SVAKIDAŠNjA JADIKOVKA NAŠIH POLITIČARA

1
52

autor:Aleksandar Dimitrijević

Jedno te isto pitanje zadnjih godina svakodnevno opseda glave naših političara i nikako ne mogu da ga se oslobode. Uopšteno govoreći reč je o pitanju državnog integriteta i suvereniteta.

Baner sa natpisom „Kad se vojska na Kosovo vrati” ispred Gračanice na Kosovu i Metohiji (Foto: Fejsbuk/Saša Mratić)

Bliže određenje ovog pitanja tiče se stanja u vezi sa bivšom Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija. Političari Srbije danas u najširem spektru, od onih na vlasti pa do opozicije, u svom prirodno ograničenom dometu bavljenja politikom a naročito u pitanjima od međunarodnog značaja, koji se iskazuje u određenoj nemoći kod bavljenja sa državnom politikom, do besvesti nastavljaju sa međusobnim optuživanjem i „okrivljavanjem” za „gubitak” Kosova i Metohije. Taj problem međutim, nastao je veoma davno, pre nego što su se ti isti političari našli u kolevci. Prema tome, nikako nisu mogli da postanu krivci danas postojećem stanju, bilo sa koje strane da mu se prilazi. Istina, u zadnjih dvadesetak godina ovo pitanje-problem postaje aktuelizovano više nego pre, znatno prošireno i produbljeno, što je dovelo do toga da emocije na svim stranama budu povišene.

Za bolje razumevanje određene pojave, bilo u prirodi ili društvu, pa tako i ovog slučaja Kosova i Metohije, uputno je poslužiti se sa poređenjem. Poređenje ne pruža odgovor na osnovno pitanje ali sasvim sigurno može plastično da oslika složenost date situacije, iz čega onda može da proistekne njeno bolje razumevanje. U ovom slučaju tome može daposluži primer voza. Praćenje njegovog kretanja od početne do odredišne stanice, u ovom slučju od Ustava SFRJ iz 1974 do Sporazuma iz Kumanova i ostalog što je potom usledilo, povlači paralelu između utovara robe, što je ovde otvaranje pitanja Kosova i Metohije. Pregled sadržaja utovara, u ovom slučaju odgovara sagledavanju novonastale političke stvarnosti u svim njenim oblicima. I naravno sagledavanje utiska primaoca robe po prispeću transporta, to jest odnos svih političkih subjekata prema nasalom stanju na Kosovu i Metohiji.

Da Vas podsetimo:  Malo o „sportu“

Vraćanjem datom primeru sa vozom, on na početnoj stanici već ima tačno određen pravac i cilj kretanja. Pred njim, dok izlazi iz stanice i prelazi preko skretnica, stoje mnoge mogućnosti. Već tu, kad uhvati jedan pravac, sve drugi, kao i mogućnosti iz njih proizašle su isključeni. Tako voz ili stiže do utvrđenog odredišta ili je promašio svoj pravac i cilj. Sve što nakon skretnice sledi na putu, isključivo pripada datom pravcu kretanja. To je sve ono što se zadnjih gaodina događa Srbiji u vezi sa Kosovom i Metohijom. Druge mogućnosti, kojih je bezbroj, ili zašto nije ovako kad je već onako, svojstvene su isključivo nekim drugim pravcima kretanja, odnosno izboru drugih političkih koraka. Kako god zauzeti pravac vodi kroz pripadajuće mu krajeve, tako isto svaka doneta politička odluka državnog rukovodstva SR Jugoslavije ( Srbije ), nalaže preduzimanje tačno određenih akcija, koje izazivaju tačno određene posledice, koje ni na koji način ne mogu da budu izbegnute ili izmenjene.

Prema tome, za uspeh određenog političkog posla, kao i svakog drugog posla uopšte, važno je da unapred budu pribavljena sva potrebna znanja i sredstva, stvorena potrebna energija za njihovo izvođenje, kako bi se jedan takav posao uspešno priveo kraju. Taj uspeh, u slučaju kompozicije voza ogleda se u tome da lokomotiva dovuče kompoziciju do predviđenog odredišta bez zakašnjenja i bez štete na sadržaju tereta.

Za Srbiju u ovom slučaju znači potpuno ostvarenje državnog suvereniteta i integriteta.

A što se tiče pitanja Kosova i Metohije, danas, odnosno sposobnosti države Srbije da pokaže nivo svog državnog suvereniteta, odnosno da time odbrani državni teritorijalni integritet, u krajnjoj instanci tu oad stoji ovako. U jednom trenutku razvoja događaja na terenu ,Sjedinjene Američke Države odlučuju da neposredno uđu u njegovo rešavanje. Vlast u Srbiji u datom trenutku donosi određenu političku odluku, to jest odbacuje ultimatum iz Rambouilleta. Ovo za sobom povlači preduzimanje tačno odgovarajućih političkih koraka i mera, Srbije u pripremi za rat a NATO da izabere ciljeve svojih akcija Otuda se rađaju odgovarajuće posledice, razaranja, gubici, i kolateralna šteta po SR Jugoslaviju, čitaj Srbiju. I, tako se stiglo do „Tehničkog sporazuma” iz Kumanova. Na taj način za NATO agresija na jednu suverenu državu pretvorena je u „sanitrnu operaciju” čišćenja i zaštite. On je Srbiji, sa druge strane, omogućio da se relativno lako izvuče iz veoma neugodnog položaja. Za Srbiju on je de facto značio kapitulaciju, koju ova pokušava da svodi na tehnički inventar predmeta po kojima je zaključen mir nakon izvedena agresija NATO. Sada, državni interes i položaj SAD u novonastalom stanju na terenu i u međunarodnoj političkoj zajednici, ne dozvoljavaju da po pitanju Kosova i Metohije njihov prvobitni stav bude doveden u pitanje, bez obzira da li to na bijnom polju, u okviru međunarodng pravng sistema ili u sferi diplomatije. Na žalost to što taj zauzeti politički stav SAD se pokazuje jednostranim na štetu Srbije, pa kao takav ostaje nedostupan za Srbiju, više nema političke važnosti.

Da Vas podsetimo:  IDEMO (LI) NA IZBORE?

Prema tome pitanje Kosova i Metohije već je rešeno, tačnije, za Srbiju oni su izgubljeni. Međutim, za vlast u Srbiji i njenu opoziciju, ostalo je ipak još jedno da bude urađeno, pa da tako to pitanje konačno stavi ad acta i na domaćoj političkoj sceni. Taj pslednji korak, koji je zaista krupan zalogaj, jeste da progutaju gorku pilulu sopstvenog poraza. On je kako da sebi i drgima prizna sopstveni neuspeh, drugim rečima, kako da to objasni svome narodu koji je od njih očekivao više. Za sada vlast i opozicija uspevaju samo da izvode beskrajno jalov posao međusobnog optuživanja.

Poraz, to dato stanje stvari otud proizašlo, vlast u Srbiji je uostalom od samog početka vrlo dobro razumevala i shodno tome iza zatvorenih vrata postupala, dakle sarađivala sa međunarodnim činiocima. Pri tom uvek oprezno vodeći računa prvenstveno o sopstvenim interesima, što inače u univerzalnoj političkoj praksi nije ništa novo i neobično.

 

1 KOMENTAR

  1. Aleksandra Dimitrijevića vidim kao klasičan primjer zapadnog plaćenika , koji odradjuje zadatak, piše ono što bi kolektivni zapad zelio da mi, Narod Srpski, prihvati i misli. On to odradjuje poprilično sirovo, drsko i bezobrazno , prilagodjeno odredjenoj “ ciljnoj grupi „. U svakom slučaju , ta njegova ciljna grupa , bi morala biti grupa polupismenih, nepismenih , neobrazovanih i priglupih gradjana. Grupa koja nije u stanju da sama razmišlja , postavlja pitanja na temu, nego da sve bespogovorno prihvati. Sa zaljenjem konstatujem , da ovakvi autori sa ovakvim tekstovima , ne bi trebali nalaziti prostora u patriotskom časopisu “ Koreni “ ! Tekst je bizaran, naivan i blesav i nastoji da uobliči teoriju “ gotovog čina “ ………“ to je sada tako i ostaće zauvjek tako „. Ni slova o medjunarodnom pravu ? Za autora, po zapadnom narativu , medunarodno pravo i ne postoji , ukoliko nije u skladu sa zapadnim interesima …….. a po medjunarodnom pravu , koje će se morati poštovati, ukoliko zelimo da svijet opstane , pravo na samoopredeljenje do ocijepljenja imaju samo KONSTITUTIVNI NARODI Oni koji su stvarali drzavu i u ustavu su označeni kao takvi) . Drzava SRBIJA , kao zemlja pobjednica iz prvog svjetskog rata ,stvorila je Jugoslaviju, a Narod Srpski konstitutivnost , dobio je i na tritoriji sadašnje Hrvatske i BiH ( bivša AUSTROUGARSKA ) Sve to preneto je i u USTAV SFRJ . Oni ,kojim je snaga i moć bila jedini zakon, kao u dzungli , pravo na otcijepljenje, dali su jednoj NACIONALNOJ MANJINI , Albancima sa KiM, iako oni nisu čak ni nacionalna manjina, već DIASPORA. Pravo na samoopredeljenje, dali su jednoj religiskoj grupi u BiH, muslimanima, koji su zbog apsurdnosti, preko noći postali BOŠNJACI po nacionalnosti ????. To isto pravo je bilo uskraćeno DRZAVI I NARODU koja je stvorio Jugoslaviju 1918 god. SRBIMA ………………. na KiM , u BiH i Hrvatskoj ??? Upravo apsurdna “ pravna gimnastika “ , ruganje pravu , drskost , tjera agresore da nas ubjede “ da je sve već davno izgubljeno “ , i da to znaju i prihvataju svi oni koji vode i koji su vodili naš NAROD ! Činjenicu da u R1244 , kao najvišem pravnopolitičkom aktu medjunarodnog prava, se PET PUTA ističe KiM kao „sastavni dio SRBIJE “ autor bezobrazno ignoriše. Pominjanje “ tehničkog sporazuna “ iz Kumanova ravno je opisu knjige, po tvrdim kartonskim koricama,slovima zlatne boje , a da se sadrzaj knjige uopšte ne spomene!! Zaključujem , da argumenti Aleksandra Dimitrijevića, po teoriji “ svršenog čina “ , je samo vapaj uzurpatora , da se što duze odrzi takvo, trenutačno stanje ! Dogadaji i ratovi u svijetu ( Ukrajina i oblast Gaze ) , raspad monipolarnog svijeta ….vojni, politički i propagandni krah NATO u ratu u Ukrajini , ukazuje ne neizbijeznost povratku medjunarodnog prava . Alternativa je svjetski nuklearni rat. Kraj za sve……i izvjesno je da do toga neće doći , ali vjerovatnost da se veoma brzo razotkrije sva bijeda i jad autošovinista, prodanih duša koji , kako se to narodski kaze , “ prodaju vjeru za večeru “ je neizbjezna !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime