Izbori u Srbiji uspešno i potpuno demokratski obavljeni su 21. juna tekuće godine. Međutim, novoizabrani poslanici ušli su u skupštinu tek početkom avgusta. Po mnogima previše se čekalo s tim novim parlamentom. A, pogotovu s novom vladom. I dalje se vode konsultacije oko formiranja nove vlade. Hrvati su, na primer, raspisali izbore nakon onih u Srbiji. A već imaju ne samo novi parlament, nego su izabrali novu hrvatsku vladu. U toj novoj hrvatskoj vladi potpredsednik je jedan Srbin. Srbin odlučuje o mnogo čemu u Hrvatskoj, a izgleda za početak odlučio da uveliča proslavu „Oluje“, kada su hrvatske vlasti pre dvadeset pet godina proterali dvesta pedeset hiljada Srba iz Hrvatske, a nekoliko hiljada pobili. Prisustvo Srbina Miloševića hrvatskoj euforiji povodom trajno rešenog srpskog pitanja i ostvarenja tućućletnjeg sna o sopstvenoj državi poneko je u Srbiji pogrešno protumačio. Kao, nije trebalo podržati nedemokratski hrvatski režim i slaviti s njima srpsku kataklizmu. Zaboravlja se s druge strane da će ovim prisustvom Srbina Miloševića proslavi u Kninu makar taj Milošević ostvariti izvesnu korist. Slutim ekonomske prirode. Pošto i tako u Hrvatskoj danas ima Srba u onih prihvatljivih tri posto populacije, svaki Srbin koji reši svoja egzistencijalna pitanja, napravio je korist i celokupnoj nacionalnoj zajednici. Malo li je?
Takođe kritičari prisustva Srbina proslavi „Oluje“, i uopšte snishodljivog i krajnje jadnog stava srpskih političara u Hrvatskoj prema tamošnjim vlastima zaboravljaju da Srbi učestvuju i u takozvanoj vladi „Kosova“. Kao ministri, dakako. Ništa zato što Srbija pregovara s „Kosovom“ godinama unazad, što je država Srbija učinila brojne ustupke tom istom „Kosovu“, a zauzvrat nije dobila praktično ništa do sada, što se malobrojni Srbi tiranišu od većinskog albanskog življa, što ih tuku, pljačkaju, vređaju, drže ih zatvorene u getu, ne vraćaju im otetu imovinu, Srbi sede u tamošnjoj skupštini i u ministarskim foteljama. S razlogom. Makar ti poslanici i ministri rešili su svoju ekonomsku situaciju. Primaju platu od kvazi albanske države. Uz sve ostale privilegije koje idu uz taj status. Ponoviću: malo li je?
Ekonomski položaj popravile su stotine hiljada naših građana koji rmbače po Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, Rusiji, Češkoj… Mnogima nije sjajno tamo gde rade, no znaju odakle su utekli, pa se malo ko vraća milom u Srbiju. Mada, čini se da greše. Jer Srbija uspešno pobeđuje koronu već mesecima, a usput ostvaruje ekonomski rast. Neviđeni rast. Mislim, nije da se rast ne vidi, već je toliki da toga nema u Evropi. Sad, da li smo prvi ili drugi u Evropi po tom rastu, ne znamo. Ali, svi ostali mogu samo da nam zavide. Koliko to dobro ide. Porasla industrija. Zvanično objavljeno. Poljoprivreda cveta. Više zbog redovnih kiša nego što je mudra politika pomogla seljacima, ali rodilo obilno i rekordno. Doduše, u Srbiji nije dobro ni kad rodi. Višnje otkupljuju po 50 dinara za kilogram. I to samo prvu klasu. Radnik u berbi uzme polovinu te cene. Tako da se vlasnicima plantaža višanja ne isplati da beru svoje plodove. Seku stabla višanja. Pšenica se otkupljuje po ceni od 17 dinara za kilogram. U isto vreme flaša piva u prodavnici vredi za tri kilograma pšenice. Hlebno zrno može samo da mašta da ima cenu kisele vode. Koja izvire iz zemlje! Tone krastavaca i paradajza završilo u kontejneru ili na đubrištu. Povrtari iz Leskovca nemaju kome da prodaju svoje mukotrpno proizvedene plodove jer je država uvezla paradajz iz bratske Albanije!
Usudio bih se da na ovom primeru ukažem da se malo pogrešilo. Jug Srbije tradicionalno podržava vlast. Bez obzira ko vlada, u Leskovcu, Doljevcu, Žitorađi, Vranju, Babušnici, vlast ima ogromnu podršku. Procentualno veću nego u mnogo razvijenijim delovima države. Zato bi i država mogla malo više da obrati pažnju na te svoje verne glasače. I da im makar otkupi poljoprivredne proizvode po tržišnoj ceni. Da se ceni trud i muka vrednih srpskih povrtara i voćara, a Albanci i tako imaju brojne moćne prijatelje po svetu, pa neka njima prodaju paradajz i papriku.
Kao savestan građanin voleo bih da ubrzo bude formirana nova srpska vlada. Samo nova vlada može brže, bolje i naprednije da vodi državu u svetlu budućnost od sadašnje, kojoj je i tako istekao mandat. Nova vlada će rešiti i napred navedene nedostatke. Zato i nema razloga za dalje konsultacije i pregovore oko formiranja te nove vlade. Pobednička stranka na izborima ima apsolutnu većinu u parlamentu. Nema razloga ni sa kim da pregovara. Samostalno mogu da formiraju vladu i da krenemo u progres. Ima ih dovoljno stručnih, sposobnih, neokaljanih i poletnih. Nema šta da se čeka. Pobeđujemo na svim poljima, napredujemo, svakim danom u svakom pogledu, tako da se ne može ni naslutiti dokle ćemo dogurati. Iako poneka zlobna zakerala citiraju Nikolu Pašića, pa na tvrdnje o našim uspesima procede kroz zube.
Mož’ da bidne, ali ne mora da znači!“
Miodrag Tasić
