U situaciji kada se politika, kao u Srbistanu, svede na otimačinu, više i niže lične interese i dilove onda je sasvim prirodno da stranke i partije izgube kredibilitet. U situaciji kada se više ne zna šta je levica a šta desnica, šta konzervatizam, a šta liberalizam, ko su republikanci a ko monarhisti, normalno je da ideologija više nema nikakav značaj, pa stoga ne čudi što većina Srbistanaca na dan izbora sebi nađe neku bolju zanimaciju.
Doduše s koca i konopca skupljeni radikalni naprednjaci slove za stranku koja propoveda nekakve proevropske ideje, ali oni su već šest godina vlast. A Srbistanaci, u nadi da će se nakako ovajditi, po pravilu glasaju za vlast, bilo da je reč o Miloševiću, Tadiću ili gospodaru Vučiću.
blog-3aAko se tome doda i patološka opsednutost naroda srbistanskog vođama i Mesijama jasno je zašto se svo ovo vreme gospodar Vučić, iza koga se udobno ušuškalo i kuso i repato, iz petnih žila trudio da između svog lika i dela i naprednjačke družine uspostavi znak jednakosti. Svestan da se okružio likovima, za koje bi narod rekao, od zla oca i još gore majke, čiji kapaciteti i kredibilitet ne dobacuju do mesne zajednice na Vrškoj čuki.
Mada je fakat da su političke stranke, osim naravno vladajuće, u ovom trenutku i ovakvom okruženju ispušena lula, ovih dana ipak po ko zna koji put slušamo bajke o opozicionom jedinstvu i ukrupnjavanju. A plasiraju ih, možeš misliti, oni isti što su do sada prokockali sve prilike da od Srbistana načine Srbiju. Oni kojima gospodar Vučić i SNS više nisu glavni izborni protivnici, već su to sada nevažeći listići.
Slične priče proturaju se i u našoj kapitalnoj kasabi koja svakim danom nezadrživo sve više stremi ka selendri, a zagovaraju ih bivši naprednjaci i Veljovi novosrbijanci što su se koliko juče za sve se pitali i uz to bezgranično bahatili. A sve su glasniji i oni što su pred poslednje lokalne izbore promovisani kao naprednjački kandidata za čačkonačelnika, pa im se onda iznebuha to izjalovilo.
U komšiluku koncept Lokanog fronta pod motom: Bez straha; Bez stranaka; Bez lidera; Bez kompromisa; okuplja sve više pristalica. Inicijativa ne davimo Beograd na prestoničkim izborima, bez kampanje i zvučnih imena, dobija daleko više glasova od demokrata i radikala.
A u Čačku, nekada svojevrsnom epicentru otpora svakoj vlasti?
Kako sada stvari stoje izbor se sveo na SNS, na jednoj, i Veljove novosrbijanace, bivše naprednjake i svakojake političke prišipetlje na drugoj strani?
Koliko još vremena treba da prođe pa da Čačani ukapiraju da se pita ne pravi od nekih stvari?
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
Hm,hmmm…. http://www.skupzlotvoraradnognaroda.com
Закаснели текст провинцијалне визуре.
Izvini Ti ali mesna zajednica na Vrskoj Cuki je INSTITUCIJA
Arsenijeviću,da se jednom razjasni.Priča o tzv opozicionim strankama je valjda do sada jasna svakom pismenom čoveku,a posebno jednom novinaru kao što si ti i mnogi drugi.Kako reče Borisav Jović,ko o čudu smo razmišljali,kada smop napravili stranke,koga da postavimo da te iste vodi.I naravno,postavili su svoju decu.Razvrstavajući ih na levo i desno.Tu su im prvo bili Drašković i Šešelj,pa ostali,mićun,Veljo Ilić i ostačli uz Velja sitniji,sa napravljenim strankama tipa nova srbija.Tako da tu nema nikakve opozicije,već svi iz iste kuhinje.Znači kada se priča,kaže se svi do sada koji su bili i koji su sada,a i oni su bili.nema levo i desno,samo levo.
Скоро па тачно. Али, љути противници, Ђинђић и Коштуница (још од оснивања ДС!) нису били из тог лонца. Закључак се сам намеће.
Đinđić nije bio iz tog lonca,ubili su ga jer nije gledao film SOVJETSKA PRIČA,a to je bukvar,osnovnog poznavanja političke zbilje.Mnogi pošteni ljudi ne mogu da veruju da su komunisti takvi zlikovci.Zbog toga ga svak treba pogledati,a pored toga ima još mnogo da se vidi.