Aleksandar Vučić je krenuo u poslednji obračun sa Srbijom. U rat protiv države kojom vlada ušao je s osnovnim motivom da ispuni obaveze koje je preuzeo pre dolaska na vlast i tako sačuva glavu. Strani mentori, predvođeni Džordžom Sorošem i njegovim delom američke administracije, ne odustaju od namere da prinude Srbiju da prizna nezavisnost albanske republike Kosovo. Iako je ta grupa međunarodnih mešetara izgubila najjače poluge moći u Sjedinjenim Državama i vodećim članicama Evropske unije, uključujući i Veliku Britaniju, nastavljaju s pokušajima da preko korupmiranih lokalnih diktatora sprovode svoje planove na Balkanu.
U zamenu za Kosovo, Vučić je dobio neograničenu vlast u Srbiji. Iskoristio je sve benefite iz tog saveza. Nesmetano je sprovodio torturu, napravio je kriminalnu hobotnicu koja se bavi švercom droge i oružja, prisvojio je državne resurse i opljačkao građane.
Vučićevi mentori su politički mrtvi. Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel je neuspešnim eksperimentima uspela da uništi i Nemačku i Evropsku uniju. Teško bolesna, izgubila je birače, uticaj i moć.
U sličnom stanju nalazi se i Vučićev američki politički mentor Metju Palmer, šef deska za Balkan u Stejt departmentu. Za izvršenje Soroševih planova, Palmer ima podršku još samo državnog sekretara Majka Pompea.
Suprotno namerama predsednika Donalda Trampa, Pompeo i Palmer vode separatnu politiku prema Srbiji. U saradnji s Vučićem pokušavaju da sabotiraju strategiju koju je odredio predsednik Tramp i realizaciju poverio ambasadoru Ričardu Grenelu.
Uvidevši da državni sekretar Pompeo, u saradnji sa direktorkom CIA Đinom Haspel i malim brojem kongresmena i senatora Republikanske stranke vodi politiku koja se poklapa sa politikom Soroša, Rotšilda i Demokratske partije, predsednik Tramp je, nakon imenovanja Metjua Palmera, od strane Pompea, za svog izaslanika za Balkan, munjevito reagovao i iskoristio predsednička ovlašćenja da imenuje svog izaslanika, ambasadora Grenela, obavezujući ga da pregovore vodi isključivo po njegovim instrukcijama.
Ovaj potez sprečio je državnog sekretara da napravi veću štetu administraciji predsednika Trampa. Po nagovoru gospođe Haspel jedan sluđbenik CIA je ”obelodanio” navodu aferu, kojom je započet postupak Trampovog opoziva, koji se po podnosioce loše završio.
U ovom postupku pokazali su se i najbliži saradnici američkog predsednika, koji su se nudli da sveoče protiv njega, počev od Džona Boltona.
Promeni stava državnog sekretara predhodio je prošlogodišnji sastanak njega i Palmera sa Vučićem i njegovim savetnikom Tonijem Blerom, u zgradi Ujedinjenih nacija, u prostorijama koje koristi američka misija.
Po povratku u Beograd Vučić se šepurio, tvrdeći da je dao Pompeu 200 miliona evra, da ga podrži da prizna Kosobvo, jer mu je Tači za tu odluku već isplatio 300 miliona.
Nakon što je propao pokušaj u Senatu da mu izglasaju smenu, predsednik Tramp se vratio ostvarivanju svoga plana i za Balkan.
Ambasador Grenel je i u Nemačkoj uspeo da potkreše krila kancelarki Merkel, kao i njenim momcima Tačiju i Vučiću.
Ipak, Palmer i Pomeo su iz sve snage podržavaju sve koji rade protiv Srbije. Počev od Đukanovića, Edija Rame, Izetbegovića…
Da bi osigurao bolji status gospodinu Grenelu, predsednik ga je vratio u Vašington, imenovao za direktora nacionalne obaveštajne sluđžbe i koordinatora za praćenje rada svih američkih obaveštajnih službi.
Sa te pozicije g. Grenel će imati sve informacije i o delovanju Palmera i Pompea, pa će moći da povlači odgovarajuće poteze.
Pripreme za rat protiv Srbije, Vučić je počeo medijskom kampanjom zastrašivanja. Prema njegovim rečima, ukoliko Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, „jedina alternativa biće rat“. To je brutalna laž. Ne postoji opasnost od novog rata za Kosovo. Niti je Srbija sposobna za bilo kakve vojne akcije, niti bi NATO snage dozvolile albanskim jedinicama da izazivaju sukobe.
Možda je Vučić razumeo reči ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua kada mu je u februaru najvio isporuku protivraketnog sistema Pancir. Šojgu je rekao da se ovaj sistem dobro pokazao u Siriji. Da li to gospodin Šojgu zna za tajne pregovore međunarodne zajednice da omogući Vučiću novi rat na Blakanu, ili građanski u Srbiji? U svakom slučaju, njegova izjava nije slučajna.
Za SAD, pitanje Kosova je rešeno. Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Trampa, uporno ponavlja da se ne bavi političkim, nego ekonomskim temama. Američki napori su usmereni na normalizaciju života i demokratizaciju društva na Kosovu, kao i u ostalim regionima Balkana. U Trampove i Grenelove stavove Vučić učitava planove svojih mentora Soroša i Palmera.
– Srbija će uskoro od međunarodne zajednice dobiti predlog koji će teško moći da odbije, ali neće smeti da prihvati. Reći će nam: dobićete garancije za EU, ali morate da priznate Kosovo i dobićete za Srbe specijalni status tu i tu – izneo je Vučić svoju predikciju događaja, ali nije naveo ko priprema takav ultimatum.
Zvanična američka administracija neće ispostaviti takav ultimatum. Neće ni Evropska unija. U Briselu imaju mnogo preče brige od Kosova. Posle izlaska Velike Britanije, slabljenja nemačkog uticaja i promene garniture komesara, Evropska unija i sama pokušava da nađe mehanizme za opstanak. Ne žuri se ni vlastima iz Prištine, one su zaokružile državnost Kosova i sa Srbijom imaju ravnopravan odnos, kao sa susednom zemljom.
Pričom o ultimatumu, priznanju Kosova ili ratu, Aleksandar Vučić pokušava da se nametne kao deo rešenja. Iako niko to ne traži, on najavljuje referendum, pa neka građani Srbije odluče šta im je važnije – garancije za brže priključenje Evropskoj uniji ili novi rat protiv Albanaca, Amerikanaca i celog NATO saveza.
Referendum je potpuno nepotreban za rešenje statusa Kosova. Potpisivanjem Briselskog sporazuma Vučić je prekršio 60 članova Ustava Republike Srbije, rasformirao je sve srpske institucije, predao infrastrukturne i privredne objekte i priznao nadležnost kosovskog zakonodavstva na celoj teritoriji južne srpske pokrajine. Posle toga, referendum u senci ultimatuma nije ništa drugo do trik za kupovinu vremena, kakvim se služio i Slobodan Milošević.
Kampanju za priznanje Kosova Vučić je počeo davno, tvrdnjama da za gubitak „kolevke srpstva” nije kriv on, nego knez Lazar, koji je izgubio boj na Kosovu, kao i dokazivanjem da tamo više ni jedan metar nije srpski. Sad tu strategiju dopunjuje huškanjem građana Srbije protiv svih patriota, koje tvrde da „nema predaje svete srpske zemlje”.
– Kad bi znali koliko novca odvajamo za Kosovo, a odvajamo mnogo, mnogo, mnogo… Kad bi to znali u centralnoj Srbiji, mnogi bi bili gnevni – rekao je Vučić pre nekoliko dana.
Srbi iz centralne Srbije bi bili gnevni i kad bi znali koliko novca se iz njihovog džepa odvaja za braću Vučić i njihove kumove, rođake, saradnike… O pljačkama vladajućeg klana se ćuti, ali režimski mediji već su počeli da stvaraju utisak da je Kosovo nepotreban teret, na koji se uzalud bacaju pare.
Istovremeno dok Vučić obećava pomoć od dva miliona evra Albaniji, za sanaciju posledica zemljotresa, predsednik Albanije Iljir Meta najavljuje finansijku pomoć Kosovu za kampanju koja će obezbediti bolji međunarodni položaj.
