Grozno je kad upotrebe nauku da pravda očiglednu glupost, kako bi ubedili javnost da glupost nije glupost. Sve je počelo 2010. g. idejom „rehabilitacije“ izraza paor. Iz otpada vojvođanskog mentalitata izvučena drevna sramota nemačkog porekla. Ovim je publici sklonoj vintage pomodarstvu trebalo pružiti dokaz o „posebnosti“ tradicionalne agrarne kulture.
Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ih zakloni s pantalonama; hajde, to je moda. – Jovan Sterija Popović, Pokondirena tikva
Profesorka srpskog jezika i lingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Vera Vasić je 2010. g. javnosti iznela stav da „u našem jeziku postoji ceo niz termina kojima se nazivaju ljudi koji se bave zemljoradnjom i stočarstvom“ (članak N. Subotića „Seljak sada farmer“, Večernje novosti, 21. avgust 2010):
„Paor je pozajmljeno iz nemačkog, odnosno u pitanju je iskrivljen oblik reči Bauer, što u prevodu znači seljak. Mnogi od ovih naziva, dodaje Vasićeva, kasnije su dobili i pogrdna značenja. Često se moglo čuti za nekoga da je seljačina, paorenda. Termin paor krajem devedesetih je `rehabilitovan`, pa grupa velikih poljoprivrednika iz Vojvodine svoje udruženje naziva `Sto paora plus`“.
„Grupa velikih poljoprivednika“ je bila ambiciozno „Udruženje za informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika Club 100P plus“ je osnovana u Novom Sadu 2003. g, na čelu sa Vojislavom Maleševim (iz Kaća). Ovo udruženje je bilo u snažnim vezama sa dr Veselinom Lazićem iz Vojvođanskog kluba, koji je dve i po decenije ranije počeo da popularizuje upotrebu preosmišljenog izraza paor u Vojvodini.
Valja obratiti pažnju na činjenicu da Vera Vasić odlično zna za raniju deliktnost upotrebe izraza paor čim govori o njegovoj „rehabilitaciji“. Vera Vasić je ipak „propustila“ da objasni u čemu se sastojala deliktnost izraza koja je očigledno morala postojati, čim je bilo potrebno da se izraz rehabilituje. Ona je do sada redovno „propuštala“ da navede i činjenicu kako je dr Veselin Lazić kroz delatnost KID „Pčesa“ tokom devedesetih godina bio glavni popularizator upotrebe izraza paor u pozitivnom smislu, uprkos trovekovnog, izrazito negativnog upotrebljavanja i doživljavanja tog izraza u narodu.
„Rehabilitovani“ izraz paor je potom preosmišljen publikacijama kojima je tadašnji šef NDNV Dinko Gruhonjić postigao svoju naučnu afilaciju na Filozofskom fakultetu UNS. Potom su ova njegova dela ponuđena studentima Odseka za žurnalistiku istog fakulteta kao najnoviji udžbenici. Uoči propasti autonomaškog režima ilegalne evropske regije Bojana Pajtića, autonomaški novinari su, na sramotu Vojvodine, izrazom paor kojeg je konačno preosmislio Gruhonjić tokom 2015. i 2016. g. besomučno bombardovali svu Vojvodinu.
Nestalo je ilegalne evropske regije sa grbače naše Vojvodine. Ne deluje odavno ni KID „Pčesa“, a „Klub sto paora plus“ koji je najavljen kao veličanstvena unija poljoporivredika, ostao je u statusu mikro pravnog lica. NDNV se od bankrota spaslo pribivši se jednoj agenciji za ispitivanje javnog mnjenja. Republikanci Vojvodine su se davno pribili Vojvođanskom klubu. Vojvođanski klub je opstao, a njega se konačno dokopao Živan Berisavljević. Oni su se pribili Odžićevoj Vojvođanskoj partiji, a ta partija se formiranjem koalicije upravo pribila Čankovoj Ligi socijaldemokrata, vernom koalicionom partneru režima od doba kada se i Čanak pribio Vučiću. U stvari, sve partijice i nevladine organizacijice vojvođanskog autonomaštva su konačno postali pribiši Nenada Čanka, glavnog Vučićevog autonomaškog pribiša.
Ni „Novosadska trilogija“ (2002. g) Vladislava Hajtfogela, ni kasniji Gruhonjićevi „naučni“ stavovi o preosmišljavanju izraza paor, ni liparaligaška Liga paora Miloša Šibula sa njegovim Paorskim balom ne mogu rehabilitovati ni preosmisliti ovaj sramni izraz. Smisao izraza paor je stanje potpune socijalne poniženosti, klasne otuđenosti, primitivizma, zaostalosti, sudbinske beznadežnosti, intelektualne tuposti, aljkavosti, pijanstva, nehigijene… O istinitom smislu tog izraza svedoče tri veka srpske pisane kulture u Vojvodini.
Možda Gruhonjić, Vasićeva, Čanak i Šibul nikad nisu čuli za „Seobe“ Miloša Crnjanskog, ali sva Vojvodina odlično poznaje ovaj veličanstveni roman. Zna dobro Vojvodina da je u najznačajnijem delu srpske književnosti XX veka veliki Banaćanin ostavio mnoštvo književnih svedočanstava o stavu naših starih prema smislu ovog sramnog izraza: „Nećemo da budemo pavori!“ Zna Vojvodina da je veliki banatski Srb Đura Jakšić pevao o Banatskom rataru, a ne o paoru, baš kao i Veljko Petrović. Zna Vojvodina šta su o tom izrazu svedočili Jovan Sterija Popović, Stavan Sremac, Bogdan Čiplić… Zna Vojvodina o sebi ono što ne znaju ili neće da znaju vojvođanski autonomaši i njihovi epigoni.
Poput korova, još uvek se tu i tamo javljaju tragovi zloupotrebe preosmišljenog izraza paor, opstaju kao svedočanstva novinara-prepisivača o očajničkom pokušaju autonomaša da od blata naprave pitu kojom su hteli da nakljukaju kulturu govora u Vojvodini. To blato je bilo izraz paor. Zar da ovakve neznalice NAS hrane blatom sa opanaka naših predaka?
Dušan Kovačev
Izvor: srpskistav.com
