Januara 1942. godine u istočnoj Bosni počela je ofanziva 718. nemačke divizije, za kojom je kaskala ustaška Crna legija.Cilj je bio očistiti tu teritoriju od Srba i na Drini učvrstiti granicu NDH-a.
Olovo, Kladanj, Han Pijesak, Rogatica, Sokolac, Pale… mesta su iz kojih su Srbi pohitali u zbegove ka Drini i Višegradu, kako bi prebegli dalje u Srbiju.Stari most u Višegradu prešlo je oko 30.000 ljudi koji su otišli na Mokru Goru i transportovani dalje po Srbiji.
Poslednji talas izbeglica koji je brojao oko 10.000 ljudi, na višegradsku ćupriju stigao je sredinom marta 1942. godine.Njima italijanska straža nije dozvoljavala da pređu most, dalje su mogli samo oni koji su imali novac i zlato.Narod nastavlja nizvodno, nadajući se da će naići na povoljno mesto i skelama preći na desnu obalu.
Put ih je vodio preko Gornje Lijeske u muslimansko selo Miloševiće, te u Stari Brod koji se nalazi 15 kilometara od Višegrada.Tu su ih opkolile ustaše, tj. dojučerašnje komšije muslimani koji su se ustašama pridružili usput.U Drinu ili pod nož… da ne bi živi koljačima došli u ruke, čitave porodice skakale su u vodu.Toga 22. i 23. marta ’42. godine, Drina je nosila sve pred sobom.
Spreman momak mogao je da pretrči Drinu skačući sa leša na leš, jedino se mogao upetljati u pramenove ženske kose.Komšije muslimani ugledali su se na iskusne ustaše, te se ubijalo samo tupim predmetom
Na dan kada se proslavljaju Mladenci, kada je zbog vere u Hrista postradalo 40 mučenika u jezeru u Sevastiji, i Višegrad je dobio svoje mučenike. Toga dana mutne vode Drine odnele su 326 devojaka, koje su držeći se za ruke izabrale smrt da ne bi bile obeščašćene i doživele silovanje i zversko mučenje pod oštricom kame. Pamtimo i oca koji je svojih šest kćeri poveo za ruku u dubinu Drine, da zajedno odu u večnost, čisti pred Bogom.
Njih su gonili muslimani sa Boričke visoravni, gde su formirali satnije u selima Brankovići i Sjeversko.
Ironija je da su ovaj pokolj zaustavili Nemci koji su se motornim čamcima dovezli iz Višegrada. Oni su pucajući preko glava zapenulih koljača, vikali „curik-ustaš.”
U svom izveštaju komandi Vermahta, nemački general Gles piše:
„Ustaše pod komandom Jure Francetića u Višegradu su izvršile nedela svake vrste.”
Masakr u Starom Brodu kod Višegrada spada u deset najvećih ustaških zločina u Drugom svetskom ratu. Od skoro 7.000 Srba koji su poklani ili skočili u Drinu da bi se spasili noža, dve trećine bila su nejač, žene, deca i starci. Zbog bratstva i jednstva, zločin u Starom Brodu prikrivan je decenijama.
U Stari Brod se moglo samo brodom i on nikad nije dobio putnu komunikaciju sa ostatkom sveta, kako bi bio osuđen na zaborav i izumiranje. Sedamdesetih godina prvi je Branko Lučić izašao javno da traži pravdu za ubijene, on je izgubio brata i pet bratića. Branko je ubrzo završio u zatvoru, pa na prinudnom radu u Vojvodini.
Tek 2008. godine podignut je krst i kapela onima kojima je Drina bila jedina grobnica.
Godine 2019. uspostavljen je put kad Starom Brodu i podignut spomen-kompleks i muzej u kome su ispisana imena svih pobijenih.Neka nam skulpture žena i dece koje izviruju iz Drine budu večna opomena da zaborav ubija po drugi put…
Piše: Deki RS
