Svetinja pod vedrim nebom

1
1013

Hazarder izveštava o poseti Dušanovoj slavnoj zadužbini kod Prizrena i donosi razgovor sa igumanom ocem Mihailom. Ko je rušio, a ko obnavljao manastir Svetih Arhangela, zašto je dobro da Srbi budu podeljeni i šta je to najvrednije što imamo, a što nikako ne mogu da nam uzmu.

11774472_1468102176822050_495004684_n
Manastir je izgoreo do temelja u nemirima 1999. i 2004. godine.

Kada se car Dušan silni razboleo od malarije, tada neizlečive bolesti, on se u svojoj nemoći obratio Svetom Arhangelu Mihailu, osvedočenom pomoćniku srpskih careva i zavetovao se da će mu u slučaju ozdravljenja podići manastir. Bilo je to vreme kada je reč data Nebu ili ljudima bila velika koliko i onaj koji je daje. Tako se i zbilo. Dobivši čudesno isceljenje, milošću Božijom, Dušan je naredio zidanje manastira koje je trajalo od 1343/1352. godine.

Po svojoj lepoti, raskoši i monumentalnosti, zdanje je bilo poznato širom Evrope, silno kao i njegov osnivač. Kompleks se nalazio u dolini reke Bistrice, tri kilometra od Prizrena i obuhvatao je crkvu Svetih Arhangela, crkvu Svetog Nikole, biblioteku, konake, trpezariju. Profesor Predrag Ristić je rekao da su Arhangeli „najveće arhitektonsko delo koje je srpski čovek napravio i da ne znamo šta gubimo na Kosovu dok ne obnovimo Arhangele.“

Nakon Dušanove smrti, Svetoarhangelska lavra bila je poprište tri izuzetno važna istorijska događaja. Naime, ovde je 1356. na državnom saboru došlo do deobe carstva od strane Kralja Vukašina (a, Kosovo će do danas ostati žalac u srpskom mesu, mesto od koga vode dva puta na dve strane); tu je i knez Lazar uvenčan za srpskog samodršca, a na istom mestu su se 1375. izmirile Srpska i Carigradska crkva.

Pamje-pas-restaurimit-1024x768
Sinan-pašina džamija

Sa padom Prizrena pod tursku vlast 1455. počinje razaranje, a 1615. godine Sinan paša je porušio hram, a zatim od istog kamena napravio Sinan-pašinu džamiju u Prizrenu. Na njenom unutrašnjem zidu se nalazi natpis Đenet misali, što u prevodu znači slična raju, mada bi natpis slična Arhangelima možda bio primereniji. Bilo kako bilo, džamija se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, što je dobra lekcija kako se čuva i poštuje tuđe, pa i po cenu sopstvenog istorijskog bola.

Da Vas podsetimo:  Šta kad ti dete kaže „K“? Zabrinjavajuće istraživanje o govoru mladih u Srbiji

Međutim, lekciju o tome kako se čuva svoje izgleda još treba da učimo. Zanimljivo je da su 1927. godine ostaci živopisa iz 14. veka preneti u Muzej Makedonije (tadašnji Muzej Južne Srbije), a kako piše na stranici samog manastira „početkom 90-ih godina 20. veka, bili su ponuđeni Republičkom zavodu za zaštitu spomenika Srbije, uz uslov da Zavod, kao primalac pošiljke, obezbedi prevoz, ali je uslov – odbijen (!), a materijal je ostao u Skoplju. Tako je propuštena prilika da se u Srbiju vrati jedinstvena zbirka ulomaka arhitektonske i reljefne plastike, kao i velik broj fragmenata i jedino poznatog kamenog poda, ukrašenog intarzijom od mozaika i fragmenata fresaka.“

Otac-Hariton01-711x1024
Izmučeno telo oca Haritona je pronađeno obezglavljeno

Obnova svetinje započela je 1995. godine, ali je do temelja stradala nakon kobne 1999. kada je otet i ubijen otac Hariton Lukić, kosovski novomučenik i izgorela 2004. godine, iako je bila „čuvana“ od strane vojnika nemačkog KFOR-a. Oni su kasnije svedočili da su Albanci nad ruševinama „šenlučili celu noć“.

Danas se na ovom mestu uzdiže prostrani novosagrađeni konak sa 110 mesta, a goste dočekuje iguman otac Mihailo, imenjak i pomoćnik nebeskog pokrovitelja. Prilikom jednog razgovora od pre nekoliko godina, kada se tek počinjalo sa obnovom, na pitanje nekog od posetilaca zašto se prvo obnavlja konak a ne crkva, otac Mihailo je prosto odgovorio da je svetinja tu radi ljudi, a ako konaka ne bude bilo, neće imati gde da dođu. On sam, živeo je i molio se među ruševinama, a za obnovu manastira sa osmehom „krivi“ raščinjenog vladiku Artemija.

Otac Mihailo je poreklom iz Brčkog, a pošto je u pitanju distrikt, kaže da nema neutralnih i da su tamo svi opredeljeni, neko za Republiku Srpsku, a neko za Federaciju. U Arhangele je dolazio još kao mladi bogoslov da igra fudbal i već tada je osetio blagodatnu silu koja zrači istom snagom kao i dok je Dušanova zadužbina stajala u punom sjaju. „Arhangeli su takvi, nema nijednog čoveka koji je došao i otišao isti.“

Da Vas podsetimo:  Život

Na pitanje o našim večitim srpskim podelama koje ljudi na Kosovu najdublje osećaju, daje nesvakidašnji odgovor: „Mi smo mali narod, pa nas veliki drže malo levo, malo desno, dobro je što smo podeljeni, jer da se svi Srbi slože, onda bi nagrabusili. Ima nas i ovakvih i onakvih, i levih i desnih, pa ne mogu da nas u’vate „pod jednu šljivu“, ne možemo da stanemo, migoljimo.“

IMG_4726-1024x768
Iguman Svetih Arhangela otac Mihailo

Primećujemo da se broj srpskog življa drastično smanjuje, naročito u južnoj pokrajini, ali on smireno konstatuje: „I većih je naroda bilo, pa se smanjili. Lako ćemo se mi obnoviti, nije to prvi put. Nije bitno koliko nas ima, nego kakvi smo. Ne treba čovek da brine o onome što ne može da promeni. Sad smo „loši momci“, doći će vreme pa ćemo opet biti pozitivci.“ Koliko vekova treba da čekamo? „Vrlo važno… Koliko smo vekova bili pod Turcima, pa smo pretekli, a bilo nas je mnogo manje. Sad nas ima mnogo više van Srbije, nego u Srbiji, ali mnogi neće tako da se zovu da ne bi imali probleme. Nema veze, dobro je za nas da nas ima svakakvih i svugde, lako ćemo se objediniti i dogovoriti ako bude trebalo, bolje ovako.“

„Najvažnije da imamo tu žicu da smo pozitivni i kad je najgore. To nas Zapad hoće da uniformiše, hoće da i mi budemo mračni, oboreni, depresivni, nikakvi, oni ne mogu da shvate kako mi opet možemo biti s osmehom, opet ih sve zezati, a nažalost i krasti. Jer, imamo i krajnje pozitivce i krajnje negativce: Nole ih udara reketom, ovi drugi udaraju marihuanom, kokainom… Ima nas u svačemu, nažalost… I svuda. Gde nas nema? Nema više zemlje gde nas nema. To nema nijedan drugi narod.“

Da Vas podsetimo:  Pronađena izgubljena karika između Lepenskog vira, Vinče i kasnijih civilizacija

Prizren je grad u kome je ostalo nekoliko Srba i jedno dete, kako izgleda živeti u albanskom okruženju posle svega, naročito posle odlaska KFOR-a 2010.godine? Da li je siguran, da li ima problema? Strah ovde ipak ne stanuje, jer iako je sam, otac Mihailo je okružen srpski junacima: „Kad su kopali konak, na svaka dva metra su nalazili srpske kosti, sve je puno srpskih kostiju… U Arhangelima nikad nisi opušten, ali je živeti blagosloveno, kao da te neko častio i dao ti najveću moguću nagradu. Blagodat Božija je ta koja ga takvim čini.“

IMG_4729

Dragana Savić

hazardermagazin.rs

1 KOMENTAR

  1. „Рашчињени“ владика Артемије. Мора да се провуче макар једна лаж и клевета па то је, не може истина да оде у свет! Није владика рашчињен нити то може да буде јер НЕМА КРИВИЦЕ због које то канони налажу!!! Он је само прогнан а зато се прећуткује хиљаду других срамота, издаја и непочинстава!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime