Šutanovac „pašnjak“ dobio na poklon

1
1940

zgradaPrvo osnovno javno tužilaštvo traži ukidanje presude Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je Dragan Šutanovac oslobođen optužbe za krivično delo neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka o imovini za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, otkriva Pištaljka.

Koliko su Dragan Šutanovac i njegova supruga uložili u luksuzni objekat na Vračaru koji je bio predmet postupka pred Prvim osnovnim sudom i na koji način su stekli novac, ni dan-danas nije utvrđeno, sudeći po odgovorima institucija. Šutanovac je za Pištaljku rekao da ne zna tačno koliko ga je koštao stan na Vračaru koji sada ima više od 300 kvadrata, da je novac za gradnju pozajmio, ali nije želeo da navede od koga.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije odgovorilo na pitanja Pištaljke o poreklu imovine Dragana Šutanovca iako im je pre skoro četiri godine prosleđeno da provere kako su Šutanovac i njegova supruga stekli novac kojim su sufinansirali gradnju vile i tako postali vlasnici stana kod Hrama Svetog Save. Ni iz Agencije za borbu protiv korupcije nisu odgovorili na pitanja koliko novca su Dragan Šutanovac i njegova supruga uložili u izgradnju nekretnine i kako su obezbedili novac.

Pištaljka je dobila zapisnike sa suđenja Draganu Šutanovcu koji se vodio zbog neprijavljivanja imovine Agenciji za borbu protiv korupcije, ali se na osnovu tih dokumenata ne može zaključiti koliko su Dragan Šutanovac i njegova supruga uložili sredstava kao investitori zgrade, te u toj zgradi stekli stan koji je prvobitno imao 190 kvadrata. Takođe, Dragan Šutanovac i njegova supruga su davali kontradiktorne izjave o tome na koji način su stekli novac kako bi postali suinvestitori na ekskluzivnoj lokaciji u Beogradu. Šutanovac je medijima rekao da gradnju finansira delom iz kredita, ušteđevine, a delom od prodaje devojačkog stana njegove supruge. U tom smislu nije jasno šta je značila izjava njegove supruge Marije Šutanovac na sudu da ona i suprug nisu imali „rešeno stambeno pitanje”. Ako je pre gradnje objekta, kako je rekao Dragan Šutanovac, njegova supruga posedovala stan koji je prodat, a Šutanovac bio vlasnik trećine porodične kuće od 157 kvadrata i imanja od 3,5 hektara, teško se može reći da je porodica Šutanovac imala nerešeno stambeno pitanje.

Šutanovac je za Pištaljku izjavio da je gradnju ipak delom finansirao od pozajmice, a na pitanje ko mu je pozajmio novac, Šutanovac je rekao da misli da to ne mora da kaže i da sve podatke ima Agencija za borbu protiv korupcije. Mediji su takođe objavili da je Dragan Šutanovac novac za gradnju pozajmio od tasta.

Da Vas podsetimo:  DA LI ĆEMO OSTATI BEZ ZEMLJE USRED SVOJE DRŽAVE?! KO ZAISTA STOJI IZA RIO TINTA!

Suđenje Draganu Šutanovcu otvorilo je još niz problematičnih pitanja. Prema rečima Šutanovca i svedoka na suđenju, bivši ministar je postao vlasnik dela stare nekretnine na zemljištu na Vračaru, koje je prema istraživanju Pištaljke koštalo milion i po evra, a da zemljište nije platio ni jedan jedini dinar. Prva obaveza bivšeg ministra je – prema njegovim rečima – bila da uloži 90.000 evra u parket i stolariju za ceo objekat, ali tek kad je gradnja stigla do etaže na kojoj je njegov stan.

Na pitanje da li je tih 90.000 evra sve što je isplatio za stan od 190 kvadrata na Vračaru, Šutanovac je rekao da mora da proveri jer ne zna tačno i da je deo stana radio i sa bratom od tetke. „Tih 90.000 evra je, mislim, plaćeno za stan u sivoj fazi, ali smo i posle morali da ulažemo”, rekao je Šutanovac.

Tako se može zaključiti da je funkcionera Šutanovca stan od 190 kvadrata u sivoj fazi u centru Beograda koštao manje od 500 evra po kvadratu. Na pitanje da li se igde na Vračaru može kupiti stan u sivoj fazi za taj novac, Šutanovac je odgovorio: „Nema da se kupi, ali mi nismo kupili, mi smo bili investitori”.

Sutanovac-Zapisnici-Sa-Rocista-p7-normalSutanovac-Zapisnici-Sa-Rocista-p6-normal Sutanovac-Zapisnici-Sa-Rocista-p1-normal
Zapisnici sa suđenja i žalba tužilaštva (klikom na Notes pročitajte ključne delove)

Sa druge strane, kako je na sudu rekao jedan od investitora objekta Dragan Petrić, okvirna cena kompletno izgrađenog objekta je oko tri miliona evra. Ukupna cena, dakle – računajući i zemljište – je 4,5 miliona evra.

Pitali smo kako je moguće da su njegovi poslovni partneri imali toliko poverenja u njega da su ga upisali kao vlasnika nepokretnosti iako u tom trenutku nije uložio ništa u gradnju objekta. Šutanovac je odgovorio: „Više sam ja imao poverenja u njih”. Na zahtev da obrazloži, Šutanovac je rekao da nije dao novac unapred jer „kada se daje avans, često se dogodi da se zgrada nikad ne završi”.

Na pitanje koju firmu je angažovao kako bi ugradio parket i stolariju, Šutanovac kaže da ne zna. „Radio sam sa prijateljem koji je arhitekta, pa je on angažovao”, kaže Šutanovac.

Stan bračnog para Šutanovac sada ima više od 300 kvadrata, prema pisanju medija. Prema rečima Dragana Šutanovca, izvršena je prenamena zajedničkih prostorija. On navodi da su njegova supruga i on dobili te zajedničke prostorije „jer smo se odrekli placa ispred i iza zgrade”. Iz ovoga se može zaključiti da su Dragan Šutanovac i njegova supruga, osim stana od 190 kvadrata, dobili i dva placa iako nisu platili zemljište.

Da Vas podsetimo:  SNS kupuje salaše, tržne centre, poslovni prostor

Manje poznata činjenica je i to da je Dragan Šutanovac, kako je spomenuto na suđenju, napravio nagodbu o oportunitetu, odnosno prihvatio da plati 200.000 dinara za odlaganje krivičnog gonjenja zbog neprijavljivanja imovine Agenciji za borbu korupcije. Šutanovac je na sudu rekao da u početku nije želeo da pravi nagodbu o oportunitetu sa tužilaštvom jer nije želeo da prihvati odgovornost za delo za koje se tereti, ali je na kraju prihvatio kako bi prestala „hajka na njegovu porodicu”. Šutanovac je za Pištaljku rekao da na kraju nije platio 200.000 dinara za oportunitet jer je tužilaštvo izgleda odustalo od nagodbe. „Oni su meni to prvo ponudili, pa sam ja odbio, onda sam ja potpisao oportunitet, ali nikad nisam dobio rešenje”, kaže on.

Iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva su na naše pitanje o nagodbi sa Draganom Šutanovcem naveli da se „na preporuku Republičkog tužilaštva u ovakvim predmetima ne pribegava primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja”.

Uputili smo pitanja Agenciji za borbu protiv korupcije – kojoj su prema rečima Šutanovca – prosleđeni podaci o tome na koji način je porodica Šutanovac došla do novca kojim je finansirala izgradnju vile. Agencija nije odgovorila ni na jedno od postavljenih pitanja: na koji način su Dragan Šutanovac i njegova supruga obezbedili novac kako bi bili suinvestitori objekta na Vračaru, koliko sredstava su uložili u nekretninu i da li su iz svojih prihoda mogli da budu suinvestitori spomenutog objekta. Agencija nam je samo dala podatke koje već imamo: da je Agencija podnela krivičnu prijavu protiv Šutanovca, da je Prvi osnovni sud doneo oslobađajuću presudu i da je u toku postupak po žalbi javnog tužioca.

