Kada se, posle svega što se u gradu na Savi dešavalo tokom protesta prošle godine, podvuče crta, jasno je da iza patriotskih parola lidera Zboraša ostaju samo: ego, intrige i borba za buduće mesto na izbornoj listi! Sudeći po zapisnicima sa njihovih sednica koji se održavaju u službenim prostorijama Mesne zajednice “Matije Huđi”, čime se one zloupotrebljavaju u svrhe koje nisu javnog karaktera, kristalno je jasno da poštenjačine iz Zbora, dok se pred kamerama zaklinju u narod, pravdu i svoju „istorijsku misiju“, iza zatvorenih vrata prave pozorište koje više liči na rijaliti nego na politiku!
Prema našim dobro obaveštenim izvorima (čitaj: komšijama, rođacima i ljudima koji su bar jednom pili kafu sa nekim iz Zbora), najveća borba ne vodi se protiv sistema, već protiv sopstvenih saveznika! Jedan lider hoće da bude „istorijska figura“, drugi sanja naslovne strane, treći bi da bude moralni autoritet, a četvrti – da pokaže liderima opozicionih stranaka kako vredi više od njih.
Rezultat svega je da ova grupa samozvanih spasilaca grada ima više sastanaka nego donesenih odluka, više govora nego dela, da se i ne pominje da među njima može da se nađe više ega nego kvalitetnog programa za razvoj lokalne sredine. Dok javno govore o jedinstvu, iza kulisa vladaju šaputanja po hodnicima, prebrojavanje lojalnih ljudi, takmičenje ko je veći lokalpatriota i večito pitanje: „Ko će sutra biti glavni?“
Jedan bivši, sada razočarani Zboraš tumačio nam je razlog odlaska iz ove priče: „Kod njih nema opozicije, oni su sami sebi opozicija.“
I dok su im na protestnim šetnjama bila puna usta dramatičnih govora, pretećih pesnica i velikih reči, na sastancima se uglavnom raspravlja ko će biti na kojoj poziciji na nekoj budućoj listi na izborima koji nisu još ni raspisani. A koliko im je do zakona i obaveza koje su preuzeli posle pobede na glasanju za savet Mesne zajednice “Matije Huđi” svedoči i rečenica iz jednog njihovog zapisnika, održanom tokom velikih snežnih padavima prošlog meseca.
Kada se povelo pitanje ko će sneg čistiti ispred ulaza zgrada i kada je jedan od prisutnih napomenuo da su upravnici zgrada, u koordinaciji sa Savetom Mesne zajednice dužni, po zakonu, da organizuju čišćenje, dobijen je lakonski odgovor: “Znači, propis postoji samo ga mi ne poštujemo. A i zašto bismo?”
Kako stoje stvari, Zboraši, koji bi jahali neistomišljenike, pozivaju se na zakone samo kad su drugi u pitanju, smatrajući da sami nisu obavezni da ih se pridržavaju.
Nije ni čudo što im se podrška osipa jer na pitanje gde su rezultati uvek su slični odgovori: u pripremi, u planu, u strategiji, u sledećem saopštenju ili pljuvanju na društvenim mrežama. Očigledno da lideri mitrovačkog Zbora više vole da ih smatraju vođama nego da preuzmu odgovornost, jer bliže su im parole i pretnje nego rešenja za probleme našeg grada.
M. Milivojević
Eto kako na videlo izađu sve bitange,zahvaljujući ljudima koji nisu politički obojeni,već patriotski.Eto zašto im svima smeta dolazak na vlast (od pamtiveka) nestranačka ličnost.Naš usud su tzv stranke,koje su samo udruženja da bi se došlo na vlast iz ličnog interesa.Zbog toga,da bi se ljudi opametili,potrebno je potpuno ignorisati sve one koji su do sada na vlasti ili opoziciji i po svaku cenu birati jedino ljude od časti koji će svojim imenom i prezimenom braniti interese ovog naroda i ove države.Ako to ne bude,nemamo se čemu drugom nadati osim daljoj agoniji.
Sacekajmo da vidimo studentsku listu. Studenti se nece kandidovati ; oni su sastavili listu sa 250 kandidata – tacno koliko ima poslanika u Narodnoj skupstini. Na toj listi se nalaze cenjeni, posteni, neukaljani ljudi iz svih slojeva srpskog naroda. Narod je masovno stao uz studente, uz buducnost Srbije. Lista zasada nije objavljena da je rezimski mediji ne bi targetirali.