SVA SREĆA DA NEKAD POSTOJE „DVE SRBIJE“

0
154
Blokada (foto: skrinšot)

Lepo rekoše naši stari: „Ako smo i braća, kese nam nisu sestre!“. Uzalud, i dalje se priča kako „Samo sloga Srbina spasava!“, mada se golim okom vidi: svako misli da Srbi treba da se slože, baš oko njega. Ili njegovog ovna, predvodnika. I izdajnikom srpstva vaskolikog, smatra svakog ko ukaže na postojanje „dve Srbije“. Po „kesi“ (imovinskom stanju), po bilo čemu. A toga, i te kako ima! Pomenućemo, naizgled, bezazlenu podelu. Na „Srbiju“, koja je protiv razuma i logike, i onu koja ih koristi. Primeri se nužno odnose na prvo, drugo je drugde uobičajeno.

Najčešće je gromoglasno i detaljno govorenje o delu onog o čemu je reč, a koji je prijatan za govorenje. Uz grobnu tišinu, o ostalom! Pogledajmo skorašnje o budžetu: nikad veći, štedljiv a razvojni, dobro „izbalansiran“. Sasvim moguće, nije važno. Samo, odakle toliki budžet, odakle sve? Ni reči o tome da je, na primer, evro-dizel, od 2012. (stalno pominjani srećni trenutak do kada nije valjalo ništa), poskupeo za 24 dinara. Zapravo akciza koju ubire država, i preliva u budžet! Ni reči ni o udelu dobijenog prodajom javnih preduzeća, koncesijama, pa i eventualnim prelivanjem zajmova u budžet. Sticanje tog novca usto nije „transparentno“, baš kao ni sadržina budžetskih stavki…

Uglavnom iste vrste je ostalo, „deo za celinu“. Pogledajmo kako prolazi bilo kakav prigovor bilo kome ili čemu, iz vlasti. Najčešće samo Vučiću, namerno ne kažem „predsedniku Vučiću“. Svejedno je da li se prigovara predsedniku SNS ili predsedniku Srbije, oba puta to je „napad na Srbiju“. U drugom slučaju: prigovor samo kineskom Linglongu i samo na račun odnosa prema vijetnamskim radnicima, napad je na „kineske investitore“. A preko njih, podrazumeva se, na Kinu. A pošto je ona veliki prijatelj Srbije, i na Srbiju…

Da Vas podsetimo:  Rio Tinto – Mio Kinto

Na prigovor kao vid detaljnog, pažljivog i razumnog, kritičkog a ne apologetskog ili kritizerskog odnosa, reaguje se njegovim svođenjem na apsurd. Tvrdnjom da se radi o totalno drukčijem, prigovoru na koji onaj čiji je, može samo da se prekrsti levom rukom! Na primer „ima i lošeg“, pretvara se u „sve je loše“. Izjednačavanje različitog, je „klasika“. Posle aktuelnih ekoloških protesta čusmo da nisu opravdani jer je Beograd zagađeniji od Bora, pa nikom ništa! Da ga je neuporedivo teže „očistiti“ pošto je i neuporedivo veći, da ga za razliku od drugog nije moguće ni „zatvoriti“, takođe ništa. Plus bezobrazluk po moral: u Boru su plate sto hiljada! Tačno, ali zar u takvim uslovima i sa takvim ljudskim vekom, treba da budu manje?

Najnoviji primeri (ako su to još): Isus je rođen 14. februara…, pošao čovek iz Šapca u Beograd, bagerom… Zelenovićevi batinaši, motkama nasrnuli na Šapčane koji su blokirali most… Rumuni mrze Srbe…

Ovo nisu izjave bilo koga, ovo su govorili doktori nauka, univerzitetski profesori, ministri i premijerka! Da nije toga i da nisu bliski vlasti ili baš iz vlasti, „druga Srbija“ bi rekla da misle ako ne guzicom, onda funkcijom. A pošto posle odgovarajućih reči slede odgovarajuća dela, zar da Srbija bude „jedna“ ili „jedinstvena“, oko njih? Ili oko onih opozicionara koji misle, govore i vode sličnom, samo što „govore u vetar“?

autor:Radovan Marjanović

https://www.kolubarske.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime