Tajna srpskog (slovenskog) jezika (2) Oblačenje sunca

0
1616

No, sada da krenemo malo s neke druge strane, što bi narod rekao, izokola. Srpska reč smrt (rus. смерть, st.-slov. съмрьть, ind.-evr. koren *mer-) ima svoju jasnu vezu sa smirenjem (smiriti se). Uporedimo umirenje i umiranje. Zapravo, biti mrtav, po logici srpskog jezika, isto je što i biti miran, smiren, umiren. To jeste, smrt je isto što i „biti lišen pokreta“. Svejedno da li u fizičkom ili duhovnom (intelektualnom) smislu. Ono što odmah pada u oči, jeste činjenica da u romanskim jezicima ne postoji veza „mira“ i „smrti“. U latinskom imamo reč mors (gen. mortis) u značenju „smrt“, „umiranje“, ali nemamo reč za mir koja bi mogla da se poredi na sličan način kao u slovenskim jezicima. Ali takva paralela mir – smrt postoji pored slovenskih i u sanskritu i baltičkim jezicima (litvanski i letonski).

Teško je samo na osnovu značenja pomenute dve reči (smrt i mir) izvlačiti neki konačan sud, ali već u startu dobijamo utisak da u slovenskim jezicima postoji jedna jasna semantička veza (kasnije ćemo to obraditi detaljnije), koja je gotovo sasvim providna; gde svaka reč ima tačno određeno mesto na jezičkom „stablu“. Odnosno, grananje jezika, govora i reči može se pratiti sa daleko manje napora, nego što je to moguće u drugim velikim grupama indeoevropskih jezika (germanski, romanski, pa i grčki kao zasebna grana indoevropskog govora).

Odakle nam stiže reč svemir (kosmos), nije teško objasniti, pošto se kosmos doživljava kao beskrajni mir („sve-mir“). Odatle i rusko mir u smislu sveta i u smislu odsustva zvuka i pokreta.

Uzećemo još jedan primer koji je prilično slikovit. U srpskoslovenskim jezicima imamo reč oblak (st.-slov. облакъ), za klobuk vodene pare koji se valja nebom. U stvari, šta je ono što je najupečatljivije u vezi sa oblakom? Šta nam to oblak zaklanja? Pa, naravno, zaklanja nam sunce. Oblak se navlači preko „tela“ sunca, tako da se ono sa određene tačke na zemlji ne može videti. Isto tako imamo glagol oblačiti, sa dvostrukim značenjem: gomilanje oblaka na nebu i navlačenje odeće na čoveka. Vidimo, i u jednom i u drugom slučaju, da se objekat koji se oblači skriva iza oblaka (sunce) ili odeće/obleke (telo čoveka). U svakom slučaju, ovde postaje jasno kako su reči vezane za oblačenje nastale: čovek je gledao kako se sunce skriva iza oblaka, da bi sa takvom (pra)slikom povezao i skrivanje vlastite nagosti.

Da Vas podsetimo:  Da li zakoni ljudski mogu ukinuti zakone božanske

Imamo li sličnu vezu oblaka sa oblekom i oblačenjem (u oba smisla) u drugim jezicima osim onih iz slovenske grane? Teško možemo da vidimo takvu logičku vezu u romanskim i germanskim jezicima, osim, izgleda, u engleskom. To pomalo čudi, jer bi engleski trebalo da bude u mlađem sloju germanskih govora. O čemu se, zapravo, radi? Dobija se utisak da je engleski jezik formirao reči za odeću takođe po „ugledu“ na oblak koji „oblači sunce“? Engleski oblak (cloud) veoma je fonetski blizu reči clothes (odevni predmet, odeća, obleka), kao i glagolu clothe „oblačiti“. U etimologiji pomenutih reči još nisam naišao na nekoga ko ih u bilo kom smislu dovodi u vezu, iz čega proizilazi zaključak, da etimolozi veruju da su te dve engleske reči (cloud i clothes) nesrodne, to jeste, da nemaju isto poreklo.

Ovakvi primeri pokazuju da moderna nauka o razvoju ljudskog govora (jezika) ne pridaje veliki značaj značenju same reči (semantika), već je akcenat bačen na glasovne promene (fonetika). Ovakav pristup istorijskom razvoju reči, reklo bi se, doveo je čitavu istorijsko-jezičku nauku u neku vrstu ćorsokaka, iz kojeg se ona teško može u skorije vreme iščupati. Jasno je, određena pravila i zakonitosti u vezi glasovnih promena su evidentni i nesporni. Ali, izgleda da se previđa ne tako mali broj glasovnih promena koje nemaju nikakvu pravilnost (o tome će kasnije biti više govora), već služe samo za to da se određen pojam preimenuje i dobije drugačije (blisko) značenje. Uzmimo za primer one dve reči koje smo pomenuli nešto ranije: umirenje i umiranje. Vidimo da izmenom samo jednog vokala (e u a) dobijamo sasvim drugi smisao reči, koja, ipak, u logičkom (filozofskom) smislu ostaje i dalje veoma blizu „izvora“.

Da Vas podsetimo:  Dnevnik Diane Budisavljević – vidi li se svetlost istine?

Dodajmo tome još jednu reč, koja pripada istom logičkom nizu – to je umaranje. Umaranje nije umiranje, ali jeste umirivanje, umirenje, jer se umoran čovek mora primiriti. Ili, mora se umiriti da bi se odmorio. Pa i samo moranje u nekom smislu jeste umaranje, ali o tome više u sledećem nastavku…

D. Gosteljski

123456789, 10

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime