Sveti Sava je na ovom mestu krstio prvog vernika Srpske pravoslavne crkve!

Svetom Simeonu nije ispunjena želja

Inače, crkva Manastira svetog Nikole građena je u tri faze. Najstarija, Nemanjina, je jednobrodna crkva sa trodelnim oltarskim prostorom, kupolom na sredini i jednim manjim odeljenjem na južnoj strani, koje je bilo predviđeno kao grobno mesto ktitora, a koje je i dalje prazno.

• Sveti Simeon mirotočivi trebalo je da jednog dana počiva ovde, tako je on to zamislio. U to ime imamo kapelu, koja je upravo bila namenjena da bude njegovo grobno mesto, počivalište, u podu kapele se i dan danas nalazi jedan prazan grob – otkriva otac Grigorije.
• Nažalost, od nas, kaluđera i kaluđerica u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, trenutno samo ja živim ovde. Imamo malu kuću koja je izgrađena krajem devedesetih godina. Ona, i da nas ima više, ne može da primi veći broj ljudi. Ohrabruje to što Zavod za zaštitu spomenika planira izgradnju konaka, pa će nas možda biti više. Ipak, ni mi, kaluđeri, ne padamo iz nekog spoljnog sveta, s Marsa i drugih planeta, nego dolazimo iz naše Srbije, ovakve kakva jeste i ovakvi smo kakvi jesmo – priča otac Grigorije.

Ova srpska svetinja, koja je od pariskog Notr Dama starija 180 godina, kroz istoriju je imala tešku sudbinu, baš kao i Manastir Svete Bogorodice, sazidan oko 800 metara dalje, a gotovo istovremeno. Obe drevne crkve razrušene su do temelja i brzo su postale zaboravljene, dok su vladari tražili neke nove prestonice, rezidencije i letnjikovce, te mesta gde su bili krunisani novi vladari srpske države.

Kuršumlija, je u vreme duhovnog procvata imala mnogo nežnije ime: Bele Crkve. A, kada su došli Turci, pretopili su olovne krovove crkve manastira Svetog Nikole i Svete Bogorodice, koji su se belili iznad ušća Banjske u Toplicu. Tako je mesto dobilo današnje ime – Kuršumlija.

Po dobijanju autokefalnosti, u ovom manastiru Sveti Sava je smestio sedište episkopije. Manastir je stradao u austrugarsko-turskim ratovima (1668-1690). – Srpsko življe je stalo na stranu austirijske carevine, nažalost, Austrija je taj rat izgubila i morala je da se povuče, tako da su se Turci besni vratili nazad željni osvete i na strašan način poharali sve ove prostore, pobivši mnoštvo našeg stanovništva, uništivši mnoge svetinje, uključujući i ovu. Od tada, pa narednih nekoliko stotina godina, manastir je ostao u ruševinama, zapušten, zaboravljen, sa nekim delimičnim pokušajima renkonstrukcije krajem 19. i početkom 20. veka – priča monah Grigorije.

Postoji inicijativa da se staro ime vrati, ali Kuršumljani su mahom protiv toga jer, kaže otac Grigorije, ništa ne znači materijalna obnova bez duhovne.

• S kompletnom rekonstrukcijom manastirske crkve krenulo se sredinom sedamdesetih godina, u tadašnjoj Jugoslaviji. Ali eto, kad Bog hoće, onda je i svako čudo moguće. Usred tog komunizma i druga Tita, mi dobismo nazad ovu svetinju, bar do ove mere u kojoj danas vidimo – priča otac Grigorije.

Sve do 2013. ova svetinja na jugu Srbije bila je samo parohijska crkva, a kasnije je postala manastir.

• To je svojevrsni apel nađem življu da ne vredi mnogo fizičke obnove, pošto da su vredele i da je sve bogatstvo i slava pravoslavna vredela sama po sebi, spolja, materijalno i po definiciji, ne bi Vizantija propala – onolika, najsnažnija hrišćanska feudalna država u svoje vreme, koja je imala kontinuitet od 1.000 godina, drugi Rim, nastavak Rimskog carstva. Ali, zbog duhovnog pada Bog je pustio i fizički pad, što ide jedno s drugim. Dakle, ne važi ono grčko „U zdravom telu zdrav duh“. Ne, to je greška! Važi obrnuto, u zdravom duhu daće Bog i zdravo telo – zaključuje monah.
  170 godina je manastir sv. Nikole stariji od Visokih Dečana

180 godina je manastir sv. Nikole stariji od Pećke patrijaršije

220 godina je manastir sv Nikole stariji od najveće svetske katedrale u gotičkom stilu Duomo u Milanu

465 godina je manastir sv Nikole stariji od Tadž Mahala (najpoznatiji indijski spomenik)

Izvor: alo.rs