Protiv predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomira Mihajlovića podneto je više krivičnih prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i prevare jer je navodno pozajmljivao novac koji nikada nije vratio i primao uplate za potrebe Nacionalnog saveta, saznaje Pištaljka.
Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava, koja Nacionalnom savetu Roma na godišnjem nivou uplaćuje 22 miliona dinara i trebalo bi da kontroliše kako su ta sredstva utrošena, nema informaciju o tome kome Nacionalni savet uplaćuje novac. Tako Kancelarija nema saznanja da li je Nacionalni savet i u kom iznosu finansirao školovanje sina i ćerke predsednika Nacionalnog saveta i još dvanaest osoba na neakreditovanom fakultetu „Ekoman“ u Gračanici.
Krivičnu prijavu zbog prevare i zloupotrebe službenog položaja protiv Vitomira Mihajlovića podnela je Ljubinka Krkuš, tvrdeći da je predsedniku Nacionalnog saveta Roma pozajmila 36.300 evra za rad Nacionalnog saveta i da je dovedena u zabludu da će joj novac biti vraćen. Kao dokaz da je novac pozajmila poseduje priznanice sa pečatom i potpisom Vitomira Mihajlovića na memorandumu Nacionalnog saveta. Zbog zloupotrebe službenog položaja Mihajlovića je tužio i predsedik udruženja „Romano Alav“ Slobodan Mitrović tvrdeći da je Mihajlović zloupotrebio sredstva koja su mu uplaćena na ime dodele socijalnih davanja ugroženim porodicama. Advokat Slobodana Mitrovića Leposava Radovanović kaže da je Mitrović uplaćivao novac i na privatni račun Vitomira Mihajlovića.
Mihajlović je u intervjuu za Pištaljku rekao da više ljudi od njega i Nacionalnog saveta potražuje novac, ali da su potvrde i priznanice o pozajmici i uplaćenom novcu falsifikati. Ljubinka Krkuš, koja je tužila Nacionalni savet, prema njegovim rečima, predstavljala se kao koordinator kancelarije Nacionalnog saveta u Pančevu i, kao i ostali koordinatori, dobila je pet blanko memoranduma Nacionalnog saveta koji služe za komunikaciju sa opštinom. Mihajlović tvrdi da su ti memorandumi zloupotrebljeni, odnosno da je na memorandumima upisivano da su pozajmljivana sredstva koja nikada nisu pozajmljena. Na isti način, kako tvrdi, memorandum je zloupotrebio i predsednik „Romano Alav“.
„Mi smo ranije imali 23 kancelarije koje nisu mogle da budu pravno lice, pa smo mi njima dali blanko memorandume sa pečatom, imenom i potpisom. Ljubinka je takođe dobila te memorandume i koristila ih tako što je od opštine Pančevo tražila novac za paketiće, pomoć deci. Novac je uplaćen nama, mi podižemo novac i uplaćujemo novac Ljubinki Krkuš i mi posle ne znamo šta je sa tim. Ona dolazi kod nas i naredne 2007. godine da hoće ponovo da konkuriše za paketiće. Nacionalni savet njoj ponovo prebacuje novac na račun koji je primio od opštine, ona nam donosi broj računa, a posle je utvrđeno da to nije račun organizacije, nego njen lični privatni račun“.
Pištaljka: A vi niste proverili čiji je račun?
Ne, ona je došla kod nas i donela broj računa, mi nismo mogli to da joj damo u gotovini. Ona u tužbi kaže da smo joj uplatili deo duga od 80.000 kao povraćaj duga, a ne da je to bilo za paketiće. Šta mislite da ja pravim ovako priznanice da nekom dugujem pare? Zašto je tužila Nacionalni savet? Zato što je mogla da zloupotrebi memorandum Saveta. Prvo mi je njen advokat poslao tužbu da joj dugujem 36.500 dinara, posle toga se setili da nije dinara nego evra. Mi smo doneli odluku da nemamo dugovanja prema Ljubinki Krkuš. Tom odlukom se ograđujemo od falsifikata i Savet me ovlaćuje da podnesem tužbu protiv Ljubinke Krkuš.
Pištaljka: Zašto niste podneli krivičnu prijavu kada ste imali ovlašćenje?
Ne želim da podnosim krivičnu prijavu protiv jednog Roma, ja sam imao ovde falsifikata i falsifikata pre nje. Memorandum su pre nje nekoliko njih falsifikovali. Ja ću sutra da idem da podignem krivičnu prijavu. I sad sam rešio da protiv svih Roma koji su zloupotrebili Nacionalni savet dižem krivične prijave.
Pištaljka: Da li ste bili osuđivani nekad?
Nikad pre toga.
Pištaljka: Pre čega?
Pre ovog suđenja.
Pištaljka: Niste osuđeni za krivično delo?
Ne.
Pištaljka: Ali mi imamo presudu koja pokazuje da ste osuđeni.
To što vi imate su nebuloze. To je dogovor sa sudijom. Kada se radila „Gazela“, dobijeno je 36 miliona evra za rekonstrukciju i raseljavanje „Gazele“ (nehigijenskog naselja ispod beogradskog mosta). Od tih 36 miliona, (Dragan) Đilas je prebacio 600.000 dinara Nacionalnom savetu da kupimo Romima koje raseljavamo hranu, higijenu, da ih strpamo u autobuse i da ih prebacimo dole u Preševo, Bujanovac, Vranje, Leskovac, Prokuplje i da rušimo „Gazelu“. Raščistili smo „Gazelu“ jer je to ruglo i za Rome i za Beograd.
Pištaljka: Znači u saradnji sa Savetom je urađeno iseljavanje Roma?
Da. Ja sam taj koji je dao nalog za njihovo raseljavanje. Za tih 600.000 mi smo raspisali tender. Moj knjigovođa, koji je inače pao u depresiju, to je žena koja je samohrana majka u izveštaju Ministarstvu je poslala profakture u iznosu od 200.000 din i u izveštaju to prikačila kao izveštaj za tih 600.000. To je bila firma iz Obrenovca, a mi smo hteli da kupimo od firme „Sunašce“ sa fiskalnim računima. Ministarstvo kad je to videlo, vratilo je nama i zahtevalo da pošaljemo sa fiskalnim računima, odnosno prave fakture, mi smo to poslali. To se ovde čulo u Savetu da je došlo do greške i to su iskoristili da me tuže. Na sudu dokazujem da nisam kriv. Ja dokumenta samo potpisujem, meni je knjigovođa uradio završni račun, nisam ni video šta je knjigovođa uradila dok je bila pijana, u to vreme je počela da pije. Na sudu se utvrđuje da sam ipak ja potpisnik bez obzira što je to knjigovođa uradio, a onda je dogovor pao da to bude uslovna osuda. Osuđen sam ja i knjigovođa. Dve godine uslovno i ja sam to prihvatio.
Pištaljka: A da li ste bili osuđivani pre toga?
Pre toga 2002. vozio sam auto sa stranim tablicama. Platio sam kaznu. U momentu kad je bio uvoz automobila, meni je brat doterao auto „opel kadet“ sa stranim tablicama i trebalo je da se carini i registruje. Dok je taj postupak trajao, ja vozim auto sa stranim tablicama, mene zaustave i oduzmu mi auto. Ja pozovem brata, on dođe, meni napišu kaznu 300 evra, moj brat je dokazao da je pravi vlasnik. Imao sam pravo da skinem da mi se to krivično delo ne vuče, nisam skinuo.
Pištaljka: Da li je tačno da ste vi na sudu rekli da niste krivično osuđivani?
Rekao sam da ne znam da li sam krivično osuđivan jer za mene uslovna kazna nije krivično delo. A advokat je rekao – šta to ima veze. Hoćete da otvorim Pandorinu kutiju i da kažem da su ispostavili Evropskoj uniji 5.000 evra po kontejneru, a on vredi 2.000 evra, što Đilasa ne prozivamo za 36 miliona evra? I dalje Evropska investiciona banka potražuje 36 miliona.
Pištaljka: Imate li dokumenta u vezi sa tim?
Imam.
Pištaljka: Možete da nam dostavite.
Neću.
Vitomir Mihajlović osuđen je 2016. godine za krivično delo falsifikovanje službene isprave jer je, kako se u presudi navodi, neistinitu službenu ispravu upotrebio u službi kao da je istinita, odnosno neistinito je navedeno da je roba nabavljena od firme „Extra plus private company“ iako Nacionalni savet robu nikada nije nabavljao od ovog dobavljača. Mihajlović je osuđen i 2000. godine za falsifikovanje isprave kada mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca ukoliko počini drugo krivično delo za godinu dana.
Osim Ljubinke Krkuš, Slobodana Mitrovića i drugih koji su protiv Vitomira Mihajlovića podigli krivične prijave, od Nacionalnog saveta novac potražuje i predsednik fakulteta „Ekoman“. U dopisu upućenom Nacionalnom savetu navodi se da je aktivnošću tog saveta na Institutu Ekoman diplomiralo 13 studenata, među kojima su sin i ćerka predsednika Nacionalnog saveta Vitomira Mihajlovića. Predsednik „Ekomana“ Radivoje Đurin Mančić od Nacionalnog saveta traži da isplati oko 8 miliona dinara za školarine ovih studenata.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je tužilaštvo pre osam godina ispitivalo da li Institut Ekoman, čije je sedište na Kosovu, posluje legalno budući da je protiv predsednika ove institucije podneto više prijava zbog prevare. Mediji pišu da je licencu za rad ovog fakulteta izdao UNMIK, a ne državni organi Srbije.
Pitali smo predsednika Romskog saveta zbog čega Ekoman od Saveta potražuje novac, a on odgovara da je i to „falsifikat“.
„Taj fakultet je akreditovan na Kosovu. Ja sam bio njihov gost, video sam kod njih da trideset Roma uče romologiju, hteo sam da čujem predavanje koje drži deci. On pojma nema sa predavanjem, priča neke gluposti. U to vreme nam je trebalo da se iškoluje tridesetak Roma i da to istureno odeljenje bude u Nišu. Nigde nije bilo reči o novcu i upisnini. Roma koji je završio peti stepen je stavio da bude prodekan za nastavu. Mi smo potpisali ugovor i posle videli da fakultet nije akreditovan. Predsednik je molio da ja kao poslanik izvršim pritisak da mu daju akreditaciju, ali mi smo u parlamentu doneli odluku da se na Kosovu ne akredituju fakulteti čiji su vlasnici Srbi. Postoji regularna državna škola dole i nismo hteli da akreditujemo te fakultete. Čuli smo da je gonjen zbog prevara na Kosovu i da su podnete neke krivične prijave. Nismo nikada sarađivali, dali smo kao predlog nekih 15 imena studenata, nikada nijedan nije upisan, niti je iko završio“.
Pištaljka: Među tim imenima su vaš sin i ćerka?
Da, to su ta imena.
Pištaljka: Kako Nacionalni savet obezbeđuje novac za školarine?
Trebalo je da jednokratno pomognemo fakultetu i damo za zakup poslovnog prostora 300 evra.
Pištaljka: Kako se isplati nekom da školuje studente za 300 evra?
Pitajte njega. Pitajte i da li je ikada izdao nekom diplomu. Ti sporazumi sa fakultetima su neobavezujući. Svi naši studenti koji hoće da studiraju na nekom fakultetu mogu besplatno da studiraju, nekoliko njih. Sa druge strane, zajedno sa fakultetima apliciramo na projektima, za sada imamo tu saradnju sa tri, četiri fakulteta. Nikada nijednom fakultetu nije isplaćeno za školarine. Imamo novac, ali samo za članove Nacionalnog saveta koji hoće da završe neki od fakulteta da im platimo školarinu, ali ne više od 50.000 din na rate. Jednoj našoj članici plaćamo 7.000 din školarinu da bi završila fakultet.
Pištaljka: Kome ste još plaćali školarinu?
Plaćali smo magistarske studije u visini od 50.000 din jednom članu Nacionalnog saveta. I on je završio.
Pištaljka: Da li se neko od vaše dece školovao novcem Saveta?
Nikada.
Pištaljka: Kako opredeljujete novac za školarine, da li vam to odobrava Kancelarija za ljudska i maljinska prava?
Mi imamo sredstva za oblast obrazovanja i možemo da platimo stipendije našim studentima. Izvršni odbor donosi odluku i to nisu velika sredstva, do 50.000 din, mi to možemo da odobrimo bez Kancelarije.
Pištaljka: Zašto tako mnogo ljudi potražuje novac od Saveta?
Ekomanu nikada nije uplaćen ni dinar. Dogovor je bio 300 evra na mesečnom nivou ako je akreditovan. Ali, ako nije akreditovan, nikom nije dao diplomu, mi nemamo obavezu da platimo. Neka tuži, pa ćemo na sudu da dokažemo. Tu je trebalo da iškolujemo sedamdeset zdravstvenih medijatora. Kad smo videli da to nije fakultet, da je to haos, mi smo rekli da nikad nećemo platiti.
Pištaljka: Niste znali da nije akreditovan?
Nismo, k’o vi sad kad dođete, pogledate prostoriju, zgradu, sve ima, glavna centrala na Kosovu, ima pečat, knjige upisnice, svršene kandidate koje ja poznajem iz Prokuplja. Ja pristajem da dam tih 300 evra da mi iškoluje 15 studenata, da li biste vi to dali?
Pištaljka: Koliko vam novca opredeljuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava na godišnjem nivou?
Opredeljuje 59,7 miliona dinara za Mađarski nacionalni savet, 29 miliona za bošnjački, 22 miliona za romski. Mađara ima 250 hiljada, ali oni imaju institucije, oni dobijaju pomoć i iz Mađarske za svoje učenike. Mi smo morali neke kancelarije da ukinemo, ovde imam zaposleno pet, šest radnika, nemamo dovoljno novca za finansiranje, kada sve isplatite, nemate porez od čega da platite, pa onda da izbegnete porez primite ljude kao volontere. Jedini koji prima platu sam ja, generalni sekretar, sekretarica, referent, portparol i sekretar. Sednice plaćamo – jedna sednica izvršnog odbora je 100.000 dinara.
Iako svi nacionalni saveti imaju obavezu podnošenja perodičnog i revizorskog izveštaja, u Kancelariji za ljudska i manjinska prava kažu da ne znaju da li je Nacionalni savet romske nacionalne manjine uplaćivao novac za školarine neakreditovanom fakultetu. „Kancelarija za ljudska i manjinska prava u skladu sa svojim nadležnostima nije u prilici da bude upoznata sa pojedinačnim odlukama nacionalnih saveta, pa tako ni pojedinačnim rashodom na ime školarina koje navodite“, piše u odgovoru Kancelarije.
Sukob interesa: Sin u Koordinacionom telu za socijalno uključivanje Roma
Ne samo da su sin i ćerka Vitomira Mihajlovića bili na spisku studenata koji je trebalo da diplomiraju na fakultetu „Ekoman“ uz finansijsku podršku Nacionalnog saveta, već je sin predsednika Nacionalnog saveta Miloš Mihajlović imenovan za člana stručne grupe Koordinacionog tela za praćenje realizacije strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji od 2016-2025. godine.
Vitomir Mihajlović navodi da je on predlagao članove ovog koordinacionog tela. „Ja sam inicijator formiranja koordinacionog tela zajedno sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović jer sam smatrao da je prethodna strategija doživela katastrofu. Ja sam imao obavezu da kadroviram ljude iz romske zajednice, a da država kadrovira ljude iz ministarstva“.
Pištaljka: Da li je Vaš sin u koordinacionom telu?
Jeste, moj sin je u koordinacionom telu, ali on je tu ne zato što sam mu ja otac jer ako je tata uspešan, sin je još uspešniji u toj oblasti. On je magistar za sociološke nauke i jedan je od radnika koji je jedini sertifikovan u Gradu Beogradu za evropske projekte. Inače moj sin radi u Sekretarijatu za socijalu i prima platu 40 hiljada po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, nema stalno zaposlenje. Pa sad vidite da li sam ja uspeo, a nisam hteo da ga zaposlim preko veze. Bio sam narodni poslanik i u republičkoj vladi i nisam hteo privilegije.
Pištaljka: Ali i ovo je neka vrsta privilegije, predložili ste sina za člana stručne grupe koordinacionog tela.
Ja ga nisam predložio, sami su ga iz ministarstva predložili jer znaju za njega, a on možda to neće ni prihvatiti. On je izabran, ali kad vidite među tim mladim ljudima, Miloš je jedan od najstručnijih. Nisam ni ja bio za to da se on tu uključi jer time gubi posao u Sekretarijatu, visiće na projektu ovde, a nisu obezbeđena sredstva. Država neće da da novac svojim predstavnicima jer oni imaju plate u svojim institucijama, a onda svi ovi moji Romi nigde ne rade i oni su u tom košu i nemaju platu. Onda ja sad treba od međunarodnih institucija da tražim novac da bi ti ljudi bili u koordinacionom telu. Zbog mene se moj sin nije zapošljavao po institucijama, gde god ode, na hiljadu mesta je konkurisao, posao dobije posle tri godine čekanja na birou. Ja nisam reagovao nigde da kažem da je to moj sin i kajem se celog života što to nisam uradio za svoju decu. Moj zet ne radi, a ni moja snaja ne radi.
Fotografija Vitomira Mihajlovića preuzeta od Medija centra, fotografija nehigijenskog naselja ispod mosta Gazela preuzeta sa Vikipedije, autor Nbumbic, fotografija Dragana Đilasa u montažnom naselju za Rome preuzeta od servisa Beoinfo
ISPRAVKA: U prvoj verziji članka bilo je napisano da je Miloš Mihajlović član Koordinacionog tela za socijalno uključivanje Roma. Miloš Mihajlović je zapravo član stručne grupe tog tela koje je obrazovala Vlada Srbije.
Sonja Gočanin
www.pistaljka.rs