Kampanju u korist albanskog Kosova finansira i Vučić. Ne iz svog džepa, nego o trošku srpskog naroda. S tom namerom uskoro putuje u Sjedinjene Američke Države, na konferenciju AIPAC 2020. Organizator tog samita je proizraelska lobi grupa Yorktown Solutions LLC, čijeg konsultanta Denijela Vajdiha plaća Privredna komora Srbije. Za godišnji honorar od 600.000 dolara, Vajdih u Americi promoviše PKS, kao i Vučića i njegove stavove o potrebi da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
Odmah po preuzimanju funkcije specijalnog izaslanika predsednika SAD, ambasador Grenel je opravdao etiketu da je „trampskiji od Trampa”. Pod njegovom kontrolom ekspresno su potpisani sporazumi o uspostavljanju avionskog i železničkog saobraćaja na liniji Beograd – Priština. Teži posao ima s ukidanjem kosovskih taksi, pošto na toj temi politički profitiraju Vučić i Tači, a to pokušava i novoizabrani premijer Aljbin Kurti.
Kurti je saopštio da će 15, marta ukinuti takse na uvoz sirovina iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a od 1. aprila na sve proizvode ako Srbija ispuni dva uslova.
Polovična odluka izazvala je nezadovoljstvo kod svih zainteresovanih strana, pa i u kosovskoj vladajućoj koaliciji. Avdulah Hoti, zamenik premijera Kurtija, najavio je izlazak LDK iz vlade ukoliko se takse ne ukinu bezuslovno.
– Ovo je još jedna prevara. Smislio je da ukine takse na sirovine, jel? Da skine takse na pšenicu iz Srbije, jer je 20 evra po toni jeftinija od one iz Severne Makedonije, zato što to traže privrednici sa Kosova. A srpski finalni proizvodi, gde bi mi mogli da napravimo profit, ne zanimaju ga. Jesi li to sam smislio ili ti je neko pomogao? Mi ćemo da čekamo da ukinu takse, pa ćemo onda da razgovaramo – rekao je Vučić.
Iz sasvim suprotnih razloga, Kurtijev potez kritikovao je njegov prethodnik na mestu premijera Ramuš Haradinaj, koji je uveo takse. Haradinaj tvrdi da Kurti smanjenjem carinskih taksi pomaže Vučiću, koji će to u nastupajućoj predizbornoj kampanji predstaviti kao svoj veliki uspeh.
Kao dugogodišnji Vučićev politički i poslovni partner, Haradnaj je dobro procenio šta namerava predsednik Srbije. Iako je američko insistiranje na potpunom ukidanju taksi motivisano samo normalizacijom života građana i privredne saradnje, Vučić će to prikazati kao svoj diplomatski uspeh.
– Ne podržavamo Kurtijevu polovičnu meru. Naš stav je jasan. Takse se moraju u potpunosti ukinuti. Gospodin Kurti pravi ozbiljnu grešku i to je danas jasno stavljeno do znanja kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju u Beloj kući – napisao je ambasador Grenel na svom Tviter nalogu.
Tači ne može da utiče na Kurtija. Ne može ni da se odbrani od njegovih napada, koji su eskalirali zahtevom da Tači podnese ostavku zato što je 2013. godine, dok je bio na funkciji premijera, prekršio ustav Kosova. Tači je pristao na sporazum s Andresom Fogom Rasmusenom, tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a, kojim je KFOR dobio apsolutno pravo veta nad svim akcijama tzv. Bezbednosnih snaga Kosova na severu. Kurti je dopis sa optužbom na račun Tačija prosledio poslanicima u skupštini Kosova.
U saopštenju NATO-a navodi se da „bilo kakvo kretanje Bezbednosnih snaga Kosova u severni deo Kosova zahteva prethodno obaveštenje i saglasnost komandanta KFOR-a” i da se to nije promenilo. Istaknuto je da NATO podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Kurti je ukazao da je Tači spornu odluku doneo 19. aprila 2013. godine, istog dana kad su on i Ivica Dačić potpisali prvi Briselski sporazum. Značajna je Kurtijeva napomena da prepisku između Tačija i Rasmusena nije zatekao u arhivi vlade, što je dokaz da je Tači odluke donosio samostalno, bez koodrinacije s vladom i skupštinom. Novi premijer je obećao da će proveriti sve sporazume i obavestiti javnost i nadležne institucije o svim eventualnim zloupotrebama predstavnika bivše vlasti.
Kako bi sprečio ponavljanje takvih poteza, Kurti je najavio isključenje Tačija iz pregovora sa srpskim vlastima. U nastavku dijaloga on će lično predvoditi delegaciju Kosova.
Takvi postupci Aljbina Kurtija stvorili su uslove za novi krug haosa. Preispitivanje davno donetih odluka i osporavanje sporazuma vratilo bi pregovore na početni nivo. Istovremeno, Kurti uporno ponavlja da želi dobre odnose sa NATO-om i KFOR-om, jer su svi oni „na istoj strani”.
I Vučić tvrdi da želi dobre odnose sa SAD, NATO-om i KFOR-om, a naročito sa ambasadorom Grenelom. Međutim, mediji pod Vučićevom kontrolom pokrenuli su kampanju kompromitacije specijalnog izaslanika američkog predsednika.
Dnevni list Politika nedavno je preneo tekst Vašington Posta, u kome je Ričard Grenel opisan kao „čovek sumnjive biografije”, čije su lobi firme zastupale „pojedince povezane sa El Čapom, šefom ozloglašenog meksičkog narko kartela Sinaloa”.
Po odlasku iz Ujedinjenih nacija, gde je do 2008. godine radio kao portparol američke misije, gospodin Grenel je osnovao firmu za savetovanje i odnose sa javnošću „Kapitol midija partners”. Lobirao je za interese pojedinaca i kompanija iz Mađarske, Irana, Kine, Kazahstana i Somalije, ali to nije prijavio nadležnim organima, iako je bio obavezan zakonom.
Za kompromitaciju američkog ambasadora i šefa svih bezbednosnih službi, Vučić je iskoristio Vašington Post, koji godinama vodi antitrampovsku politiku. Takvim postupcima zadovoljiće vlastite strasti, ali i opteretiti pozicije Srbije u pregovorima, kojima će upravljati ambasador Grenel. Vučićev ostrašćeni avanturizam već je skupo koštao Srbiju, a ta praksa će se, po svemu sudeći, nastaviti.
Javio nam se dežurni vojnik iz Srpskog Generalstaba.
Kaže, u toku je napad na arhivske fondove Srpske vojske u Vojnom arhivu, koji se od 2006. nalazi u sastavu Instituta za strategijska istraživanja Sektora za politiku Ministarstva odbrane, a od juna 2017. u okviru Univerziteta odbrane.
Vojnu građu digitalizuju stranci. Niko više ne zna šta se planski uništava, a šta se digitalizuje. U toku je plansko unštavanje istorijske građe i prekrajanje istorije.
Oficiri psuju i gledaju.
Vučić je zabrinut najavom da će se krajem marta u Hag uputiti prva grupa optuženih za ratne zločine koje je OVK počinila na Kosmetu. U prvoj garnituri biće Tači, Haradinaj, Čeku, najodgovorniji komadanti za počinjene zločine.
Ono što Vučića brine, jer mu odlaze saveznici u biznisu i zločinima je svakako činjenica da još nije došlo do optuženja pravih izvršilaca ubistva Olivera Ivanovića.
Glavni tužilac u Prištini je izjavio nedavno da malo ljudi zna da su forenzičari u Prištini, balističkim ispitivanjem utvrdili da su Oliver Ivanović, njegov kum Janićijević 2014, i pripadnik Euleksa Litvanac, septembra 2013, ubijeni iz istog oružja, ista cev je u pitanju i nema sumnje da se radi o profesionalcu. To je čuvana kao stroga tajna, po nalogu Ramuša Haradinaja, jer se sumnja da je ubica njegov pobratim iz Severnog Kosova, a Ramuš mu je dao besu da ga neće izvesti pred sud. Sada on ne može da pomogne ni sebi.
Za očekivati je da će, čim Haradnija ode u Hag, početi da se odmotava klupko i reše ova ubistva, koja mogu dovesti i do Aleksandra Vučića, kao naručioca.
Vučić je obećao Merkelovoj da će u Srbiju smestiti oko milion migranata, da će promeniti nacionalnu i versku strukturu i da će, kako je rekao, već za osam godina broj srpske dece i dece migranata u Srbiji biti isti”!
Primećeni su masovni pokreti trupa ka granicama koje su ugrožene napadima migranata. U sedištu NATO konfuzija. Nema zajedničkog stava. Policijske jedinice u Grckoj i Bugarskoj koriste vatreno oružje. Erdogan migrante na granice dovozi autobusima. Niti mogu napred, niti mogu nazad. Procene su da će u kratkom roku zbog logističkih, sanitarnih i zdravstvenih problema migranti krenuti u klasičan juriš. To će neminovno izazvati sukobe većih razmera.
U Nemačkoj stranke desne orijentacije mišljenja su da ako država ne nađe način da reši probleme sa migrantima, onda će to da učine oni. U svakom slučaju ni jedan migrant u Nemačku više ući neće.
Vučić u Srbiji vodi surovu kampanju protiv građana koji ”mrze migrante”, koji su ”nehumani prema tim ljudima”…
A da Vučićev kartel nimalo ne zanima da li će i naša deca preživeti govori i slučaj zatrovane vode u bazenima novosadskog Spensa.
Zaražena voda na Spensu simptom kancerogene vlasti
Voda u bazenima na Spensu zagađena, preduzeće sakrilo informaciju od građana.Ovako je glasila informacija na portalu 021.
Za našu decu koja odlaze u svet ili za našu decu kojoj je nebrigom vlasti ugroženo zdravlje u Novom Sadu.
Ovaj Hitlerov slogan koristila je jedna stranka nacionalisticke orijentacije pre desetak godina na izborima u Srbiji pa su je Vučićevi mudri savetnici pozajmili za predstojeće izbore. Odatle upečatljiv smešak zloće na predsednikovom licu!
Jedan veliki književnik je rekao ”Ne tražite đavole u paklu, oni su tu oko nas, na zemlji”..
Uprava Spensa je u petak, 21. februara, kratko saopštila da su bazeni zatvoreni zbog havarije na elektromreži, a kako saznaje 021.rs, nalog za zatvaranje bazena dala je sanitarna inspekcija još desetak dana ranije u kojem se navodi da je bazenska voda opasno zagađena.
Pored “Spensa”, zbog zagađene vode zatvoren je i bazen “Slana bara”.
Koliko se stotina dece zatrovalo kupajući se u kancerogenoj vodi bazena Spensa?
„Završava se epoha vladalaca lopova, prevaranata, lažova koji rade sve suprotno od onoga što govore”, rekao je pre desetak dana Vladika Grigorije.
„Uvek je bilo važno imati ljude sa ličnom hrabrošću. Uvek je važno kritikovati i crkvu. I svakoga. Čim vidite čoveka da ne trpi kritiku, a vlada – on je mnogo lud i opasan”
Ovo je, verujemo, poslednji napad na Srbiju, svi srcem, koji vodi Aleksandar Vučić sa svojim kartelom.
Milica Grabež
Izvor: magazin-tabloid.com
Sustina cele price je da niko ozbiljno ne trazi od Srbije da prizna Kosovo!!!
Sto se tice Amerike i zapadnih zemalja, nezavisnost Kosova je zavrsena prica. To da li ce Srbija da ga prizna ili ne, nijednu od zapadnih sila uopste ne zanima.
Cela fama oko pritiska za priznanjem Kosova je cista izmisljotina. Vlast u Srbiji namerno siri propagandu o pritisku zapada da se Kosovo prizna jer time sama sebi dize cenu, kao bajagi bori se da Kosovo ipak ostane u sastavu Srbije!!! Oni nas napadaju a mi … branimo se ka lavi a napadamo ka tigri sto rekao Boris Dvornik u Velom mistu. Treba dodati i repliku Sjor Pitura… a vi ostali iz publike ste skakali ka shimije, ka majmuni!!!
Милице, алал ти вера!?! Лапрндаш без везе. Да ли ти уопште знаш нешто????????