Sve je isto samo para nema

0
800

2015-08-10_051300Svima je jasno da su se devedesete vratile na velika vrata. Zapravo one nikad nisu ni otišle. U Miloševićevu krađu su se samo uglavili još par tajkuna, to je cela razlika. Kada se pogleda malo bolje shvata se da je sve iscenirano. Iz Francuske su devedesetih dovedeni Naser Orić, Milorad Ulemek i Ante Gotovina. Zadnja dvojica iz Legije stranaca. Arkan je još pre devedesetih radio za državnu službu a posle sa Ulemekom u ratu. MMF reforme su počele uništavanje SFRJ-a još početkom osamdesetih, a Milošević je izgleda previše sedeo na čelu države, zato je i završio u Hagu, dok drugi poslušnici zapada su brzo oslobođeni optužbi.

Kako je prošlo relativno dosta vremena zapad opet podgreva atmosfera mržnje među jednim narodom. Postavili su ratnog huškača Vučića na čelo Srbije, Kolindu naslednika Tuđmana u Hrvatskoj, Alijinog sina u Bosni, Mila u Crnoj Gori, ratnog zločinca Haradinaja na Kosovo i terorističku organizaciju MVRO u Makedoniji. Zatim Albanska afera Dron, pa Angela Merkel koja je posetom napujdala Vučića da ode u Srebrenicu i otvori stare rane, Kolindi naredili da slavi Oluju, Šešelja pustili da pali zastave EU, Hrvatske, Amerike dok Tompsona u Hrvatskoj potpaljuje masu protiv Srba.

Sve iscenirano, sve uloge već podeljene, samo se čeka reakcija mase, a ona će se pojaviti, pre ili kasnije.

Podršku postavljenim ludacima koji raspiruju mržnju među istim narodom bivše SFRJ daju plaćeni mediji iz budžeta Srbije i Hrvatske, dok se budžet puni iz MMF-a. Desničarski portali u Hrvatskoj poput Dnevno.hr i Narod.hr znaju nazvati sve Srbe četnicima. Dok u Srbiji Informer zna nazvati sve Hrvate Ustašama. Bukvalno svi glavni mediji su plaćeni iz budžeta i puštaju iste priče, iste naslovne strane, iste laži. Na primer 24. marta ove godine nijedne štampane novine nisu na naslovnoj strani obeležili početak NATO agresije na SRJ 1999. Tek pokoja novina je imala mali tekst unutra. Pre neki dan 5. avgusta sve dnevne štampane novine su izašle crno-bele u znak sećanja na proterane u Oluji. Na svim naslovnim stranama tih novina je najgore ratno huškanje iz devedesetih. Neke priče se čak iste ponavljaju od onda, kao onaj pas što je prepešačio oko 200 km da nađe svog vlasnika.

Da Vas podsetimo:  Suze jednog mađioničara

Sa druge strane privatizacija, prava radnika i cena rada su nikad gode. Jugoslavija (od oko 22 milona stanovnika) je imala 60-ih godina 400.000 radnika na privremenom radu u inostranstvu, danas samo Srbija (od 7 miliona stanovnika) ima preko 300.000 takvih radnika. Izlišno je govoriti da smo postali belo roblje, pitanje je samo zašto EU dovodi ovo crno roblje, imigrante, ponovo sa Bliskog istoka? Da li će ti ljudi biti upotrebljeni za neki rat, mirno okupiranje nekih država ili podsticanje rasne mržnje u zemljama EU?
Visoki zvaničnik EU je izjavio da Srbija u ovoj deceniji neće ući u EU, a Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, čak preti Dodiku da će biti posledica zbog raspisivanja referenduma o Sudu i Tužilaštvu u BiH. U isto vreme u Grčkoj je na referendumu narod rekao NE daljim merama štednje i vraćanju kredita MMF-u i ECB-u, a Cipras je i dalje nastavio sa tom politikom uništenja.

Institucije su prvo uništile sebe, a onda ustupile svoje rad stranim agenturama, medijima i pojedincima. Povratak na staro i uspostavljanje reda nije za očekivati dok traje ovakva globalna podela snage. Bez lokalnog ustanka oružjem, kao što je bila Užička republika, ili velikom svetskom geopolitičkom promenom nije za očekivati ikakve promene i povećavanje standarda života. Nema uzalud Izrael najviši standard na Bliskom istoku iako nema nikakve sirovine u svojoj zemlji. NJihovi ljudi su trenutni pobednici svetskog ekonomskog sistema, a ostali narodi ili bar narodi druge Jugoslavije najveći gubitnici.

Đorđe Štefan, Diplomirani Menadžer u medijima na univerzitetu Megatrend

Magacin

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime