MONASI koji su odlučili da samuju u krševitoj Svetogorskoj pustinji pod vrhom Atos sada se povlače još dublje u divljinu pred navalom modernizacije. Kažu da beže od nedoličnih višespratnih vila na mestu nekadašnjih kelija i isposnica u blizini mora, koje tumače kao znak da Evropska unija povećava pritisak da se Bogorodičin vrt, najveća svetinja pravoslavnog sveta, sekularizuje i pretvori u ogroman muzej i turistički centar.
Pored čuvenih monaha Esfigmena zilota, sada i neki od najuglednijih svetogorskih „staraca“, monaha kojima se pripisuje čudesna pronicljivost, javno optužuju Carigradsku patrijaršiju, pod čijom je nominalnom duhovnom nadležnošću Atos, da saučestvuje u pokušaju obesvećivanja Svete Gore i razaranju pravoslavnog sveta, priznavanjem nekanonskih crkava.
Sveta Gora je danas postala skoro tuđa i neprepoznatljiva, pristajući da se pokori tuđim svetskim, uvek antipravoslavnim naredbama, koje nastoje da seju razdor – javno je upozorio starac Gavrilo, reagujući na nekanonsko ponašanje carigradskog patrijarha Vartolomeja koji je ne samo priznao samoproglašenu ukrajinsku crkvu već ih je 2019. uveo na Atos i dozvolio da izvode bogosluženja u nekim svetogorskim manastirima.
Pokušao je da Ukrajince uvede i u ruski manastir Pantelejmon, gde su im zatvorili vrata ispred nosa uz reči da lažni sveštenici nisu dobrodošli. Sa istorijske distance ovaj provokativni čin se može tumačiti i kao namerno podstrekavanje rusko-ukrajinskog sukoba. Zbog toga sada svetogorci sa zebnjom i ogorčenjem posmatraju čin priznavanje samozvane makedonske crkve pod imenom „Ohridska crkva“, čime je carigradski patrijarh ne samo uvredio i oštetio SPC, već je direktno naškodio grčkim interesima i tradicionalno dobrim odnosima dva pravoslavna naroda.
Minijaturni kompleks u istanbulskoj četvrti Fanar, koji formalno baštini istorijsko ime Vaseljenske patrijaršije, kritičare na Svetoj Gori naziva fanaticima i „agentima ruskog nacionalizma“. Rusija se u fanariotskim glasilima navodi kao najveća opasnost za Svetu Goru, a Carigradska patrijaršija je otvoreno stala na stranu Ukrajine u aktuelnom sukobu. Slična rasistička retorika o agentima „sloveno-komunizma“ sa Svete Gore čule su se i u vreme Hladnog rata kada je praktično bio zabranjen dolazak monaha i vernika iz Srbije, Rusije i Bugarske, koji su komunistički režimi u njihovim zemljama proskribovali i proganjali. Zbog toga je pretila opasnost da Hilandar, Pantelejmon i Zograf zbog dugova i nedostatka monaštva pređu u ruke carigradske patrijaršije, koja je istim metodima pokušala da ih prisvoji u vreme Osmanskog carstva, kome je verno služila u borbi protiv „panslovenske opasnosti“ i naročito u kaznenoj politici prema buntovnim Srbima.
Za razliku od Osmanskog carstva koje ratovalo s hrišćanima, ali ni na kraj pameti mu nije bilo da sekularizuje Svetu Goru, zapadna imperija 20. veka se postavila drugačije.
Ugledni monasi javno optužuju Vartolomeja za obesvećivanje Atosa
Početak priče datira u vreme grčke vojne hunte koja je 1967. zavela dikataturu uz pomoć SAD, u skladu sa Trumanovom doktrinom. Zvanično, hunta je zagovarala grčki pravoslavni patriotizam, ali su interesi jačanja Južnog krila NATO i izgradnja američkih baza bili iznad svega. To je 1999. javno priznao Bil Klinton, izvinjavajući se grčkom narodu zbog američke podrške diktaturi od 1967-1974. koja je odnela mnogobrojne žrtve. Opravdanje za puč pred izbore bila je „komunistička opasnost“. Tradicionalnim protivnikom zapadnih vrednosti smatrana je Grčka pravoslavna crkva, pa su pučisti smenili atinskog arhiepiskopa i ceo sinod i umesto njih imenovali svoje crkvene činovnike – navodi istoričar prof. dr Veljko Đurić Mišina, naš vodeći poznavalac savremene crkvene istorije.
On naglašava da je carigradski patrijarh tada bio Atinagora, bivši američki arhiepiskop, koji je na tron u Turskoj stigao Trumanovim predsedničkim avionom. Za antirusku politiku koju je vodio, zvanično i javno priznanje odao mu je lično direktor CIA, Vilijam Donovan. To nije impresioniralo grčko sveštenstvo i monaštvo, što se vidi i izveštaja američke centralne obaveštajna agencija iz vremena puča. U njima se grčki duhovnici karakterišu kao „siromašni i neobrazovani“ zagovornici zastarelih ideja.
Još pre puča Atinagora se u Jerusalimu 1964. susreo sa papom i započeo prve ekumenističke razgovore posle velikog raskola crkava u 11. veku. To je izazvalo veliko ogorčenje među svetogorskim monaštvom, naročito u uglednom manstiru Esfigmen gde je proglašen izdajnikom pravoslavlja, unijatom koji služi interesima Zapada, NATO-patrijarhom. Tada su prvi put vojska i policija poslate na Svetu Goru da „disciplinuju“ monahe. Verovatno je kao metod ucene u huntinim glasilima, suštinski pod kontrolom NATO, tada počela da se provlači priča o potrebi modernizacije i otvaranja Svete Gore, izgradnji puteva, hotela, čak i kockarnica. Ta ideja o sekularizaciji i razaranju srca pravoslavnog sveta na Zapadu nikada nije odbačena – kaže dr Đurić.
Generalni sekretar NATO već nekoliko godina otvoreno naziva pravoslavne crkve neprijateljskim, a pošto je reč o vojnom savezu te reči imaju posebnu težinu. Ne možemo a da se ne upitamo da li je Alijansa u ratu sa pravoslavljem i da li neko u njoj želi desakralizaciju i uništenje Svete Gore kao simbola i središta pravoslavnog sveta. Kako u tom svetlu tumačiti ulogu carigradskog patrijarha koja priznavanjem sekti unosi razdor u pravoslavlje? On neprestano naziva srpskog patrijarha patrijarhom Srbije, čime insiunira da je vlast SPC ograničena u državnim granicama. Da li to znači da je dobio od nekog obećanje da će kao „vaseljenski patrijarh“ vladati eparhijama pravoslavnih zemalja u inostranstvu, što je protivno svim kanonima. To su velike ambicije za nekoga ko živi u rezidenciji pod danonoćnom policijskom zaštitom na Fanaru i realno ima samo nekoliko hiljada vernika – smatra dr Đurić.
ANTIPRAVOSLAVNE NAREDBE
O zabrinutosti za sudbinu Svete Gore svedoči otvoreno pismo jednog od najuglednijih svetogorskih monaha, starca Gavrila iz Kelije svetog Hristodula koje je 2020. uputio Sveštenoj opštini, vladi monaške republike. On je bio i među 12 atonskih staraca koji su javno osudili carigradskog patrijarha Vartolomeja zbog nepoštovanja kanona.
Tužno je i srceparajuće shvatiti da se savremena Sveta Gora na mnogo načina menja, da od kolevke pravoslavlja i civilizacije, od radionice koja je iznedrila velike podvižnike i sveštene monahe, mučenike i ispovednike naše pravoslavne vere, ide ka sekularizaciji, sinkretizmu, ekumenizmu i nemilosrdnom progonu tradicionalnih manastira koji se odupiru onima koji ih guraju sa šina na klizavoj globalističkoj padini – upozorio je starac Gavrilo.