Svi predsednikovi putevi

0
1418
Foto: printscreen (Peščanik)

U poslednjih par meseci predsednik Vučić je priredio pravi medijski blickrig otvaranjem puteva širom Srbije. „Svuda ćemo moći da idemo autoputem“, ponosno je izjavio prošlog vikenda otvarajući radove na Moravskom koridoru, liniji puta koja treba da spoji koridore 10 i 11. Pre mesec dana ocenio je da je otvaranje Koridora 10 „ispunjenje sna generacije“ i da ga posebno raduje povećanje teretnog saobraćaja na putevima „jer kada vidite kamione na putevima onda znate da ste došli u razvijenu zemlju“. Pre toga je otvaranje auto-puta Miloš Veliki označio kao „metaforu uspeha svih nas“. Tada je obećao i milijardu evra za izgradnju 5.000 kilometara lokalnih i regionalnih puteva.

Osim troškova izgradnje koji se mere stotinama miliona, pa čak i milijardama, ova asfaltofilija vlasti je i značajan izvor zagađenja životne sredine. Izgradnjom i korišćenjem puteva remete se ekološka ravnoteža i veza lokalnog stanovništva sa svojim prirodnim okruženjem.

Počnimo od tla. Eksproprijacijom proizvodnog zemljišta i skidanjem najkvalitetnijeg gornjeg, obradivog sloja asfalt zamenjuje poljoprivredu. Ovim se smanjuje obim poljoprivrednih proizvodnih kapaciteta zemlje, ali dolazi i do proletarizacije poljoprivrednika koji u nedostatku prihoda i hrane prelaze u kategoriju najamnih radnika. Valjda idu u fabrike za koje se ti putevi i grade, kako je predsednik sam lepo rekao. Samo deonica Koridora 10 Prosek-Čiflik je dovela do trajnog gubitka oko 190 hektara obradivog zemljišta i još desetine hektara zemlje na kojoj je promenjen sastav vegetacije. Ovakvo uznemiravanje staništa dovodi i do trajne izmene sastava ekosistema. Na primer, ceo istočni krak Koridora 10 dužine od oko 85 kilometara je zahtevao 12,5 miliona kubnih metara iskopa, odnosno odstranjivanja tla, procesa koji između ostalog dovodi i do emisije ugljenika u atmosferu i promene sastava zemljišta. Zemljište je zamenjeno sa oko 780 hiljada tona asfalta i 9,5 miliona metara kubnih materijala koji se uglavnom uzima iz pozajmišta, odnosno određenog izvora prirodnog materijala. Tokom obrade i korišćenja puta dolazi do značajnog zagađivanja elementima iz goriva, kao što su olovo, kadmijum i bakar, koji putem površinskih voda završavaju u zemljištu i truju ga. Po nekim procenama, najmanje 500 metara sa obe strane Istočnog kraka je izgubljeno za ratarstvo, dok je 10 do 20 hektara zemlje po kilometru puta pod uticajem različitih vrsta zagađivača. Različita istraživanja uticaja čoveka na životnu sredinu uvek preporučuju da se hrana za ishranu ljudi i životinja ne uzgaja u blizini autoputa.

Da Vas podsetimo:  Poplave u Mionici: Dosta urađeno, još dosta posla čeka

Za predviđenu izgradnju Autoputa mira od Merdara do Niša bi bilo potrebno oko dva miliona kubnih metara materijala iz pozajmišta lociranih desetine kilometara od predviđene trase. Put bi prelazio preko 3.340 parcela, od kojih 77% obuhvata obradivo zemljište koje će biti trajno izgubljeno. U opštinama Merošina i Prokuplje koje obuhvata ovaj auto-put poljoprivreda u vidu dugogodišnjih zasada predstavlja najvažniju privrednu aktivnost za oko četvrtinu meštana. Veliki broj se takođe bavi pčelarstvom koje donosi dodatne prihode i čiji bi se obim smanjio zagađenjem vazduha i kontaminacijom nektara. Sam region je poznatiji kao višnjarski kraj i vodeći je proizvođač voća u zemlji. Eksproprijacija ovog zemljišta bi negativno uticala ne samo na povrtare koji bi trajno izgubili izvore prihoda i autohtone vrste višnje, već i na celokupnu zajednicu koja obrađuje zemlju putem zadruga. Evropska investiciona banka, koja finansira deonicu puta, preporučuje da se svi koji izgube imanja zaposle na projektu izgradnje autoputa, ili u obližnjoj fabrici Leoni Wiring, gde bi trebalo da sastavljaju kablove za Mercedes, Jaguar i Rejndž Rover.

Putevi znatno menjaju stanište flore i faune u ekosistemima, a samim tim i njen razvoj. Dok Zakon o zaštiti prirode štiti određena područja od izgradnje i narušavanja, ostatak prirode je ostavljen na milost i nemilost državnim planovima i njihovim izvođačima. Tako je, na primer, izgradnja Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru zahtevala uklanjanje 650 hiljada kubika kamena, čime je drastično izmenjeno stanište u kojem se, prema izveštaju o proceni uticaja na životnu sredinu, nalaze i zaštićene vrste kao zlatni orao i peregrinski soko, kao i 153 različite vrste ptica. Nakon otvaranja, naslovi u novinama i na portalima su slavili pobedu čoveka nad prirodom. Ova deonica je i prirodna migraciona ruta životinja, koja je sada trajno narušena, uprkos uveravanjima da će biti očuvana izgradnjom mostova i kanala. Kao što je pionir ekologije puteva i profesor na Harvardu Ričard Forman dokazao, buka, vibracije i zagađenost čine da životinje izbegavaju puteve. Naročito ptice reaguju na buku oko puteva, koja remeti njihov nervni sistem, čulo sluha i komunikaciju tokom sezone parenja. Životinje koje zalutaju na put, kao ono krdo divljih svinja na auto-putu kod Bancareva prošlog meseca, bivaju pregažene. Podaci o broju ubijene divljači na putevima Srbije nisu dostupni, ali u svetu broj ubijene divljači na putevima premašuje ukupan broj divljači ubijene u lovu, od zagađenja, lovokradica i krčenja šuma.

Da Vas podsetimo:  Nova odluka Srbije samo korak ka neutralnosti — pitaće se i najjači

Povećanje prometa, što je i cilj svakog novog puta, dovodi do povećanja količine izduvnih gasova i čestica čija akumulacija dovodi do sve većeg zagađenja vazduha. Prema poslednjim istraživanjima, emisija gasova iz vozila predstavlja četvrtinu ukupne količine emisije gasova sa efektom staklene bašte u svetu. U Srbiji je zbog izostajanja adekvatnog javnog prevoza svake godine sve veći broj registrovanih vozila. Ovo je po mišljenju predsednika pozitivan trend. Na ceremoniji otvaranja radova na Moravskom koridoru, on je rekao da će ovaj put omogućiti ljudima iz Stopanje, Počekovine i Jasike da rade u oko 80 do 100 kilometara udaljenom Čačku. Uz povećanje kapaciteta termoelektrana, veći promet vozila na putevima i duže kilometraže dovode u pitanje mogućnost Srbije da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za mizernih 9,8 odsto u odnosu na 1990, na šta se obavezala Pariskim sporazumom. Uprkos tome, u zvaničnom obraćanju na sastanku država potpisnica Okvirne konferencije o klimatskim promenama (COP25) održane prošle nedelje, ambasadorka Lalić Smajović je rekla da je Srbija u potpunosti posvećena borbi protiv klimatskih promena.

Iako u Zakonu o zaštiti prirodne sredine postoje načela o prevenciji, predostrožnosti i očuvanju prirodnih vrednosti, zaštita prirode u Srbiji je podređena strateškim i ekonomskim planovima vlade. Putevi koji se pompezno otvaraju ili najavljuju zapravo dokazuju pogubni uticaj čoveka na životnu sredinu. Na svako ulaganje vlade u izgradnju puteva treba dodati mnogo veće troškove sanacije posledica te izgradnje, pri čemu će to za mnoga prirodna staništa biti prekasno.

Autor je nezavisni istraživač iz Toronta.

Vukašin Potić
Izvor: Peščanik.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime