 2000. godine napravljeno više pogrešnih nego pravih poteza.

Majić je, gostujući u emisiji “Pravi ugao” Radio-televizije Vojvodine, rekao da od otvaranja Poglavlja 23 očekujemo više nego što je realno, kada se uzme u obzir da pregovaranje sa EU uključuje i određene političke procese, pa nas Evropa hvali kada nismo za pohvalu ili nas kude i kada nismo za pokudu”.

Stalno je važno isticati da i kada bi nam sutra rekli da smo spremni da uđemo u EU, sa ovakvim pravosuđem nigde nećemo stići”, ističe on.

Ucenjene sudije najopasnije!

“U srpskom pravosuđu postoje tri grupe kadrova – jedan je broj onih koji znaju da im tu nije mesto i koju znaju da će poslušnošću zadržati mesta.

Druga i opasnija je grupa koja je ucenjena raznim brljotinama, koji su tek mirni.

Treća grupa, najveća, pošteno radi posao, ali su poučeni iskustvom stvaranim godinama, pasivizirani i ne žele neprijatnost”, ocenjuje Majić

Uz sliku pravosuđa kao “začepljene saobraćajnice”, Majić ukazuje da su političari građanima davali nerealnu nadu, da će se raznim reformama, razrešenjem i smanjenjem broja sudija, nešto uraditi.

“Kao i sada, a pogotovo u kriznim vremenima 2008. i 2009. godine, sudije i tužioci su se ponašali mahom na način koji je pokazivao ulizištvo tadašnjoj i svakoj aktualnoj vlasti. Na osnovu ponašanja samih sudija, čini se da sudije čekaju promenu gazde kome će služiti u narednom periodu, a to je najpogubnija atmosfera za pravosuđe koje bi moralo biti nezavisno”, istakao je on.

Probleme vučemo od ’45. i pravosuđa jedinstva vlasti

Uticaj političara na sudije i tužioce je veliki, objašnjava Majić i dodaje da je to praksa sa kojom se u Srbiji živi u poslednjih 70 godina.

“Uveren sam da pravosuđe koje danas imamo i gomila problema koje ono danas ima vuku direktne korene iz pravosuđa kakvo smo stvorili nakon 1945. godine, koje je građeno u dijametralno suprotnom sistemu od onog kojem mi danas težimo”, navodi on.

Majić objašnjava da smo nakon komunističke revolucije i preuzimanja vlasti od strane KPJ dobili pravosuđe jedinstva vlasti, a da se na ideju podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, u vreme dok je studirao, gledalo sa “blagom sprdnjom” i kao nešto skaredno što pripada buržoaskom sistemu, čak i od strane profesora pravnog fakulteta.

Majić kaže da 70 godina nije bilo dovoljno da se promeni taj način razmišljanja, s obzirom na mali broj ljudi u pravosuđu koji su imali kontakte sa kolegama u svetu, ali i na činjenicu da su mladi pripravnici obučavani od svojih mentora principala koji su na tim idejama stasavali.

“Ono što se nauči je da onaj ko je na vlasti jeste tvoj poslodavac, koji ti plaća ogrev, daje ti platu, omogućava da sudovi i tužilaštvo funkcionišu. To je bila ideja pravosuđa jedinstva vlasti, da ne postoje tri grane vlasti, nego da sva vlast izvire iz jedne Partije, od jednog radnog naroda, a u tom sistemu sudovi su samo jedan deo aparata države”, navodi on i dodaje da se ta vertikala vidi na vertikali suđenje Draži Mihailoviću – Goli otok – Sablja – Savamala.

“Vertikala je ideja da su sudovi uvek i jedino na strani aktuelne političke vlasti, samo što se te vlasti danas brže politički menjaju, a nekada je ta vlast bila postojanija i trajala je mnogo duže. Međutim, to je nespojivo sa idejom modernog građanskog društva”, ističe on.

Savamala ne može da se gurne pod tepih

Govoreći o slučaju rušenja objekata u Savamali, Majić smatra da ono nije slika stanja u pravosuđu, ali da se ono vidi i kroz taj slučaj.

“Mi ni danas, nakon bolnih činjenica iz izveštaja Zaštitnika građana, nemamo nikakvu reakciju Tužilaštva, koje bi moralo prvo da se tim povodom oglasi, umesto što birokratski i uspavano čeka na policiju”, kaže on.

Majić sumnja u adekvatnost metoda rada Tužilaštva, zbog činjenice da se u situaciji u kojoj je od strane Zaštitnika građana ukazano na mogućnost da su delovi policije učestvovali u aferi, tužilaštvo obraća upravo policiji da uradi ceo posao na terenu, mada tužilac ima ovlašćenje da ceo posao obavi sam.

“Ako je bilo mesta tome da Tužilac ceo posao obavi sam, to je bilo ovde, jer mi u tom trenutku nismo mogli da znamo ko je u policiji eventualno sumnjiv da je učestvovao u rušenju. Sada postoji opasnost da zahtev tužilaštva dođe kod nekoga u policiji ko nema interese da na njega odgovori”, objašnjava on.

Majić kaže da je od početka očekivao rasplet afere, jer mu je nakon izveštaja Zaštitnika građana bilo jasno da slučaj Savamala ne može da se gurne pod tepih.

“Tu je čitav niz ozbiljnih propusta, postoje indicije i za krivična dela, a izveštaji pokazuju da je moguće da su učestvovali delovi policijskog aparata”, napominje on.

Šta ako nije odgovorna gradska vlast, nego policija?

Sudija Apelacionog suda dodaje da je delimičan rasplet usledio nakon odgovora mandatara Aleksandra Vučića, koji je nenadležan za celu stvar, a da je odgovor očekivao pre svih od javnog tužioca.

“Brine me to što smo prve informacije čuli od političara, jer šta ako javni tužilac dođe do nekog drugog zaključka, da nije odgovorna gradska vlast, nego policija. Ako bi to utvrdio, tužilac bi morao to da sme da kaže javno”, smatra on.

Kada je u pitanju naslovna strana nedeljnika NIN, na kojoj je ministar policije Nebojša Stefanović označen kao “glavni fantom iz Savamale”, ali i reakcija ministra koji je najavio tužbu protiv nedeljnika, Majić kaže da u normalnim zemljama ministar ima pravo da tuži neku novinu i da sud onda sudi nepristrasno.

“Sa druge strane, da smo imali hitriju reakciju nadležnog tužioca, onemogućio bi se teren za ovakve medijske napise. Ovako, ne možemo znati da li je glavni fantom ministar, ako nemamo odgovor tužilaštva. Ako je tačno da je ministar uključen, to je onda krivično-pravna odgovornost, što ne može ostati bez reakcije tužilaštva”, objašnjava on i dodaje da sve ovo kako se sada radi ostavlja prostor koji je opasan.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu