Šuplji smo na sve strane, curimo i propuštamo, ne držimo više vodu ni dok majstori odu, jer majstora nema, otišli su davno, uglavnom u Nemačku.
Đaci nam lupetaju gluposti, studenti izlaze sa fakulteta polupismeni, zdravstveni radnici ne znaju ni koliko se nekad učilo na prvoj pomoći, jedno opšte rasulo, propast i haos.
Mi smo tkivo koje izjeda samo sebe, organizam koji se samouništava, sam sebe vidi kao neprijatelja i strano telo i proždire se, a valjda je to i normalno, koliko smo ružni, pogani, zli.
Zdrav razum ne dozvoljava opstanak, čak i kad nije prisutan kod ljudi, u prirodi, fizici, matematici, sve je zdravorazumsko, logično, smisleno i svrsishodno i neće nam dati da ovo ludilo nastavimo. Svaka logika i svi prirodni zakoni ići će protiv nas, jer smo se postavili „mimo svijeta i adeta“.
I treba tako da bude.
