Poslednjih dana hit tema opozicije i dobrog dela javnosti je da li će aprila naredne godine biti samo predsednički ili i parlamentarni izbori. Parlamentarni izbori za vreme kraće od četvrtine mandata sa pravom izazivaju nedoumicu i razmišljanja, a pitanje koje lebdi je: Zbog čega, šta je prava pozadina?
Opozicija je najglasnija i samouvereno ubeđuje javnost da je moćna i da su se Premijer i vladajuća koalicija uplašili iste, da su u parlamentu najglasniji i najagilniji i da to smeta onima koji puze ka Briselu, te da je cilj da budu izbačeni iz skupštinskih klupa i skupštinskog restorana jer je šteta na opoziciju trošiti razne đakonije dok narod gladuje. Drugi deo opozicije pak gleda u Brisel, obraća se Evropskom parlamentu i kao Kalimero tuži državu i stanje u Srpskom parlamentu, uz preporuku između redova da je taj deo opozicije onaj pravi koji treba da podrže jer će biti kooperativniji od ostalih.
Ne zaostaju ni stranke koalicije na vlasti u tajanstvenosti i glasnim preporukama narodu. Još se i čude zbog čega se toliko rano kreće sa izbornom kampanjom od strane opozicije i zbog čega se o parlamentarnim izborima toliko govori „kada još uvek glavni nije prelomio i nije odlučio“.
Šta nam oni poručuju, da o svemu odlučuje „glavni“, dakle neko u jednini, a ne Vlada ili Skupština Srbije.
Ko je taj „glavni“, Predsednik države, Predsednik Vlade Srbije, ili neko treći sa strane? Mislili smo da Ustav i Zakon o izborima predviđaju kada se to, na koji način i u kom vremenskom intervalu mora da radi.
Šta se iza brega valja, čemu priče i najave parlamentarnih izbora u proleće 2017 kada im vreme nije? Da li se vlast stvarno toliko plaši opozicije, potpuno razjedinjene i koja još uvek uz pomoć foto robota traži mogućeg zajedničkog predsedničkog kandidata, te i pored apsolutne dominacije u Skupštini Srbije želi da i to malo suprotnih mišljenja ugasi i sve pretvori u jednoumlje?
„Izbori su korisni, dobro je češće proveravati raspoloženje naroda i da li smo na pravom putu, a sve će biti o istom trošku sa redovnim izborima za Predsednika Srbije“, govore oni na vlasti i nikako im nije jasno što je to nekome čudno. Ako se tako posmatra onda je najbolje posle svakih 100 dana organizovati nove izbore, oni su zanimljivi, dinamični, narod se nasluša bajki i raznih obećanja i bude mu nekako lepo oko srca i u duši, bar za narednih 100 dana. Kud ćeš veće sreće i bolji rijaliti.
Prijateljima i „prijateljima“ širom sveta tek ništa nije jasno, čudom se čude šta se to u Srbiji događa i već su aktivirali i one uspavane špijune da provale o čemu se radi, da ne dožive neko iznenađenje.
Opozicija, narod, prijatelji i „prijatelji“ nisu prozreli namere i zbog čega se šuška oko novih parlamentarnih izbora. Da li je cilj dobiti godinu plus za mandat i najbezbolnije rekonstruisati Vladu Srbije, tek da se Vlasi ne dosete, ili bar privremeno skrenuti pažnju sa krucijelnih životnih problema koji opterećuju čitavu Srbiju, a nije za zanemariti i novih 100 dana za Vladu koja će u nekom NN pokušaju konačno ispuniti obećanja, makar ono da će naredne godine opet biti provera legitimiteta?
Poslednjih dana hit tema opozicije i dobrog dela javnosti je da li će aprila naredne godine biti samo predsednički ili i parlamentarni izbori. Parlamentarni izbori za vreme kraće od četvrtine mandata sa pravom izazivaju nedoumicu i razmišljanja, a pitanje koje lebdi je: Zbog čega, šta je prava pozadina?
Sama činjenica da se šuška, da se vidi dim i proverava reakcija javnosti, da oni na vlasti to ne negiraju, opoziciju dovodi na pogrešan kolosek, da su u centru pažnje, te samoj sebi podiže cenu jer se pozicija trese od „straha“, ne od smeha. Svaki njen razjedinjeni deo sebe vidi kao ključni budući faktor uz izbor kandidata istog za Predsednika. Tek u takvim uslovima je nemoguće izabrati zajedničkog predsedničkog kandidata.
Nekako mi se čini da je igra sasvim druga jer je nepotrebno i besmisleno opoziciju koja nema nikakvog bitnog uticaja u Skupštini Srbije isterivati iz iste i rizikovati osudu za jednoumlje i eliminaciju kakvog takvog korektivnog faktora i budnog osmatrača vazdušnog prostora iznad i oko vlasti i njenih poteza.
Objavljivanje zajedničkih izbora za Predsednika i Skupštinu Srbije je prilično siguran znak da ni pozicija nije sigurna u predsedničke izbore, da ne želi da rizikuje, da među najavljenima sigurno nekog prepoznaje kao ozbiljnog rivala aktuelnom Predsedniku, da bi to bilo više od poraza da Premijer dobije Predsednika koji će da „zvoca“, te se može očekivati da se da ostavka Vlade, Premijer kandiduje za Predsednika, a možda Nikolić za Premijera. Ako neko misli da će u ovoj varijanti Nikolić biti kao Cvetković, te da će Vučić kao Tadić imati sve konce u svojim rukama, uz razliku da će ovaj biti ponosan na svoju funkciju Predsednika Srbije i to doživljavati kao najveću čast, se malo preračunao.
Nije nepoznato da se aktuelna vlast poistovećuje i čak smatra boljom od one iz vremena Tita, da je uspešnija od njega, da im Tito ne može biti ni do kolena, mnogo su više izgradili, doduše, nisu rekli da li su mislili na razne Agencije za sve, svašta, ništa i ispitivanje pomorskih nesreća u čemu su vizionari jer očekuju obnavljanje Panonskog mora. Ako je već tako, zbog čega se ne bi stavili rame uz rame sa Putinom i Medvedevim, zamenili uloge i tako nastavili u dvojcu da drmaju Srbijom, te reketiraju penzionere i Vojsku Srbije i policiju za svaku slučaj još više stavili pod kontrolu i minimizirali. Tako bi ušli u istoriju jer na vidiku nema drugog koji bi iz njihovih redova mogao da bude na bilo kojoj od dve ključne role u Srbiji.
Aleksandar Mihailović
Pukovnik u penziji
Da li će u aprilu biti samo redovni predsednički izbori ili i vanredni parlamentarni, činjenica je da će slogan, i tema, i svrha izbora biti rat Vučića i njegove sekte protiv Srbije.
Iskreno se nadam da će Srbi imati dovoljno razuma da shvate da glasaju za svoju budućnost, za svoj i život svoje dece. U bukvalnom smislu,ovi izbori će biti, manje ili više prikriven, građanski rat u kome će se građani Srbije suprotstaviti rasprodaji Srbije, opštem osiromašenju, medijskom mraku, diktaturi i volji jednog prevejanog i poremećenog Srbomrzca. Takav način će nametnuti Vučić. Svestan je da ga građani ne prihvataju i ne žele na vlasti, a ne želi da ode mirno i dostojanstveno, i mislim da se ovde radi o odluci koja nije uslovljena strahom već sumanutim karakterom. Ubeđena sam da sve što će se događati u narednom periodu neće biti samo realizacija zahteva stranaca već Vučićeva želja da uništi Srbe i Srbiju koja ga prezire i ismeva i koja ne želi da potone pod nogom ludaka kao što je on.
Ubeđena sam da će Vučić iskoristiti sve metode ispiranja mozga i zastrašivanja. Ubeđena sam da se rodio novi Pinoče. Ubeđena sam da će zatvori biti puni i da će biti ili krvi do kolena ili zombi Srbi.
Nadam se, i iskreno želim, da će sve patriotske snage shvatiti važnost ovih izbora i da će raditi na prosvetljenju građanstva i utirati put istini do ušiju i volje građana. Važno je suprotstaviti se pomahnitalom, perfidnom, beskrupuloznom i u mržnju ogrezlom Vučiću, amoralnim sledbenicima njegove sekte i medijskim psima koji uobličuju njegove poremećene ideje i peru i prikrivaju njegova zla dela.
BITI ILI NE BITI ZA SRBIJU I SRBE – SRBIJA ZA ŽIVOT, DOSTOJANSTVO I BUDUĆNOST- SRBIJA PROTIV SUMANUTE DIKTATURE I PROPADANJA – SRBIJA ZA ŽIVOT A PROTIV VUČIĆA.