Tajni nacrt: Šta sve donose izmene pravila o finansiranju izborne kampanje

0
214
Plakati sa likom Aleksandra Vučića; foto: N1

Iako institucije skrivaju od javnosti nove izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, novinari CINS-a su uspeli da do Nacrta tih izmena dođu. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, koji je zajedno sa novinarima analizirao ove izmene, kaže da one neće rešiti glavne probleme u ovoj oblasti.


Početkom juna javnost je iz Tanjugove vesti saznala da se spremaju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, iako Nacrt ovih izmena nije prošao javnu raspravu niti je javno dostupan.

Sve što smo u tom trenutku saznali je da su izmene koje se planiraju poslate Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) na mišljenje.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) tada je od VladeMinistarstva finansija, ODIHR-a i Agencije za sprečavanje korupcije tražio kopiju ovog dokumenta. Sem Agencije koja je odgovorila da nije predlagač izmena zakona i da je samim tim nenadležna, od ostalih odgovor nije stigao.

Ipak, novinari CINS-a su, zahvaljujući izvoru koji je želeo da ostane anoniman, uspeli da dođu do Nacrta ovih izmena i da ga analiziraju uz pomoć Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, koji se godinama bavi pitanjem finansiranja političkih aktivnosti. Analiza pokazuje da izmene zakona koje se planiraju neće doneti suštinske promene i rešiti glavne probleme u ovoj oblasti.

Tako se recimo ne rešava raspodela sredstava iz javnih izvora kojima se favorizuju one stranke koje imaju najviše izgleda da pobede ili imaju najviše poslanika. Izmenama se ne rešavaju ni neki problemi na koje je ukazao ODIHR, poput ograničenja maksimalnih troškova izborne kampanje.

„Recimo u Češkoj, koja nam je slična po broju stanovnika i bogatija je od nas, limit je 4,5 miliona evra dok se u Srbiji troši daleko više“, kaže Nenadić.

Takođe, Nacrt ne donosi ništa novo u pogledu kažnjavanja za kršenja zakona niti govori o javnosti podataka o tome protiv kojih stranaka se vode postupci i kako oni završavaju.

Bitne promene: Novi izveštaj, limiti i kontrola

  1. Preliminarni izveštaji

Po sadašnjem zakonu, stranke koje učestvuju na izborima su dužne da nakon njih podnose konačne izveštaje o tome kako su trošile novac u izbornoj kampanji. Međutim, novim izmenama se planira da pet dana pre dana glasanja Agenciji za sprečavanje korupcije dostave i takozvane preliminarne izveštaje. U njemu će se takođe nalaziti podaci o troškovima, ali ne za celu kampanju nego za period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana glasanja.

Da Vas podsetimo:  Država Savezu vinara platila 12 miliona za informacije sa Vikipedije

Ipak, pitanje je da li će ovaj izveštaj doprineti većoj transparentnosti. U mišljenju koje je Agencija dala na ove izmene, a do kojeg je došao CINS, navodi se da u praksi politički subjekti najviše troše u poslednje dve nedelje izborne kampanje, pa preliminarni izveštaj ne bi sadržao ove podatke. Zbog toga što će rok za isplatu novca iz budžeta, po predloženim izmenama, biti produžen za pet dana, preliminarni izveštaj ne bi sadržao podatke o tom novcu i izbornom jemstvu.

Pitanje je i kako će izgledati kontrola takvog izveštaja jer je Agencija već u svom mišljenju navela da se podaci iz njega mogu koristiti samo za poređenje i utvrđivanje tačnosti prilikom kontrole konačnog izveštaja.

Nemanja Nenadić kaže da je upitno da li će građani moći da vide te preliminarne izveštaje pre glasanja jer u samom Nacrtu nije navedeno do kada Agencija mora da ih objavi na svom sajtu. Prema njegovim rečima ako bi Srbija želela da zaista obezbedi veću transparentnost finansiranja izborne kampanje dok ona traje, jedno od rešenja bi bilo da računi stranaka sa kojih oni finansiraju izborne kampanje budu javni:

„Jedna je javnost ovog računa, a druga stvar je objavljivanje evidencije preuzetih obaveza. Tako da stranka koja je na primer ugovorila da će objaviti 100 bilborda, nije platila još uvek ali svakako zna cenu koja je ugovorena, objavi podatke iz te evidencije dok izborna kampanja traje“.

2. Smanjenje limita za doniranje

Nacrtom je predviđeno i smanjenje maksimalnih iznosa koje pravna i fizička lica mogu da doniraju stranci. Tako je umesto 20 prosečnih zarada za fizička lica, koliko iznosi limit prema trenutnom zakonu, Nacrtom predviđeno da se on smanji na 10. Ukoliko ova izmena bude usvojena, pravna lica bi mogla da doniraju u vrednosti od 100 prosečnih zarada, umesto sadašnjih 200.

Da Vas podsetimo:  Prokuplje: Gde idu milioni namenjeni gladnima?! „Terali smo zeca isterali medveda“

Nenadić kaže da smanjenje dozvoljene granice priloga nije od velikog značaja jer ni do sada veliki prilozi nisu bili naročito zastupljeni kao izvor finansiranja stranaka. S druge strane zakonodavac je propustio da reguliše davanje priloga od strane više povezanih lica:

„Ako zamislimo nekog tajkuna koji bi želeo da finansira političku stranku on bi mogao čas posla da osnuje 100 firmi i da svaka takva firma da po 100 prosečnih zarada kao prilog i to bi bilo savršeno legalno“.

Podsetimo da je Agencija za sprečavanje korupcije 2017. godine tražila od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da protiv Srpske napredne stranke pokrene krivični postupak zbog sumnje na pranje novca. Ova stranka se sumnjiči da je za vreme izbora 2014. godine koristila lažne donatore koji su davali po 40 hiljada dinara, na koji način je, sakriven pravi izvor novca.

3. Poreska kontrola donatora

Kao još jedna od bitnijih izmena navodi se i bi Poreska uprava trebalo da u svoj godišnji plan uključi kontrolu donatora političkih subjekata. Ta kontrola, prema tekstu Nacrta, trebalo bi da se izvrši na osnovu izveštaja Agencije o finansiranju političkih subjekata.

Nenadić smatra da bi ova izmena mogla biti potencijalno pozitivna novina, ali da se u Nacrtu ne vidi svrha te kontrole zbog čega ova odredba može biti i opasna:

„Mogla bi potencijalno da se koristi i za šikaniranje donatora stranaka koje su u opoziciji“.

Pored ove kontrole, navodi se da bi i Državna revizorska institucija trebalo da u svoj program kontrole svake godine uključi određeni broj političkih subjekata koji imaju predstavnike u parlamentu.

Druge planirane izmene

Izmenama Zakona se predviđa i da se prilikom računanja osnovice za raspodelu sredstava iz javnih izvora koja se dodeljuju političkim subjektima, ne koristi više 5% važećih glasova svih onih koji su glasali kao odrednica, već 3%. Ovo je zapravo usklađivanje sa promenom izbornog praga pred prošlogodišnje izbore, kada je strankama da bi ušle u parlament bilo potrebno da osvoje 3% glasova umesto 5%.

Nenadić kaže da je ova izmena očigledno inspirisana promenama u izbornom zakonu i da će kao rezultat imati još ravnomerniju raspodelu novca koji se deli za finansiranje redovnog rada stranke:

„Biće nešto ravnomernija raspodela po jednom osvojenom glasu, ali suštinski su vrlo malo promene“.

Neki drugi članovi zakona su izmenama samo precizirani. Tako se navodi da se politički subjekti mogu zaduživati isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Srbiji, što ranije nije bilo dovoljno precizno pa su mogli i drugi da se pojavljuju kao oni koji pozajmljuju novac strankama.

Još jedna promena je da novac iz javnih izvora koji ne iskoriste u toku kampanje, politički subjekti moraju vratiti do datuma koji je zakonom određen za dostavljanje izveštaja o troškovima izborne kampanje. Ranije je rok za to bio dan podnošenja izveštaja pa je stranka mogla hipotetički da, ukoliko bi se desilo da izveštaj ne podnese, izbegne vraćanje novca.

Takođe, ukoliko su su raspisani izbori, a još uvek nije usvojen budžet, Nacrt je predvideo da bi se novac u tom slučaju raspoređivao prema prošlogodišnjem budžetu.

Predviđeno je i pomeranje roka za uplatu novca iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje. Ova odredba podrazumeva da će se taj novac uplaćivati u roku od 10 dana od dana proglašenja svih izbornih lista, a ne pet kako je sada slučaj. Nenadić smatra da je ova izmena štetna jer kasnija uplata stavlja stranke u nepovoljan položaj.

Nacrt uvodi i novu odredbu po kojoj će udeo ili akcije u firmama stranke morati da prenesu u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Sankcija za one koje to ne urade biće gubitak prava na sredstva iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada stranke. Trenutno je zakonom zabranjeno da stranke stiču udeo ili akcije u pravnom licu, međutim nije bilo rešeno pitanje stranaka koje već poseduju ove akcije ili udeo u vlasništvu.

Autor: Jovana Tomić

IZVOR: CINS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime