Sumnjivo lice – Konstrakta

Autor: Uroš Siljanović

Naslov će vas malo začuditi, ali , da, to je tako.

Da, uvaženi građani i građanke Srbije, Konstrakta, koja u svetu dobija sve više priznanja za svoj performans koji će ovu kulturno osiromašenu zemlju predstavljati na Evrosongu je u Srbiji „sumnjivo lice“.

Performans joj miriše na prominicle i javno je rekla (naravno, u prenesenom značenju, da se vaskolika Druga Srbija ne uvredi shvatajući sve bukvalno) da želi tablete protiv zatvora.

Svaka sličnost sa Branislavom Nušićem sto i nešto godina kasnije je vrlo namerna, a fotografija svakom ko bukvalno, bez grama inteligencije i promišljanja, shvata izgleda kao podrška ratu koji Rusija vodi u Ukrajini, je osuda tog istog rata.

Demokratska i ekonomska tranzicija su ljudima u ovoj sankcijama i ratovima, u kojima ova zemlja nije učestvovala (ironija, da Druga Srbija ne shvati bukvalno), umesto obrazovanja i kultunog bogaćenja i uzdizanja, donele u najvećem broju slučajeva zaglupljivanje.

Bez namere da analiziram razloge, samo ću reći da je Beograd osamdesetih bio ne samo najliberalniji grad komunističkog bloka, već i duhovno najprobuđeniji.

Tu ne mislim na crkvu i na institucionalnu religijju, već na njegov kulturno-liberalni karakter, jer su se u njegovim pozorištima izvodila dela pisaca zabranjenih u Istočnom bloku, a Boris Miljković je tada snimio izvanredan televizijski film o ruskoj umetničkoj avangardi, o kojoj je krajem 2015.i početkom 2016.godine u Beogradu postavljena izložba u Muzeju (tada istorije) Jugoslavije.

Pomenutu izložbu ste mogli videti besplatno svake subote posle predavanja, u obliku stručnog vođenja, a posle predavanja o neoprimitivizmu. Jerko Denegri lično je organizovao stručno vođenje. Dakle, imali ste priliku, očigledno je niste iskoristil,

Elem, ruska avangarda je cvetala u društvu pred Oktobarsku revoluciju, u kom je ljudima u glavama i dušavama bila sloboda. I od okova crkve i od okova države (otud ono što je Vladimir Majakovski napisao da je ruska pastva živela ropski pod zviždukom biča i popovskim pevanjem i da se to zvalo jedinstvom države i crkve). Ruska avangarda u smislu slikarstva je imala pet pravaca-kubo-futurizam, suprematizam, neoprimitivizam, konstruktivizam i strukturalizam.

Konstrakta na svojoj fotografiji sedi na stolici kao na prestolu, što je osvrt na Manifest suprematizma, koji su tačno pre sto godina u Vitebsku objavili Kazimir Maljevič i Mark Šagal, a po kome je umetnost iznad svega.

Ona time poručuje da su i ona i njena umetnost i umetnost inače iznad svake politike i iznad svake ideologije!!!!

Kubo-futurizam predstavljaju crvena haljina i crne cipele, crveno i crno su inače boje kubo-futurizma i Kazimir Maljevič ih je dosta koristio u svojoj kubo-futurističkoj fazi, a kubo-futurizam je bio svojevrsno upozorenje na samovolju vlastodržaca, jer se ispod crne košulje uvek krije crveni petao.

Kubo-futurizam je predstavljen i stolovima u obliku slova Z, na kojima se nalaze uskršnja jaja, kao simbol hrišćanstva i Faberžeovo jaje, kao simbol zločina i bogaćenja od njih.

Konstrakta je ovim htela da ukaže na licemerje vlastodržaca, koji se pozivaju na Hrista, a napuštaju Njegovo učenje čim od istog nemaju korist i bogate se na tuđoj krvi, dakle, ne da nije podržala Putina, već ga je direktno napala.

Krv u lavoru je simbol osude zločina i na isti način upozorava na posledice ratova kao što je to uradio Kazimir Maljevič 1915.u Ruskoj kući u Sankt Peterburgu, kada je na mesto ikona stavio Crni kvadrat na beloj pozadini, kao upozorenje na zlo, koje se svetom nadvilo.

Konstraktini kosa i izraz lica su u konceptualističkom maniru i aludiraju na Marinu Abramović i Umetnik je prisutan, Pussy Riot i Pank molitvu i na moskovske konceptualiste, pre svega na Pavela Peperštajna i njegovu seriju slika Političke halucinacije. Poslednja serija slika je imala premijeru u Berlinu 2002.godine.

Bele čarape su neoprimitivistički detalj i njeno sedenje u maniru babuške (babuške su inače simbol plodnosti, a aktuelizovane su posle prve ruske revolucije 1905.godine, kada su, osim borbe za prava radnika i ustanovljavanja Državne Dume posle donošenja Ustava 17.oktobra 1905.godine, se Rusi kulturno okrenuli sebi i svom kulturnom nasleđu, jer su se, podstaknuti Bokserskim ustankom u Kini, okrenuli Istoku.

O tome najbolje govori ono što je Natalija Gončarova, prva neoprimitivistička slikarka, kojoj su sveštenici RPC upadali na izložbe zbog slika golih babuški, rekla da sada zna da sve ono što Zapad ima potiče sa Istoka. Da ne pričam o najvećem avangardnom umetniku današnjice, Euđeniju Barbi, i njegovoj pozorišnoj antropologiji.

Dalje, njen performans i njena fotografija su pod direktnim uticajem konceptualizma, pre svega Marine Abramović, Pusssy Riot i moskovskih konceptualista, okrenutih istočnoj filozofiji.

Sa takvom građanskom opcijom i takvom opozicijom, Aleksandar Vučić, na moju veliku žalost, ne mora da se plaši pada s vlasti.

S obzirom na to da su isti kao nacionalisti, koji su 2011.i 2012.godine osuđivali Pussy Riot i njihovu „Pank molitvu“, jer nisu razumeli njen smisao.

Konstraktina pesma i fotografija su krici, i protiv rata, koji Rusija vodi u Ukrajini, i protiv autoritarnosti, i protiv vladavine korporacija i njihovog kršenja ljudskih prava i protiv tretiranja žena kao priplodnih kobila, zaduženih za rađanje novih generacija ratnika, i protiv masovnog kršenja socijalnih i ekonomskih prava. I najvažnije, protiv ponižavanja umetnosti. Od strane onih koji umetnost ne razumeju, s obe strane ideološkog spektra.

I da se vratim na početak, na Sumnjivo lice Konstraktu.

Srbija se, na moju veliku žalost, nije mentalitetom mrdnula od vremena Branislava Nušića.

Jer da jeste, tzv.građanska opcija, koja bi trebalo da bude svetionik slobode, ne bi osuđivala ono što zbog svoje samodopadnosti i življenja stare slave iz devedesetih, očigledno ne razume.

Niti je Zapad sve što sija, niti je Rusija samo „Z“ i Putin.

Postoji tu mnogo nijansi, samo ih treba znati primetiti, a onda prestati sve nepoznato proglašavati neprijateljskim i putinističkim i ljude koji izlaze iz okvira poznatog prestati posmatrati kao sumnjiva lica. Jer, upravo su oni ti koji ovaj svet i Srbiju u njemu menjaju na bolje.

Ali izgleda, na moju žalost, da nemaju sa kim.

https://www.marjanovicmarko.com/