Otimanje imovine kao dogovor sa EU
Pritisak vlasti u Prištini prema imovini države Srbije, ali i Srba na Kosovu deo je “paketa” pritiska EU da se Srbija kao država delegitimiše na Kosovu pre svega ekonomski. Tačijeva politika ima podršku Tirane, a Tirana ima podršku pojedinih zapadnih krugova pre svega u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Turskoj, Hrvatskoj. Nemačka tako podržava vlasti na Kosovu da zaokruži svoju državnost kroz imovinu, koju bi u dogledno vreme privatizovala pre svega preko nemačko-američkh ali i turskim i britanskih kompanija kao i kompanija iz Albanije i Hrvatske. Reč je o imovini vrednoj preko 200 milijardi evra, i oslobađanje hipoteke Srbije ,Kosovo dobija šansu širih investicija i plasiranja kapitala koji bi održali na vlast Hašima Tačija. Kosovo je na ivici ekonomskog sloma, i prodaja ili koncesije imovine koja je u vlasništvu države Srbije Kosovo bi učinilo znatno interesantnom za strani kapital. Tači posle privremeneog odlaganja formiranja Vojske Kosova preko odluke vlade Kosova kreće u opštu nacionalzaciju imovine države Srbije koja predstavlja oblik “ratnog plena” ili objave “ekonomskog rata” Srbiji.
Organizovana pljačka imovine Srbije
Vlada Srbije odbacila je odluku Kosovskih institucija bez saglasnosti Srba na Kosovu, čime je afirmisana strategija “svršenog čina”. Bivša Jugoslavija imala je svoju konferenciju o sukcesiji gde Kosovo nije bilo odvojeno od Srbije.Rezolucija 1244SBUN garanutuje pravo ekonomskog suvereniteta Srbije na Kosovu,dok misijom EU(EULEX) treba očekivati suspendovanje ekonomskih prava Srbije na Kosovu i Metohiji.Nizom odluka shodno “Briselskim sporazumom” Srbija gubi svoja prava na Kosovu. Ono što je interesantno je da je Srbija “zakasnila” da pravno i diplomatski zaštiti svoje interese na Kosovu do 2008 godine, pre proglašenja nezavisnosti Kosova od strane većeg dela EU i SAD.Srbija sada ima teži put da zaštiti svoje interese na Kosovu.
Arbitražom do državne imovine Srbije
Međuarodna arbitraža je jedan od puteva za dokazivanje državne imovine Srbije. Srbija nema mnogo manevra jer je propustila ključno vreme dokazivanja svoje imovine. Novi geopolitički interesi i stanje u EU nije povoljno po Srbiju da zaštiti svoju imovinu na Kosovu.Država Srbije i sve dosadašnje vlade nisu mnogo vodile računa da pred Međurodnim sudom traže zaštitu imovine države Srbije,ali i gradana Srbije koji su se raselili pod pritiskom sa Kosova i Metohije. Veliki su posedi SPC i imovina koja je pod pritiskom vlasti Prištiine. Po državnim podacima Srbije, zemljište u vlasništvu Republike Srbije iznosi 29 odsto ukupnog zemljišta na KiM (prema podacima Republickog geodetskog zavoda).Kada je o objektima reč radi se o 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata posebne namene, 753.916 kvadratnih metara drugih gradevinskih objekata, restorana, odmaralista, sportskih objekata. Imovina koju prištinske vlasti pokušavaju da prisvoje su idržavna preduzeća i njihova infrastruktura – Železnica Srbije, Elektroprivreda (Površinski kopovi, JP Termoelektrane Obilić, JP Elektromreža Srbije, JP Elektrokosmet, JP Zubin Potok, JP PTT Srbija, JP Srbija šume, NIS Petrol – Jugopetrol, JP Aerodrom Priština, JP Nacionalni park Šara). Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM.Pored privredne i stambene infrastrukture Srbija ima “tapiju” i na rudna nalazišta i prirodne resurse koji su već pod okriljme stranih kompanija i albanskih tajkuna. Sve je to Srbiji oduzeto ili već je raspodato i devastirano. Ekonomski suverenitet Srbije je trebao do 2008 i kasnije da se brani svim pravnim instrumentima na Kosovu. Srbija je izgubila vreme, i teško je da će moći da zaštiti najveći deo onoga što joj pripada. Teško je Srbija zaštitila svoje interese u Hrvatskoj , kao što su i Srbi veoma malo uspeli da budu obeštećeni za nacionalizaciju imovine od strane hrvatske vlasti. Hašim Tači preko imovine i Kosovske armije jača svoju poziciju koja je na ivici poltičkog pada,ali i sa druge strane provocira ili testira snaga ili nemoć Srbije da zaštiti svoje interese na Kosovu. Tačijeva priča o “nacionalizaciji” imovine Srbije je početak ekonomskog raseljavanja ili potčinjavanja Srba na Kosovu posebno na severu vlastima u Prištini i stranim protektorima. Tačijeve mere su deo poltike Albanije i “velike Albanije” i degradiranja Vučićve politike o balkanskoj “carinskoj uniji” i slabljenje njegove poltičke pozicije na Balkanu. Kosovu ovakvi potezi neće mnogo štetiti, dok će Srbiji svaki državni potez u zaštiti svojih interesa na Kosovu biti tretiran kao zaoštravajne odnosa, destabilzacije Balkana i udaljavanje od EU i Briselskog sporazuma. To i želi Albanija i Hašim Tači na Kosovu, ali i vlada Hrvatske koja ima već projekte za Kosovo kao i interesne grupacije Crna Gora za svoj ekonomski interes na Kosovu.
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
