Tajna Američka ponuda Srbiji – Srpska i deo CG za članstvo u NATO

Tajna Američka ponuda Srbiji – Srpska i deo CG za članstvo u NATO

Amerika je odlučila da radikalno prekomponuje Balkan u smislu da završi posao na Balkanu tako što bi nastojala da prekrajanjem granica zadovolji tri po njoj najjača naroda Srbe, Hrvate i Albance. Oni tako imaju plan po kome bi zaokružili Hrvatsku sa pripajanjem Herceg Bosne, zaokružili Srbiju spajanjem sa Srpskom i sa većim delom Crne Gore. Crna Gora bi izgubila Boku koja bi gravitirala Hrvatskoj i na jugu Bar koji bi bio “albanski”. Albanci bi se ujedinili te bi se stvorila velika Albanija.

Ideja Amerike je da ojača Hrvatsku, Srbiju i Albaniju i da konačno reši situaciju na Balkanu tako što bi svako nešto dobio i zaokružio svoj trenutni etnički prostor. Ideja je da se Balkan stabilizuje i integriše u evroatlantske strukture pre 2030. kada se planira rat Evrope i Rusije. Vašington tako ne rešava konflikte na Balkanu ali ih sanira otklanjajući rizik potencijalnih sukoba i smanjujući mogućnost jačanja drugih sila na Balkanu (Rusija, Kina ili Turska).

Za Srbiju je to prva pozitivna ponuda koja je stigla sa Zapada i to jeste veliki dil ujedinjenje sa Republikom Srpskom i većim delom Crne Gore, uz uslov da Beograd definitivno uđe u NATO i prekine strateške veze sa Moskvom, Kinom ili Turskom.

U istoj logici, Severna Makedonija bi se podelila na tri zone – srpsku, albansku i bugarsku – kako bi se „rešili“ stari etnički i identitetski sporovi jednim potezom. Takav predlog je klasičan primer realpolitičkog cinizma: Amerika bi dobila trajno usidrenu Srbiju u NATO-u, time bi zatvorila poslednju značajnu rupu na jugoistočnom krilu Alijanse, a u zamenu bi Beogradu dala teritorijalnu „kompenzaciju“ koja bi zadovoljila deo nacionalnog sna o okupljanju srpskog naroda. Crna Gora bi izgubila deo teritorije i bila bi priključena Srbiji, a Republika Srpska bi prestala da postoji kao entitet unutar Bosne i Hercegovine.

Makedonija bi prestala da postoji u sadašnjem obliku. Zašto bi ovo imalo smisla u očima američkih stratega? Jer bi se rešila tri „otvorena pitanja“ odjednom: status Srba u BiH, status Crne Gore kao potencijalno nestabilnog saveznika, i makedonsko pitanje koje već decenijama stvara trzavice između Skoplja, Sofije i Tirane. U zamenu, Srbija bi postala član unutar NATO-a, a ne van njega.

Naravno, danas u stvarnosti takav scenario udara na zid međunarodnog prava, Dejtonskog sporazuma, suvereniteta postojećih država i ogromnog rizika od novih sukoba. Niko zvanično u Vašingtonu, Briselu ili čak Beogradu trenutno ne gura ovakve mape. Ali u strukturama duboke države prave se planovi za promenu granica na Balkanu u narednih nekoliko godina. Sve ovo pokazuje koliko su balkanske granice bile provizorne i koliko nisu imale veze sa etničkim granicama osim u slučaju granice Slovenije i Hrvatske.

Ne postavlja se pitanje da li bi Srbi, Hrvati i Albanci prihvatili ovakav plan – on bi im bio nametnut ukoliko dođe do konsenzusa unutar evroameričke političke elite i struktura bezbednosti.