Tajne poluge Briselskih sporazuma

0
641

Obnovljeni u Briselu pregovori pod patronatom EU između delegacija Beograda i Prištine, odvijaju se u principijelno drugačijim međunarodnim okolnostima od onih pre četiri godine – kada su strane uspele da potpišu paket sporazuma. Principijelno su drugačiji obrisi sistemske krize u samoj EU (početkom 2013. godine moglo se govoriti samo o finansijsko-ekonomskoj krizi), nesumnjiva preorjentacija nove administracije u SAD sa evropskog na azijsko-tihookenaski vektor i u promeni raspoloženja u evropskom javnom mnjenju u korist više nacionalno orjentisanih političara, partija i pokreta.

Ramuš Haradinaj
Ramuš Haradinaj

U tom planu izgleda da glavni pokretački motiv koji je uslovio spremnost albanskih lidera sa Kosova da se ponovo vrate za pregovarački sto (i sa svoje strane pravilnim doživljajem rukovodstva Srbije), uopšte nije bio incident sa srpskim vozom, nego znatno opasniji po njih faktor koji svedoči o potpuno konkretnim tendencijama na evropskom političkom polju. To je zapravo – hapšenje bivšeg gerilskog komandira „Oslobodilačke vojske Kosova“ i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja od strane francuske policije. Prema podacima evropskih medija, to se desilo na osnovu poternice koju je izdao Beograd još 2004. godine.

U vezi s tim treba napomenuti da se hapšenje bivših glavara OVK po poternici koju su izdale vlasti u Beogradu, događalo i ranije – pa tako i u zemljama-članicama EU – i nosilo je kratkovremeni karakter. Međutim, u sadašnjem slučaju situacija izgleda principijelno drugačija. Zadržavanje Ramuša Haradinaja desilo se već posle toga kad je on opravdan – i to dva puta, tokom 2008 i 2012. godine, od strane Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Drugim rečima – francuski sudski organi su smatrali srpsku poternicu prioritetnijom od kasnije presude Haškog tribunala. [www.rbc.ru/rbcfreenews/586d7af29a794775e8f861c6]

Prema raspoloživim informacijama, upravo ta okolnost je proizvela tako ošamućujući efekat u Prištini, pa su tamo počeli govoriti o mogućem bojkotu pregovara sa Beogradom pod patronatom EU. Jer se praktično pojavila prva pukotina u tradicionalnoj politici Zapada prema Kosovu, zasnovana na podršci lokalnim albanskim separatistima i stavljanje krivice za sukobe na Srbe i vlast u Beogradu. Ramuš Haradinaj i njegovi istomišljenici iz „Alijanse za budućnost Kosova“, kao i druge opozicione snage, snažno su optužile kosovskog predsednika Hašima Tačija i premijera Isu Mustafu da su oni, ni manje ni više, nego „marionete Srbije“. Kao odgovor, Tači je istakao „da se pregovori vode čak i u vreme rata“ i napomenuo da dijalog sa Beogradom podržavaju i SAD i EU. [www.politika.rs/scc/clanak/372725/Srpsko-albansko-hladenje-u-Briselu]

Da Vas podsetimo:  "ĐUBRE, BOLESNIKU, NARIKAČO" Ovo je rečnik predsednice Odbora za kulturu!

Razume se, nema još realnih osnova govoriti o tome da je Zapad u vidu SAD i EU spreman da odustane od svojih ranijih jednostranih i spekulativnih pristupa prema kosovskom i drugim balkanskim problemima. Međutim, nema nikakve sumnje da su za pristalice avroatlantizma nastupila složena vremena. Kako pokazuju prvi koraci novog predsednika SAD Donalda Trampa, on namerava da se u svojoj spoljnoj politici rukovodi racionalnim razlozima, koji pre svega treba da vode računa o nacionalnim i ekonomskim interesima zemlje. A izlazak iz sporazuma o Transtihookeanskom partnerstvu koji je on inicirao i namera da radikalno promeni praksu puštanja u zemlju izbeglica iz kriznih regiona sveta, dokazuje da je novi šef Bele Kuće veoma odlučno raspoložen i pored toga, nije opterećen „senkama prošlosti“. „Sjedinjene države će na neko vreme prestati da budu provajder bezbednosti“ – izjavio je još u decembru 2016. godine ministar inostranih poslova Makedonije Nikola Poposki u intervjuu austrijskom časopisu Der Standard. Ako nova administracija SAD „postane tako izolicionistička kako je o tome govorio Tramp za vreme svoje predizborne kampanje, to će u svakom slučaju već sama EU morati da podrži sadašnji poredak na Balkanu“ – ukazuje s tim u vezi američka agencija za poslovne novosti Bloomberg. [www.bloomberg.com/view/articles/2017-01-19/russia-re-enacts-the-great-game-in-the-balkans]

No, da li je za to spremna i sama EU? Ovde postoje velike sumnje. U ovom trenutku EU je očigledno onemela u očekivanju početka procesa izlaska Velike Britanije iz njenog sastava, koji je predviđen za mesec mart, kao i zbog izbora u Holandiji i toj istoj Francuskoj, koji su predviđeni za proleće. I očekivati od Brisela bilo kakvu doslednu i koherentnu politiku, prema Balkanu pogotovo, ne treba očekivati.

Dobro osećaju promene koje se dešavaju i vodeći evropski mediji. „Kosovo se ponaša neodgovorno, raspaljujući opasan plamen po Evropu“ – ovako slikovitu frazu iz intervjua srpskog premijera Aleksandra Vučića iskorišćena je u obliku naslova svog materijala u italijanskom časopisu La Repubblica. I premda je to ipak samo citat srpskog političara – sama činjenica pojave sličnog naslova u uticajnom evropskom časopisu nosi uveliko karakter bez presedana. [www.repubblica.it/esteri/2017/01/19/ne/aleksandar_vucic_kosovo_irresponsabile_si_e_acceso_un_fuoco_pericoloso_per_l_europa_-156377585/]

Da Vas podsetimo:  Gde je nestao Marko Blagojević - Cesid?

A drugi italijanski časopis – La Stampa – uzgred napominje o neregulisanim problemima na Balkanu i ukazuje da je u eksplozivnom regionu, kao i ranije, „veoma malo potrebno da bi se „Pandorina kutija“ otvorila“. [www.lastampa.it/2017/01/16/esteri/il-treno-della-discordia-riaccende-la-crisi-provocazioni-e-minacce-tra-serbia-e-kosovo-nP2flueDa5O3HWL9Bl3nGM/pagina.html]

Izgleda da će u najskorije vreme te probleme morati rešavati novi svetski lideri – što daje određene osnove za uzdržani optimizam.

Petar Iskenderov

www.fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime