Donja Galupova anketa zanimljiva je iz više razloga. Prvo, neobično je da „55 odsto ispitanika smatra da će Srbija u procesu pristupnih pregovora sa EU imati podređenu poziciju i da neće biti tretirana pošteno“, a da, istovremeno, isti procenat stanovništva (55%) podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Dakle, malo je teže pretpostaviti da je neko, ko smatra da će biti tretiran nepošteno i da će biti podjarmljen u EU, toliki mazohista da opet traži da bude tamo gde će ga neko vređati i ponižavati. Pomenuta anketa je očigledno rađena samo zato da bi se što više građana okrenulo ka izmišljenom „većinskom stavu“; to jeste, na veštački način pokušava se pridobiti „naklonost“ javnog mnjenja u Srbiji prema EU. Ako svemu ovome dodamo i anketnu „istinu“ da 44% građana ima pozitivan stav prema Evropskoj uniji, a da bi na sutrašnjem referendumu za ulazaku EU glasalo 53 odsto punoletnih stanovnika Srbije, tada se, zaista, moramo upitati da li u ovoj Galupovoj anketi ima ikakve istine.
_____________________________________________
BEOGRAD – Sve više građana Srbije podržava pristupanje zemlje Evropskoj uniji, dok je smanjena podrška dijalogu Beograda i Prištine, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja o EU i procesu evrointegracija.
Prema anketi koju je za potrebe Delegacije EU u Beogradu sproveo TNS Medium Galup, 55 odsto ispitanika podržava članstvo Srbije u EU jer veruju da ono pruža bolje šanse za zaposlenje, bolji standard i prosperitet.
S druge strane, 39 odsto građana uopšte ili uglavnom ne podržava ulazak Uniju jer strahuju od pogoršanja životnog standarda i gubitka identiteta i suvereniteta i eksploatacije.
Pozitivan stav prema EU ima 44 odsto građana, što je za devet odsto više nego u aprilu prošle godine, a polugodišnja anketa pokazala je da je opao broj građana s neutralnim stavom.
Da se referendum o članstvu u EU sada održava, 53 odsto građana Srbije glasalo bi za, što je najviši nivo od jula 2010. godine, a 31 odsto njih bilo bi protiv pristupanja.
Kao najvažniji uslov EU za pristupanje Srbije, 44 odsto građana navelo je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, 21 odsto sveobuhvatbne reforme, 20 odsto borbu protiv korupcije i kriminala, 12 odsto reformu pravosuđa, a 11 odsto dijalog s Prištinom i implementaciju Briselskog sporazuma.
Ispitivanje je pokazalo da 56 odsto građana i dalje podržava dijalog, što je za sedam odsto manje nego u aprilu prošle godine.
Izvršna direktorka Medium Galupa Slađana Brakus objasnila je taj opadajući trend time što, kako je rekla, podrška nekom pitanju raste onda kada je ono aktuelno, a opada kako vreme prolazi, čemu treba dodati i emotivni stav građana prema Kosovu.
Prema anketi, 55 odsto ispitanika smatra da će Srbija u procesu pristupnih pregovora sa EU imati podređenu poziciju i da neće biti tretirana pošteno, već lošije nego druge zemlje regiona, dok 30 odsto njih ne deli takav stav i veruje da Brisel od Beograda traži samo ono što je neophodno.
Na pitanje kada će Srbija postati članica EU, više od polovine građana odgovorilo je 2020. ili u narednih 10 godina, devet odsto smatra da to neće biti pre 2030, a 21 odsto misli da se to nikada neće desiti.
Među optimistima po pitanju brzine evrointegracija su građani starosti do 54 godine, posebno mlađi, te ljudi sa srednjim i višim obrazovanjem, studenti i oni koji smatraju da su dobro informisani o EU, a najsumnjičaviji su stariji, sa osnovnih obrazovanjem, iz ruralnih oblasti.
Većina građana (56 odsto) smatra da će članstvo doneti zemlji veće investicije, 54 odsto očekuje bolju zaštitu životne sredine, 51 odsto povećanje zarada i mogućnosti zaposlenja, a 50 odsto vladavinu prava.
Međutim, istraživanje pokazuje da građani Srbije ne znaju da je EU najveći donator i da smatraju da je to Rusija, mada je ona davala Srbiji isključivo razvojne kredite, a ne donacije.
EU je od 2000. do 2013. godine donirala 2,6 milijardi evra, a slede Nemačka sa 1,2 milijarde evra, USAID sa 630 miliona, Italija sa 276 miliona i Grčka sa 258 miliona.
Dve trećine ispitanika – 67 odsto – smatra da je poljoprivreda prva na listi sektora koji bi trebalo da dobiju pomoć EU, dok skoro polovina (46 odsto) očekuje da to bude zdravstvo ili razvoj siromašnih regiona.
Anketa je sprovedena od 6. do 12. februara, dve nedelje posle zvaničnog početka pristupnih pregovora sa EU, na uzorku od 1.239 ispitanika.
Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport izjavio je, na konferenciji povodom predstavljanja izveštaja, da će za EU ove ankete, koje se redovno sprovode od 2010. godine, biti od suštinskog značaja jer želi da prati trendove i uskladi komunikaciju s potrebama i željama građana Srbije.
On je ocenio da je blago uzlazni trend podrške članstvu Srbije u EU rezultat otpočinjanja pristupnih pregovora 21. januara.
Devenport je rekao i da to što 65 odsto građana podržava dijalog Beograda i Prištine znači da su svesni da dijalog rešava konkretna pitanja i donosi korist ljudima na Kosovu.
Komentarišući to što više od trećine ispitanika želi više informacija o životu običnih ljudi u EU i uticaju Unije na ekonomsku situaciju i životni standard, Devenport je rekao da će Delegacija raditi na informisanju građana i širenju debate o članstvu u EU radi boljeg razumevanja Unije i lakšeg donošenja odluke na eventualnom referendumu o članstvu.
Na pitanje novinara zašto toliko mnogo ljudi misli da će Srbiji biti postavljen uslov da prizna Kosovo pre prijema u EU, Devenport je odgovorio: „Verovatno zato što vi veoma mnogo pišete o tome.“
On je ponovio da je Brisel jasno naveo da od Beograda očekuje nastavak dijaloga i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa s Prištinom, kao i ispunjenje kriterijuma iz svih 35 pregovaračkih poglavlja, ali da nema nikakvih novih uslova.
Tanjug