Ista pitanja o poreklu imovine Dragana Šutanovca postavili smo i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu koje je u odgovoru navelo da su činjenice sadržane u našim pitanjima „bile predmet provere Tužilaštva za organizovani kriminal jer je ovo tužilaštvo dana 9. maja 2013. dostavilo Tužilaštvu za organizovani kriminal ovu prijavu na razmatranje”.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal takođe nisu odgovorili ni na jedno pitanje Pištaljke o poreklu imovine Dragana Šutanovca iako im je prijava u vezi sa tim slučajem stigla pre skoro četiri godine, kako tvrde u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

Šutanovac kampanja Borisa TadićaKrivičnu prijavu protiv Dragana Šutanovca zbog neprijavljivanja imovine podigla je Agencija za borbu protiv korupcije 2012. godine nakon pisanja Pištaljke da tadašnji ministar sa suprugom, kiparskom firmom Vilab Pharm LTD i još osam investitora gradi zgradu na ekskluzivnom mestu na Vračaru. Krivičnu prijavu potpisao je Dejan Milić, službenik Agencije, u vreme kada je tadašnja direktorka Agencije Zorana Marković bila na odmoru. Zorana Marković je pred sudom izjavila da je Dragan Šutanovac nakon „inkriminišućih tekstova u novinama“ bio pozvan na sastanak u Agenciju, što je, kako je rekla, „bila praksa kako bi zaštitili sve funkcionere od napisa u novinama i kako bi se razjasnile sve nedoumice“. Marković je pred sudom takođe iznela ocenu da je Dragan Šutanovac doneo dokumentaciju u Agenciju „bez namere da prikrije bilo kakvu imovinu“. Ona je takođe navela da nije bila upoznata sa sadržinom krivične prijave koju je Agencija podnela protiv Šutanovca u vreme njenog odsustva i da se ne seća da ju je kolega o tome obavestio. Marković je, inače, smenjena sa mesta direktorke Agencije, između ostalog, i zato što nije pokretala postupke protiv funkcionera koje je inicirao Odbor Agencije.

Da Vas podsetimo:  Vojvodina: stotine naftnih bušotina i najlošija voda za piće

Dragan Šutanovac je pred sudom rekao da je pre gradnje zamolio Tanju Miščević, tadašnju državnu sekretarku u Ministarstvu odbrane, da kontaktira sa direktorkom Agencije i pita da li je potrebno da prijavi stan u izgradnji, na šta je dobio odgovor da ne prijavljuje dok se stan ne izgradi. Šutanovac je takođe rekao da nije znao da je, kako je Pištaljka objavila, upisan kao vlasnik šest kvadrata u porušenoj kući na parceli na kojoj se objekat gradio jer, između ostalog, nije znao „da suinvestitor može postati samo lice koje ima pravo svojine na zemljištu ili pravo korišćenja“. Prvi osnovni sud je doneo presudu da Dragan Šutanovac nije izvršio krivično delo neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka o imovini jer nije dokazano da je „postupao u nameri da prikrije podatke o imovini“. Zamenik javnog tužioca Vojkan Adžić izjavio je žalbu Višem sudu u Beogradu protiv ove presude navodeći, između ostalog, da je neosporno da okrivljeni Šutanovac nije prijavio imovinu u predviđenom roku. Šutanovcu je, tvrdi tužilac, još u oktobru 2011. godine dostavljen na uvid sporazum o fizičkoj deobi stambeno-poslovne zgrade u kojem se navodi da su potpisnici kupovinom objekta postali nosioci prava na izgradnju zgrade.

Fotografije zgrade u Skerlićevoj 20 snimila Sonja Gočanin, fotografija Dragana Šutanovca preuzeta od kampanje Borisa Tadića 2012. godine, fotografija Zorane Marković i Zorana Stojiljkovića preuzeta od Medija centra

Sonja Gočanin

www.pistaljka.rs

1 KOMENTAR

  1. svaki dan su ovi iz sns pričalio da su oni žuti lopovi.dobro,šta bi sa procesuiranjem.pašnjak u centru beograda,a čiji je kome je oduzet,kako nema vlasnika,otkud ga on ne nadje.šta bi sa korupcijom,zar ovo nije dokaz da su svi u talu,da su potpuno isti.što ga nisu uhapsili.tako je bilo i sa miloševićem.milošević pokrao srbiju,što je tačno,al što ga nisu ovde osudili nego ga poslalio u hag.on je ovde trebao da visi,jer je kriv našem narodu,a ne hagu.e,da se nme bi pisalo o tome šta je i kako je i ko stoji iza svega oni ga ekspresno poslali u hag,prtvenstveno da se ne bi otkrilo ko je opljačkao državu i sve ostalo.trebala je udba da odradi sve do detalja i naravno,doveli ga na vlast i pustili ga niz vodu.eto sad isto sa šutanovcem,kao i sa ostalima,tako i vučić i njegovi.sve dok ne budu odradili svoj deo posla.pošteno,malo je bilo onih koji nisu hteli pare.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime