Sve više hranitelja u Srbiji

U Srbiji je 7.500 dece odvojeno od roditelja, a više od 80 odsto njih odrasta uz hranitelje, što Srbiju svrstava među zemlje sa najnižom stopom dece u institucijama. Trenutno je u 4.300 hraniteljskih porodica smešteno oko 6.000 dece. Na ovu temu Koreni su razgovarali sa dr Dobrilom Grujić, direktorom Centra za porodični smeštaj i usvajanje Beograd.

– Gospođo Grujić, da li ove brojke pokazuju da je Srbija bolja ili losija u odnosu na Evropu kad je o hraniteljstvu reč?

Nedavno je u Beogradu održana internacionalna konferencija o hraniteljstvu u organizaciji Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, na kojoj je učestvovalo 36 predstavnika iz Evropskih zemalja: Holandija, Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Poljska, Češka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija. To je bila prilika da se rezultati intenzivnog razvoja hraniteljstva u našoj zemlji uporede sa dostignućima u drugim zemljama. Srbija se može svrstati među zemlje sa najboljim rezultatima u ovoj oblasti. Pored smanjenja dece koja odrastaju u instituciji, važan reformski rezultat je uvođenje savremenih standarda u hraniteljstvu i kvalitetniji rad hranitelja. Takođe, u poređenju sa zemljama u okruženju, Srbija je mnogo brže napredovala i prednjači u pogledu zakonske regulative, organizacije rada, prava dece i hranitelja.

-Kako ste zadovoljni rezultatima posle pet godina kada pričamo o hraniteljskim porodicama?

Rezultati petogodišnjeg rada Centra mere se najpre kroz napredovanje dece i njihov razvoj, jačanje kompetencija hranitelja i razvoj hraniteljstva, za šta imamo sledeće pokazatelje:

– Ukupno povećanje broja dece na hraniteljstvu od početka rada Centra je 25%, a hranitelja oko 30,6%.

– Broj novih smeštaja je povećan za 85%, broj romske dece uvećan je za 44%, 3,5 puta je povećan urgentan smeštaj dece, a smeštaj beba za 126%.

– Obrazovna struktura hraniteljskih porodica je poboljšana: bez potpune OŠ na početku je bilo 8,% hranitelja, u 2013 ih je 4%; sa OŠ na početku je bilo 34% hranitelja, u 2013 ih je 25%, sa SSS bilo je 47%, a u 2013 58%, sa VŠS na početku je bilo 6%, kao i sada, a sa VSS bilo je 6,4% a sada ih je 7%. Pored toga obrazovna struktura hranitelja danas je bolja u odnosu na obrazovnu strukturu opšte populacije stanovništva u Srbiji.

– Deca postižu bolje školske rezultate, oko 67% je odličnih i vrlodobrih učenika dok ih je 2009. godine bilo 48,8%. Takođe, smanjen je broj dece koja su ponavljala razred – 2009 bilo ih je 3,96%, a 2013 1,1%.

– Povećan je i broj dece na uzrastu do dve godine i to od 5% koliko ih je bilo 2009, na 10% koliko ih je u 2013. godini.

– Povećan je broj smeštene dece iz porodilišta i zdravstvenih ustanova za 69%

– Broj dece sa smetnjama u razvoju povećan sa 13,4% na 21%, a broj dece sa zdravstvenim problemima povećan na 17%;

– Unapređeni kontakti dece sa porodicom porekla 71% ima susrete, kontakti telefonom povećani 3 puta;

– Standarde uslova za decu u HP ispunjava 94% ;

– Smanjen je broj dece u jednoj HP – 91% HP ima jedno ili dvoje dece (59% jedno dete);

– Regrutovano oko 400 novih HP.

-Da li možete da skicirate portret hranitelja

Danas je hranitelj/ica prosečan građanin Srbije, koji ima roditeljsko iskustvo ili iskustvo bavljenja decom, u hraniteljstvo ulazi sa željom da pomogne odrastanje nekog deteta i spreman je da se nosi sa svim izazovima hraniteljstva, koji o hraniteljstvu uči i izgrađuje se u toj ulozi tokom odgajanja deteta, nema predrasude i dete koje dolazi u njegovu porodicu prihvata i o njemu se brine kao svom detetu.

-Da ljubav prema mališanima nema granica ilustrativno svedoči i podatak da se veliki broj dece s posebnim potrebama našlo na spisku stanara prestoničkih domaćinstava.

Hranitelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju se mogu izdvojiti baš zbog toga što su pomogli da u Srbiji poslednjih godina promenimo odnos prema ovoj deci I da veliki broj njih pronađe hraniteljsku porodicu baš kakva mu je trebala. To su bili veliki izazovi. Posle pet godina upornog rada danas možemo da kažemo da smo pronašli te divne ljude koji o ovoj deci brinu sa puno ljubavi i umeća. Briga o ovoj deci otkrila je najlepše u čoveku i u naš centar dovela mnoge dobre ljude koji su izabrali najbolji način da dobro podle sa decom kojoj je to nedostajalo.

-Deca sa smetnjama u razvoju predstavljaju veliki pedagoški izazov, zbog čega hranitelji prolaze kroz posebnu obuku za odgajanje ovih mališana. Šta sve treba da nauče hranitelji da bi lakše pristupili deci sa posebnim potrebama?

Hranteljstvo se uči. To važi za sve hranitelje i izazovno je bez obzira o kom detetu brinu. Hranitelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju prolaze posebne programe obuke u zavisnosti od toga o kom detetu brinu i imaju podršku svojih savetnika. Ovi hranitelji su spremni da tragaju za informacijama i uče o karakteristikama i vaspitanju deteta o kome brinu. Centar je obezbedio četiri posebna programa, kao i odgovarajuću literaturu – priručnike za hranitelje koji brinu o deci sa intelektualnim smetnjama, deci sa daun sindromom, bebama koje s rođene sa rizicima, traumatizovanoj deci, deci sa Hepatitisom C, ADHD, cerebralnom paralizom, poremećajem ličnosti, epilepsijom i slično.

-Zahvaljujući novim zakonskim propisima, hraniteljstvom ne mogu da se bave porodice koje nemaju stabilne prihode za izdržavanje svoje porodice, odnosno one osobe kojima hraniteljstvo predstavlja primarni izvor prihoda i koje nemaju adekvatan stambeni prostor za dete. Koliko ovo smanjuje mogućnost da dođe do nekih situacija kada pojedine porodice uzimaju dete na hraniteljstvo samo zbog novčanih sredstava.

Suština je da se sredstva koja hranitelji dobijaju za potrebe deteta namenski troše. To kontrolišu savetnici za hraniteljstvo, a Centar priprema uputstvo hraniteljima za adekvatno trošenje sredstava i zadovoljavanje potreba dece i uvodi obavezu čuvanja računa kako bi se mogao ostvariti adekvatan uvid u zadovoljavanje potreba dece.

-Kada razgovarate sa budućim hraniteljima, šta oni navode kao razlog motiv da detetu bez porodice pruže novi dom?

Svi kandidati kao osnovni motiv navode svoju želju da pomognu ovoj deci. Često ih na to pokreću mediji koji se bave temama iz života dece bez roditelja, mada se mnogi prijavljuju jer slede primer neke hraniteljske porodice koje poznaju. Tokom postupka procene podobnosti sagledava se koliko, pored humanih motiva, kandidati poseduju znanja koja su neophodna za brigu o ovoj deci, kakvo je njihovo zdravstveno stanje, ostvarenost u roditeljskoj ulozi, stil života, partnerski odnosi, razumevanje potreba dece bez roditeljskog staranja, spremnost da sarađuju sa stručnjacima i roditeljima dece.

-Da li svako može da bude hranitelj, postoji li posebna procedura koju prolaze osobe koje žele da budu hranitelji?

Hranitelji mogu biti ljudi koji ispunjavaju zakonske uslove koje dokazuju podnošenjem odgovarajućih isprava, uspešno završe program obuke za hraniteljstvo i dobiju pozitivnu procenu stručnog tima koji je obavio intervju sa njima i razgovarao sa članovima njihove porodice. Procena traje oko četiri meseca, nakon čega stručni tim sačinjava izveštaj na osnovu čega se donosi odluka o opštoj podobnosti za hraniteljstvo. Procena hranitelja vrši se kontinuirano i tokom praćenja njihovog rada, a nakon dve godine se, prema zakonu, vrši ponovna procena i licenca za hraniteljstvo produžava ili oduzima.

Visok procenat kandidata za hraniteljstvo tokom procedure procene ne dobije podobnost za hraniteljstvo. Takođe, neki hranitelji gube podobnost za hraniteljstvo i kada postanu hranitelji. Kontinuirano praćenje i procena hraniteljskih porodica doprineli su da se unapređuje kvalitet života dece na hraniteljstvu. Nekada to vodi do prekida hraniteljstva i premeštaja dece u drugu porodicu ali je to uvek interes deteta, kada je detetu potrebna podrška za prihvatanje promene i nove porodice.

Hraniteljstvo je izazovan zadatak. Pored svih prednosti i dobrih rezultata koji su postignuti, posebno ističem budnost svih nas, jer je briga o ovoj deci veoma odgovoran zadatak. Brinemo o 1045. dece, 850 hranitelja, u Beogradu, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, a nas je ukupno 40. Delimo lepe rezultate dece i hranitelja, ali svaki dan započinje i rešavanjem neke krizne situacije. Te, pored podobnih hranitelja, za rad na ovim poslovima u Centru za porodični smeštaj i usvojenje potrebni su profesionalci koji poseduju ne samo znanja već i posebne karakteristike ličnosti i posvećenost poslu koji često traje duže od radnog vremena jer su savetnici dostupni hraniteljima u svako doba dana.

Prilog:

Prava dece i hranitelja

PRAVA DECE

Na nivou Republike

1. Mesečna naknada za izdržavane deteta iznosi 52% od prosečne zarade i usklađuje se svakog meseca, što za mesec mart[1] 2014. godine iznosi:

– za dete urednog razvoja 23.475,00 dinara,

– za dete lako ometeno u razvoju naknada se uvećava za 50% od iznosa tuđe nege, odnosno za 4.800,5 dinara, što ukupno iznosi 28.275,5 dinara,

– za dete umereno i teže ometeno u razvoju naknada se uvećava za iznos tuđe nege, odnosno za 9.601,00 dinara i ukupno iznosi 33.076,00 dinara

– za dete sa posebno teškim i višestrukim razvojnim problemima naknada se uvećava za 50% od iznosa naknade za dete urednog razvoja i iznosi 35.212,50 dinara.

1. Dečji dodatak u skladu sa cenzusom, odnosno ako je hraniteljska porodica materijalno ugrožena i to u iznosu od 3.338,46 dinara

3. Besplatan boravak u predškolskoj ustanovi – deca koja ostvaruju pravo na dečji dodatak ostvaruju i pravo na besplatan boravak u predškolskoj ustanovi.

1. Džeparac – dete školskog uzrasta ima sredstva za lične potrebe u iznosu od 2.884,00 dinara mesečno.

5. Prevoz do škole – dete koje do škole putuje do 20 km ima pravo na naknadu za mesečnu kartu u 3.330,00 dinara, odnosno 7% od prosečne zarade; a dete koje do škole putuje preko 20 km 4.883,00 dinara, odnosno 11% od prosečne zarade.

6. Naknada za školski pribor i udžbenike – Školska deca dobijaju jednom godišnje nadoknadu za udžbenike i školski pribor:

– 20% od prosečne zarade za decu koja pohađaju OŠ;

– 25% od prosečne zarade za decu koja pohađaju SŠ;

– 30% od prosečne zarade za decu koja pohađaju visoko obrazovanje.

7. Naknada za troškove odmora i rekreacije, nastave u prirodi i ekskurzije – u visini troškova

8. Naknada za troškove proslave mature i sticanja diplome – 30% od proecečne zarade u Republici

Na nivou lokalne samouprave – Grad Beograd

1. Jednokratna pomoć za obezbeđivanje odeće i obuće kada se dete upućuje na porodični smeštaj što obuhvata: jedan par cipela, jedan par papuča, komplet gornjih i donjih delova odeće, kao i troškove prevoza do mesta smeštaja. Ovo pravo može se koristititi dva puta u toku godine.

1. Povremena jednokratna pomoć u odgovarajućem procentu od zarade isplaćene u Gradu Beogradu i to:

– za troškove ekskurzije i nastave u prirodi 50%

– za nabavku udžbenika: 5% za pripremne predškolske programe, 10% za srednje obrazovanje, 15% za studije.

3. Stalna novčana pomoć deci na porodičnom smeštaju koja su sposobna za rad od dana prestanka smeštaja i najduže u trajanju do dve godine – u iznosu 50% od zarade

1. Besplatan boravak dece u predškolskoj ustanovi.

1. Stipendija deci koja pohađaju srednju školu koji ostvaruju vrlodobar ili odličan uspeh i studentima koji u roku polažu ispite – 50% od iznosa minimalne zarade, i pod uslovom da se njihovo školovanje finansira iz budžeta.

1. Usluge privremenog stanovanja za mlade koji su završili školovanje, najduže do dve godine od prestanka smeštaja;

1. Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju – u trajanju do 12 sati dnevno

PRAVA HRANITELJA

Prava na nivou Republike

1. 1. Naknada za rad hranitelja:

– 12.339,00 dinara , odnosno 32, 5% od prosečne zarade za jedno dete na smeštaju;

– 7.593,00, po detetu kad je na smeštaju više od jednog deteta, a najviše za troje dece na smeštaju, odnosno 20% od prosečne zarade po detetu.

Ovo pravo ne ostvaruju invalidksi i porodični penzioneri koji su nosioci ugovora o porodičnom smeštaju, kao i srodnici obveznici izdržavanja u skladu sa Porodičnim zakonom.

1. 2. Doprinos za penzijsko osiguranje koje ostvaruje nosilac ugovora o porodičnom smeštaju, a osnovicu predstavlja iznos naklnade za rad hranitelja

1. Doprinos za zdravstveno osiguranje – nosilac ugovora o porodičnom smeštaju ostvaruje ovo pravo ako nije zdravstveno osiguranje ostvario po drugom osnovu, i može pravo ostvariti i za članove svoje porodice.

1. Pravo na subvenciju za struju – ostvaruje se preko centra za socijalni rad

1. Pravo na plaćeno odsustvo sa rada hranitelja koji prihvataju na smeštaj dete na uzrastu do pet godina i to:

– za dete do godinu dana starosti u trajanju od 11 meseci,;

– za dete na uzrastu od jedne do pet godina u trajanju od 8 meseci.

Prava na nivou lokalne samouprave – Grad Beograd

1. Pravo na subvenciju po osnovu troškova na komunalne proizvode, usluge i zakupninu – u visini 50% troškova koji su u sistemu objedinjene naplate.

Lica koja nisu u sistemu objedinjene naplate, ovo pravo ostvaruju u vidu jednokratne pomoći dva puta godišnje (u junu i decembru).

Pravo na subvenciju ostvaruje se kod nadležnog komunalnog javnog pred

Za Korene

Antigona

like-button.net here

wordpress-themes.org here