Sve je ostalo isto, samo naše dece nema

0
55
Фото: euronews.rs

Prošla je godina od neviđene tragedije monstruoznog ubistva dece u osnovnoj školi u Ribnikaru. Ništa se nije promenilo, nikakvu pouku nismo izvukli zato podsećamo na tekst, koji je prvi put objavljen neposredno posle ubistva, a koji nas upućuje šta nam je činiti da se to više ne ponovi i da imamo budućnost sa nadom.

Uredništvo Borba za istinu

Ko i zašto ubija našu decu?

četvrtak, 11. 05. 2023.

Foto: Sanja Sovrlić/N1

“Mi današnji Srbi, mi ćemo biti najmračnija i najtamnija srbska lica na nebu i nebeskom svetu ako produžimo ovako kako smo počeli, ako odbacimo svetosavski put.“ Sv.Justin Ćelijski

Ono što nismo sanjali ni u najcrnjim snovima postala je naša surova stvarnost. Strašni zločini koji su uzdrmali Srbiju ostaviće nesagledive posledice po opstanak ovog naroda. U zemlji u kojoj vlada “mir, stabilnost i pre svega opšti napredak“, kako nas svakodnevno ubeđuje kolonijalni upravitelj Aleksandar Vučić, u samo par dana ubijeno je 17 osoba, od toga devetoro dece.

Umesto da kao društvo zdravorazumno sagledamo ovu tragediju kao poslednju opomenu, i da odlučno krenemo u promene, ništa se nije promenilo što potvrđuju sledeće činjenice i ujedno pokazuju koliko smo blizu kraja:

Tuga, neverica i očaj su obuzeli širu javnost, koja se naprečac trgla iz ružičasto kolorizovanog sveta koji su joj nametnuli mediji. Probudili su se ljudi iz nametnutog svakodnevnog života, gde gledaju samo sebe i prosto ih ne zanima šta se događa oko njih ili samo onako, usput, bace pogled na ono što po pravilu izmiče njihovoj pažnji, bez imalo želje da nešto promene. Naravno, većinu je iskreno pogodilo masovno ubistvo na Vračaru i to iz jednog prostog razloga, što su se na trenutak osvestili i shvatili da je to moglo biti i njihovo dete, unuče…

Vučić nas preko svojih medija ubeđuje da niko nije kriv, posebno ne on. Smišljeno ceo problem usmerava na pogrešnu stranu, kako bi učvrstio svoju vlast i teror nad narodom. To je svakom normalnom jasno posle njegove javno i nedvosmisleno iskazane namere da razoruža narod i da od škola stvori logore pod kontrolom policije.

Od komplet kolonijalne uprave, jedino je ministar prosvete Branko Ružić dao ostavku i to zato što je na to bio prinuđen pod pritiskom medija i nevladinih organizacija koje kontroliše Zapad, a zbog njegove izjave da su krivac za zločin u školi zapadne “vrednosti“. Da li je sada već bivši ministar bio neoprezan u izjavi, ili mu je na kraju proradila savest, uglavnom akcentovao je glavni problem našeg društva.

Opozicija pokušava ceo događaj da iskoristi za dizanje svog rejtinga. Opravdani gnev i nezadovoljstvo naroda, kao i dosada, pokušavaju da amortizuju i obesmisle. Traže odgovornost i smene nekih delova sistema, umesto da cilj bude potpuno rušenje postojećeg sistema, odnosno Vučića koji se pita i odlučuje o svemu. Ako on padne, sve se menja, što izgleda njih brine, jer ne vodi ostvarenju njihovih ličnih i klanovskih interesa. S druge strane, apsurdno je da proteste vode oni koji su uveli ovaj zapadni sistem i koji ga i dalje podržavaju, samo im smetaju oni koji su trenutno na vlasti.

Da Vas podsetimo:  BOLjE PODUPIRAČ DANAS NEGO SUTRA?

Veliki broj stručnjaka iz svih mogućih oblasti, koji ne silaze sa menjstrim medija i sa društvenih mreža, osim što koriste tragediju da podižu svoju popularnost, svojim raznim neproverenim teorijama unose samo još veću smutnju i podeljenost u javnost. Naravno, postoji i jedna izrazita manjina profesionalaca i časnih ljudi koji zaista pokušavaju da užasne zločine koji su Srbiju uveli u osobenu vrstu vanrednog stanja (duha) osvetle iz perspektive koja dovodi do prepoznavanja uzroka, anticipiranja posledica i traženja rešenja.

Jedna od evropskih “vrednosti“: Prema istraživanju UNICEF-a 46.000 mladih od 10 do 19 godina je izvršilo samoubistvo u zemljama Evropske Unije u poslednjih godinu dana. Foto: Pixabay

Jedino što je pozitivno u ovoj jezivoj tragediji i haosu koji je nastao, jeste da sada mogu svi da vide koliko smo kao društvo pali, koliko su nam deca duhovno i telesno posrnula i ugrožena. Današnje vreme materijalizma, otuđenosti, pogaženih vrednosti, izgubljene dobrote i plemenitosti, najsurovije je prema najmlađima. Glavni udar tamnih sila usmeren je na našu decu koja se ubijaju pre svega duhovno, a ovo ubistvo na Vračaru je samo vrh brega.

Ovi monstrumi su nastali radom sistema i pasivnošću roditelja

Glavi krivci za zločin koje je počionilo dete monstrum od 13 godina nad svojim vršnjacima i portirom i zločin koji je počinio monstrum od 21 godinu nad svojim sugrađanima, jesu SISTEM i RODITELjI.

 

Foto: Getty Images

“Ako li se pak vaspitanje izgubi u školi, škola postaje opasna po ljude i narode. Jer čovek školovan i beskarakteran kud i kamo je opasniji po sebe i po druge nego li čovek neškolovan a beskarakteran.“ Sv.Nikolaj Žički

Sistem koji je uspostavljen takozvanim demokratskim promenama 2000. godine u Srbiji ima za cilj promenu svesti ovog naroda i to, pre svega, preko dece, u skladu sa podlom orijentalnom mudrošću koja glasi: “Ako hoćeš da ukloniš neki narod iz tvog susedstva, ne pravi tenkove, topove i barikade – to je skupo i nije tako efikasno, pokvari mu omladinu! Navedi je na telesna uživanja, propagiraj sladostrašće, pa sačekaj dvadesetak ili malo više godina i – tog naroda više neće biti. To će biti rulja koja izumire!“ Sistem promene svesti uspešno radi preko dvadeset godina i njegove posledice su strašne. Našoj deca sistematski se briše iz svesti svetosavsko nasleđe, oduzimaju im se moralna i verska osećanja i usmeravaju na nekotrolisana uživanja u gadostima palog sveta. Od njih prave razmažene i nezrele osobe, spremne da prihvate zapadnu kulturu smrti kroz program “obezdušavanja“. Donose zakone protiv porodice i jasna je tendencija da se deca izvlače iz porodičnog okruženja i da se okreću protiv svojih roditelja. Škola i mediji našu decu pretvaraju u zombiranu masu koja nije svesna svog porekla, koja nema izrađen kritički stav prema svetu u smislu odabira onoga što je dobro i korisno, a odbacivanje onog što je loše i štetno, koja ne zna pravi smisao života. Jednostavno, ne trasira im se put odrastanja u zrele i odgovorne ličnosti, kadre da misle svojom glavom. Dobili su takozvana prava kojim nipodoštavaju one koje ih vaspitavaju, roditelje i prosvetne radnike, bez ikakvih obaveza. Deca se uče lažnoj slobodi, koja je u stvari ropstvo satani, gde im je sve dozvoljeno po onoj pesmi “uzmi sve što ti život pruža…“, da ne poštuju nikakve autoritete posebno svoje roditelje, da bez imalo stida ispoljavaju svoje najniže strasti i agresivnosti.

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo medijima United grupe – tv N1 iv NovaS
“Učite decu Bogu, a Bog će ih sve naučiti.“ Sv.Nikolaj Žički

Roditelji su u velikoj većini nezainteresovani za vaspitavanje svoje dece i to izuzetno značajno polje sopstvenog delovanja su prepustili sistemu. Iako mnogi od njih svesni njegove pogubnosti, ne čine ništa da promene kritični deo sistema i nasilje nad decom koje on generiše spreče. Zbog svojih obaveza i borbe da porodica materijalno preživi roditelji zapostavljaju decu i to, pre svega, u pogledu uticaja na njihovo duhovno uzrastanje. Većina po inerciji prihvata da škola, mediji i društvene mreže pretvaraju decu u bezličnu masu koja živi u virtuelnoj stvarnosti, koja nije sposobna za stvarni život i kojom je lako manipulisati. Sve većim odsustvom roditelja iz procesa vaspitavanja njihove dece stvara se ambijent u kojem ona postaju sebična, razmažena i umišljena stvorenja koja ne poštuju nikoga i kojoj ništa nije sveto. Jednostavno, nema više one prisnosti i povezanosti unutar porodice, uzajamnog poštovanja i ljubavi. Pritom i oni roditelji koji su svesni pogubnosti nametnog sistema, prosto neće da pomognu da se to stanje promeni. U najboljem slučaju, sva njihova borba se svodi na iznošenja stava na društvenim mrežama i, eventualno pojavljivanje na nekom protestu, i tu je kraj. Zato smo mi roditelji najveći krivci, jer smo svojim ćutanjem i pasivnim posmatranjem omogućili da navedeni sistem uspešno ubija našu decu. Zato roditelji, bake i deke i svi kojima je stalo, čujte nečujan a negde i čujan vapaj naše dece da ih zaštitimo od zlih čika koji ih pipaju, štipkaju, zlostavljaju, od prosvetnih radnika koji ih u ime nekakve lažne tolerancije teraju na blud i razvrat, od medija koji ih truju i ubijaju, a mi se pravimo kao da se to nas ne dotiče i nastavljamo da ćutimo. Ćutanje je odobravanje zla, ćutanje je saučestvovanje u zlu, ćutanje je izdaja naše dece.

Da Vas podsetimo:  Probudi se Srbijo

Ako ovo ne zaustavimo, biće sve više ovakvih malih ili velikih monstruma koji će ubijati pod nečijom kontrolom[1] ili prosto iz zadovoljstva. Evo nekoliko predloga za izlazak iz ovog pogubnog vrtloga:

Iz škole izbaciti policiju, jer njihovo prisustvo nije donelo nikakvu bezbednost što je potvrdio i događaj na Vračaru, a posebno se ne sme dozvoliti da policija pravi nekakve spiskove učenika.

Prosvetnim radnicima vratiti namenu koju su uvek imali, a to je da vaspitavaju i obrazuju decu, uz mogućnost odgovarajućeg kažnjavanja problematične dece. Oni treba da budu autoritet deci, a ne obrnuto, kao što je to na stvari u protekle dve decenije.

Škola treba da bude zasnovana na potrebama našeg društva, a ne pod uticajem nametnutih nakaradnih zapadnih “vrednosti“. To znači da škola treba da bude i vaspitna i obrazovna ustanova u kojoj će deca biti vaspitavana i učena da budu odgovorni i požrtvovani članovi društva, svesni svog porekla i dostojnih svojih svetih i časnih predaka.

Mejnstrim medije staviti pod kontrolu u smislu zabrane emitovanja štetnog programa (rijaliti), veličanja pojedinaca (kriminalaca, starleta…) i devijatnog ponašanja (pornografija, homoseksualizam…). RTS pretvoriti u televiziju koja će raditi u interesu društva sa naglaskom na pozitivan uticaj na mlade, u sadejstvu sa revitalizovanom školom.

Na društvenim mrežama sprečavati i kažnjavati širenje mržnje, nasilja, pornografije…

Najvažnije od svega je da porodica dobije svoju samostalnost, oslobođena prisile od strane države preko Centara za socijalni rad i lekara. Roditelji da budi svesni odgovornosti prema svojoj deci i da ih samostalno vaspitavaju u skladu sa svojim zdravim i normalnim verskim i kulturnim ubeđenjima.

Neprijatelj je jak i deluje nepobedivo, ali mi nemamo drugog izbora nego voditi borbu do kraja da sačuvamo našu decu i porodice. Ako mi nismo spremni bez straha i kompromisa, otvoreno i odlučno, da se suprostavimo ubijanju naše dece, ko će onda to biti?

Spasiti svoju decu osnovna je dužnost svakog oca i majke i zato ne smemo da ćutimo. Dovedeno je u pitanje mentalno i fizičko zdravlje naše dece i opstanak naših porodica, zbog toga je neophodno da otvoreno podržimo i pridružimo se stvaranju jedinstvenog fronta svih roditelja i porodičnih organizacija, ali samo na jedino mogućim svetosavskim osnovama i principima, sa ciljem borbe za slobodu, samostalnost i prava tradicionalne porodice, a protiv svih prisila i nametanja kojim su izložena deca i roditelji, i pružanja otpora zavođenju terora totalitarnog liberalizma, kako informativnog, tako i zakonodavnog. Ova borba se vodi na svakom mestu, od kuće, preko crkve do škole, medija, radnog mesta i ulice. Samo verom, slogom i odlučnim otporom možemo odbraniti svoju decu i svoje porodice od onih koji prete da nas unište.

Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!

Rab Božiji Goran Živković, otac petoro dece

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime