Ono što je otkriveno duboko u tlu brda, ispod rudnika ugljena Kostolac, na čijem se mestu prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe, a najveća enigma je IZ KOG VREMENA potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem?!
Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Isus Hristos, kao i napisa ćirilicom, sada je na svetlost dana izronila i cela misteriozna flota.
Ona je pronađena u istoj zoni gde i ostaci mamuta, na 19-20 metara dubine.
I u svetu je Viminacijum pojam za senzaciju. Jer, nema kampanje u kojoj sa teritorije na kojoj se prostirala prestonica rimske provincije Gornje Mezije, na svetlost dana ne izađe neka tajna drevnog Rima. Navikli su nas istraživači na to.
Pa iako naviknuti, nova otkrića uvek po malo iznenade. Tako je i ovom prilikom. Jeste da su plovila počela da se pojavljuju u iskopu ranije, analize koje u poslednje vreme stižu pomeraju granice pretpostavki stručnjaka. O tome govori i dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac istraživanja na „Viminacijumu”.
– Mi smo se dugo sporili kada su Rimljani došli na ovaj prostor i uobičajeno je stanovište da se to desilo početkom nove ere – kaže dr Korać.
– Međutim, postoje neki podaci i neki stariji pisci koji su bili osporavani, a koji su tvrdili da se to desilo još za vreme rimskog vojskovođe Krasa, negde u prvom veku pre naše ere. Možda će baš ovi brodovi da pomognu da se ta nepoznanica reši.
Dakle, najstariji ostaci potiču iz vremena prvog veka pre naše ere, skoro tri stotine godina ranije nego što su čak i najsmelije procene arheologa iz Viminacijuma pretpostavljale. To znači da je možda reč o najstarijim svedočanstvima rimskog prisustva na ovim prostorima ili o plovilu prerimskog stanovništva. Tek će, kažu istraživači, detaljnije analize konstruktivnih elemenata i uspoređivanje sa brodovima u drugim delovima Evrope dati konkretnije odgovore na ova pitanja.
A gde su i kako nalaženi čamci objašnjava dr Korać:
– Iskop uglja ima jedan široki front od tri kilometra, tako da smo ih na tom širokom prostoru, na tim nivoima i dubinskim kotama nalazili – objašnjava Korać. – Otkriveni su ostaci ukupno sedam brodova i monoksila – čamaca od jednog debla, koji će moći da se rekonstruišu.
Posebnu pažnju je privukao deo broda dug 12 metara, koji je gotovo u celini iskopan. Prema saznanjima arheologa, pre nego što ga je mašina površinskog kopa oštetila, brod je bio dugačak 19 metara i širok oko 2,5 metra. Ogroman za to vreme, jer je to prostor u koji je moglo da se smesti 25 osoba.
U prvi mah, istraživači su mislili da sva plovila pripadaju istom periodu, ali su ih rezultati merenja demantovali. Osim različitih perioda, i samo mesto, odnosno dubina nalaza, bila je zbunjujuća za stručnjake. Naime, plovila su nađena na sedam metara dubine, a ostaci Viminacijuma nalaze se gotovo tik ispod površine zemlje, u sloju oranica.
Prema rečima dr Koraća, očekivao je da to budu udarne vesti širom sveta, ali je naleteo na hladan tuš, zid ćutnje i ignorisanja. Jednostavno su ga svi zapadni mediji ignorisali. Ignorisali su ga i svi vodeći zapadni arheolozi i istoričari. Jednostavno, pronađeno je nešto što se apsolutno ne uklapa u dosadašnju zvaničnu istoriju. Posebno, jer nije otkriveno, što je poželjno na zapadu, ili bar na Bliskom istoku.
Srećom, ovih dana treba da se održi skup svetskih arheologa u Egiptu, te su vodeći svetski arheolozi obišli Viminacijum i dr Korać je tada saopštio da očekuje da se probije taj debeli zid ćutanja o ovim neverovatnim otkrićima u zemlji Srbiji.
Brodovi kojima stručnjaci nisu mogli odrediti starost potopljeni su u slivu neke davno nestale velike reke, ili jezera. Slojevi šljunka ispod brodova debeli su oko 15 metara.
Rečnog peska i mulja bilo je i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla biti. Dunav je od mesta udaljen oko dva kilometra. Arheolozi kažu da to nije usahla reka Klepečka, koja je do 19. veka tekla ovde. Sam Korać je rekao da očekuje još senzacionalnijih otkrića.
Zainteresovali se i strani eksperti
– Tu je bila velika luka i očigledno da je u ono doba, kao i danas, Dunav bio živa saobraćajnica kroz koju su prolazili mnogi brodovi – objašnjavao je dr Korać. – Inače, od zuba vremena plovila je sačuvao rečni nanos koji se tu formirao. Taj sloj naplavine je, zapravo, bila srećna okolnost za brodove i monoksile jer su tako u uslovima glinozne zemlje, bez prisustva vazduha, uspeli da se očuvaju.
A cela priča oko plovila nađenih na Viminacijumu dospela je i na naslovnice stranih časopisa. Tu vest objavio je i ugledni „Archaeology Magazine“, glasilo Arheološkog instituta Amerike. Istraživači kažu da su neke analize urađene, da ih ima još, a da su zadovoljni i činjenicom da se pozivu odazvao i Institut za nuklearne nauke u Vinči, čiji su se stručnjaci rado uhvatili u koštac sa rešavanjem nekih od zadataka koji su se konzervatorima nametnuli. Konkretno, ostaci brodova će biti podvrgnuti zračenju gama radijacijom u cilju eliminacije svih mikroorganizama u strukturi drveta, što će sprečiti truljenje i raspadanje. Posle toga će se pristupiti narednim fazama koje uključuju konsolidaciju, konzervaciju i na kraju rekonstrukciju brodova i čamaca, i tek na kraju ovog mukotrpnog i delikatnog procesa će oni najzad biti predstavljeni javnosti.
– Trenutno se radi na osmišljavanju zajedničkog projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Centra „Kamil Žulijan“ pri Univerzitetu u Marseju – kažu stručnjaci sa Viminacijuma. – Ovaj centar je jedna od najeminentnijih institucija kada je reč o antičkim plovilima. Saradnja će uključiti različite analize građe koja je korišćena za izradu brodova, kao i detaljnu funkcionalnu i morfološku analizu njihovih konstruktivnih elemenata, u cilju što boljeg razumevanja brodogradnje i plovidbe u prošlosti. U začetku je izrada idealne 3D rekonstrukcije najvećeg viminacijumskog broda na osnovu poznatih analogija.
U septembru 2021. godine, u Zadru, održan je 16. Internacionalni simpozijum arheologije brodova i plovila, na kome su stručnoj javnosti prezentovani preliminarni rezultati vezani za ovo važno otkriće.
Najsvežija vest kada je reč o brodovima jesu rezultati datovanja drveta od kojeg su bili izrađeni. Analizirani su ostaci pet plovila, očuvanih u većoj ili manjoj meri. Raspon dobijenih rezultata iznenadio je arheologe, koji su očekivali da je istraženi vodotok postojao u kraćem vremenskom razdoblju, te da će starost plovila biti ujednačenija. Tako su neki od ostataka plovila smešteni u razdoblje između osmog i devetog veka naše ere, što je period iz koga ne potiče mnogo arheoloških ostataka, pa je zato svaki podatak dragocen. Neka plovila izrađena su u periodu od kraja 15. do početka 17. veka, tako da brodovi pružaju stručnjacima jedinstvenu priliku da sagledaju plovidbu na ovom delu Dunava u vremenskom rasponu dužem od osamnaest stoleća.
Iako se čini da je sve lako rešivo i jasno, jer tu je drvo, analize su urađene, ipak ima tu podosta posla. Veliki je to zadatak za stručnjake.
– Podrazumeva se da takav zadatak prevazilazi domet samo jedne naučne discipline – kaže Ilija Danković, arheolog koji je nedavno stranim studentima održao predavanje o ovim plovilima. – Upravo iz tog razloga se formira multidisciplinarni tim, koji uključuje arheologe, paleogeomorfologe, geofizičare, istoričare i još neke stručnjake. Zajedno se nadamo da ćemo razumeti plovne puteve, plovidbu i brodogradnju u različitim periodima istorije.
Saznanja do kojih se tokom istraživanja došlo:
1. Za brodove i čamce se zna tačno iz kog vremena potiču. Radili smo analize radioaktivnog izotopa ugljenika. Najstariji čamac je iz prelaza stare u novu eru. Drugi čamac je iz sedmog veka nove ere. Prvi brod je iz 9-10. veka, a drugi (ovaj najbolje očuvani na fotografijama) iz 15-16. veka, ističu arheolozi.
2. Mamuta i pločice ispisane imenima bliskoistočnih božanstvava i demona (starogrčkim alfabetom) jesmo našli. Ćirilične natpise nismo, pogotovo ne one koji datiraju iz vremena antike, kada ćirilica nije ni postojala.
3. Nismo naišli na zid ćutnje. Naprotiv, odmah smo kontaktirani iz Centra za podvodnu arheologiju iz Marseja, a u septembtu 2021. su nalazi predstavljeni na internacionalnom kongresu arheologije brodova. Svi su bili oduševljeni nalazima. Uskoro će iz štampe izaći i rad o viminacijumskim plovilima.
4. Nije nikakva misteriozna reka u pitanju, radi se o velikom rukavcu Dunava – Dunavcu, a možda i o glavnom toku Dunava, čiji tok se tokom vremena pomerao ka severu.
