U Nišu u četvrtak obeleženo šesnaest godina od najvećeg stradanja tokom NATO agresije na Srbiju 1999.
NIŠ je juče ponovo tugovao. Šesnaest godina posle NATO bombardovanja, u očima žitelja grada na Nišavi bile su suze za 16 sugrađana poginulih od kasetnih bombi 7. maja 1999, koji će ostati upamćen po najvećem i najbolnijem stradanju ovog grada tokom 78 dana agresije na našu zemlju.
Kod spomenika žrtvama, nedaleko od zgrade Univerziteta, tim povodom juče je održana državna ceremonija odavanja počasti civilnim žrtvama rata. Položeni su venci, održan pomen i prigodan program, čime je odata dužna pošta poginulim civilima, žrtavama kasetnih bombi – „žutih ubica“.
Tog kobnog 7. maja, oko 11.20 u samom centru grada, kod Tvrđavske pijace i pored zgrade Univerziteta, NATO avijacija bacila je više tovara sa kasetnim bombama. Nigde u blizini nije bilo nijednog vojnog objekta koji bi mogao da posluži kao opravdanje za bombardovanje.
Ljudi su padali kao pokošeni. Stradalo je 16 nedužnih civila, među kojima i Ljiljana Spasić (26) u sedmom mesecu trudnoće. Sahranjena je 11. maja, u 11.30. U isti dan i isti čas kada se venčala.
– Našem bolu nema leka. Izgubili smo milu ćerku i naše unuče koje je trebalo da dođe na svet i sada bi imalo 16 godina. Ubicama nikada nećemo oprostiti, a Ljiljanino mesto u našim srcima niko ne može da popuni – pričaju Radica i Miloje Ilić, roditelji nastradale mlade doktorke.
BROJKE
Mnogi će taj 7. maj 1999. pamtiti celog života. Među njima i stomatološka medicinska sestra Gita Jović (54), koja je preživela bombardovanje, ali je ostala težak invalid.
– Pošla sam uobičajeno na posao u obližnju ambulantu – priseća se Gita. – Odjednom su se čuli zastrašujući zvuci aviona. Nebo se zašarenilo od malih padobrana, a onda su se čule eksplozije. Pala sam kao pokošena. Krv je liptala na sve strane, noge nisam osećala, a geleri su me pogodili po celom telu, dosta njih još nosim u sebi. Hitna pomoć me je prevezla u bolnicu, za desnu nogu nije bilo spasa, druga je jedva ostala na svom mestu. Danas sam u invalidskim kolicima i još čujem zvuke aviona.
Niš se sa sličnim užasom suočio i nekoliko dana kasnije. Najpre 11, a zatim i 12. maja. U pepeo i prah pretvoreni su skladište „Jugopetrola“ i „Energogasa“, a naselja Duvanište, Krivi vir, Bulevar Nemanjića, Trošarina i krug Kliničkog centra bili su zasuti raketama i „žutim ubicama“, na sreću, bez žrtava.
– Teško je pronaći reči utehe za rodbinu poginulih i verujem da se takav zločin, kada je prekršeno međunarodno pravo, nikada više neće ponoviti – rekao je gradonačelnik Zoran Perišić, naglasivši da se Dan sećanja na civilne žrtve NATO agresije ove godine prvi put obeležava u sklopu Državnog programa godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije.
Gita Jović, Ljiljana Spasić (26)
VULIN: SRUŠEN MEĐUNARODNI POREDAK
– MEĐUNARODNI poredak srušen je pre 16 godina na nebu iznad Srbije, a Srbi su narod koji najviše veruje u tri reči – pravdu, istinu i slobodu – rekao je juče u Nišu Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. – Istina je da je Srbija kažnjena i bombardovana zato što se borila protiv terorizma, istog onog koji danas krvari ulice Pariza, ranije Londona, Njujorka… Istina je da nikada nećemo priznati plod NATO agresije i da nikada nećemo priznati državu koja je nastala na terorizmu. To što se dogodilo nije bila nikakva akcija, već je bila agresija, a Ljiljanu Spasić i njenu nerođenu bebu nisu ubili politika, ni nebo, ni sunce, već su je ubile NATO bombe.
Pored ministra Vulina, vence na spomenik su položili i predstavnici grada sa gradonačelnikom Zoranom Perišićem na čelu, predstavnici diplomatskog kora, Vojske, Policije i brojnih udruženja.
D. Stojanović
Novosti
;
