Ne, to nije istina, to se nama ne događa!?
Ipak, dogodilo se! Ubijeno je desetoro ljudi, od toga osmoro dece, domar i učiteljica u školi! To je uradio dečak od četrnaest godina sa dva pištolja! Odakle četrnaestogodišnjaku oružje i umeće da iz njega puca? To znači da mu je oružje bilo na dohvat ruke, i da je znao kako da ga upotrebi! Ko je za to odgovoran?
Živeli smo u raznim vremenima od devedesetih naovamo, bili su ratovi oko nas, bilo je mnogo oružja sa ratišta, ali se nije nikad desila ovakva tragedija iz čista mira, pogotovu u školama. I pored teških godina, nemaštine, sankcija, naše škole su držale nivo, a danas kad, tako bar kažu, živimo u „zlatnom dobu“, desila se ovakva nepojmljiva tragedija.
Mislili smo da se to dešava samo u američkim pučkim školama, ali desilo se nama, nama „balkanskom tigru“, koji u svoj svojoj nezajažljivoj trci za parama, putevima i rejtingom, nije obratio pažnju na ono suštinsko: na vaspitanje omladine. Kakav je uticaj ružičastih emisija na omladinu preko javnog servisa i ostalih nacionalnih televizija?
Ovim strašnim tragičnim događajem konačno je razotkriveno drugo lice Srbije, koje je toliko dugo skrivano u tami, a postojalo je: nebriga o deci, degradiranje školstva, labava disciplina u školama, nepoštovanje nastavnika, nema ponavljanja, nema izbacivanja iz škola, tolerancija učeničkih ružnih postupaka. Nebriga roditelja o vaspitanju dece, njihova trka za zaradom i prestižom, okruženje u kome deca žive. Veličaju se kroz filmove i razne TV serije, droga, prostitucija, kriminal. Oko nas kruže mladi tipovi sa sumnjivim biografijama, „žestoki momci“ , naprasno enormno obogaćeni, koji luduju u besnim kolima od po više hiljada evra, grade se vile i kućerine od sumnjivo stečenog novca, predsednik odobrava proizvodnju marihuane, (šta pa to je u mnogim zemljama, dozvoljeno!), sudovi i tužilaštvo ne rade „ni po babu, ni po stričevima“, već po naređenju nekog odozgo, i šta? Sve se to gomilalo i gomilalo i jednog dana je puklo na najtragičniji način.
Trči se za nedostižnim, apstraktnim učlanjenju u Evropu bez altermative, zanemarujući svoju budućnost, a to su deca. I sva deca treba da su ravnopravna, bilo da dolaze iz manje imućnih, siromašnih ili bogatih porodica, treba im omogućiti, ako ne bogat život a ono bar dostojanstven, dečji dodaci su skandalozno mali, nema brige o samohranim roditeljima. Deca su naša budućnost, („Za našu decu“!) a nama je danas ugašeno osam mladih života, i jednom, vinovniku događaja, život je na samom početku već uništen. Ljudi, opametimo se! Ne mogu „evropske i belosvetske“ vrednosti da se nalepe na našu tradiciju, našu porodicu, na naše obrazovanje, našu istoriju, kulturu. Mora da se menja sistem iz osnova. Dosta je laži i prevera na svim nivoima, lažnih diploma i licemerja, i gramzivosti, ljudi bez morala na odgovornim mestima, hrljenje tamo gde nas niko neće, sem kao robove, silom nametanja nekih, nama tuđih vrednosti. Ovaj događaj je krik očaja koji traži ozbiljne studije, ozbiljno sagledavanje nagomilanih problema, bez žmurenja, gde to nacija ide, u kom pravcu nam ide školstvo i sve ostalo. Naravno, pitanje je da li u Srbiji ima ljudi koji bi mogli da se uhvate u koštac sa ovim problemom, a da nisu u zavisnom položaju od vlasti.
Znam, sad će škole da uvedu stroži pregled đačkih torbi, možda i detektor metala pri ulazu, ali i to će vremenom prestati. Ono što je najvažnije, neće se uraditi, a to je promena sistema vrednosti, promena celokupnog sistema u ovoj zemlji Srbiji, koja je kao za slepim vođom pošla u „Europu bez alternative“, odakle nam dolaze vrednosti strane našoj kulturi, veri i porodici. Ovo što se danas desilo je strašno, ako se nešto drastično ne promeni u sistemu školstva i vaspitanju mladih, možemo slobodno reći: Srbijo, laku noć!
Za Korene dr Mirjana Anđelković Lukić
U tim beogradskim skolama u centru vlada malogradjanstina, snobizam, izvitoperene predstave o eliti , teznja omladine za nekom posebnoscu a pritom se ne obrazuju deca na normalan
tradicinslan nacin.Vecina tih klinica nezna ni rucak da spremi , da popravi neki uradjaj da zakrpi sebi carape, to su snobovski gotovani koji glume neke bog zna kakve reditelje, glumce, umetnike i slicno. U takvoj sredini jedno normalno dete koje zeli da uci i radi mora da propadne i li ide u bolest i destrukciju.
To je slika vecina skola u brogradu.
Nezdrava sredina je stvorila takvog frustriranog decka koji je reagovao na taj nacin.
Лефтард идеологија темељена на злочиначком титоизму је окупирала Србију и то је неупитни узрок општег пропадања друштва.
Само дегени потпуно упропашћене свести могу да се кликтају „бравокомшије!“, да славе Американце и НАТО, да на Евросонг шаљу крештавог оџаклију који у име Србије маше британском и украјинском заставом, да од обер-курве праве филмску хероину „Веру“, да у сред Београда праве „Мерлинка-фест“, „Мирдиту“, „Параду поноса“ (sic!). Само такви су могли да одрже култ злочинца и педофила Јосипа Броза који је Пелагији Денисовој Белоусовој направио дете када је имала 13 година. Била је трудна са тим скотом тачну у узраст ове деце о којој је реч. (Зашто је ова „коинциденција“ табу тема?) Само такви су школу одвели у бласфемију, разврат, дебилану и Тексас. Такав злочин се не прашта.
Na zalost,ovo je posledica,a uzrok znamo,odavno je poznat.