–Naš predsednik je jako zadovoljan kako sudite! – reče uglađeni turski zvaničnik dok je obaveštavao nas sudije o rasporedu bodovanja i ringovnog vođenja borbi.
-Oo, baš mi je drago, rekoh a bilo mi je iskreno milo da neko zapazi trud i umeće na mom tek drugom internacionalnom bokserskom turniru u sudijskoj karijeri.
–Možda ćete suditi našem najboljem bokseru sutra, šapnuo mi je kasnije u poverenju i prolazu njegovo ime tokom popodnevnog programa u Istambulu, kao da me nagrađuje za umešno suđenje.
–Nema problema, dao sam naš srpski dobro poznat internacionalni otpozdrav, a ime boksera automatski zaboravio. Ujutro me je ljubazni Turčin jos srdačnije pozdravio, a odmah zatim složio tužnu facu:
-Našem bokseru je povređena ruka, setno mi reče.
-Pa jel’boksuje? – upitah zabrinut da ne izgubim dobru borbu, a samim tim priliku da se prikažem pred najvećim evropskim sudijskim autoritetima.
-Da, ali pripazite molim vas…hmm, povređena ruka, znate, sa bolnom grimasom uvrće Turčin ruku u laktu.
-A ha, klimnuh glavom zbunjen.
–Šta to, jel’ treba da pazim da ga protivnik ne udari u ruku? – pomislim ironično. Pedantni Turčin sa manekenskim manirima pred sam početak borbe me je još jednom podsetio o čemu treba da vodim računa dok vodim borbu u ringu.
U toku samog meča nisam nešto stekao utisak da turskog boksera boli ruka kad udari kršnog protivnika samo sam uhvatio sebe da brinem o njemu, zaustavljajući borbu kad god krene žešća ofanziva jačeg Kubanca. Meč se završio u napadima boksera sa Karipskih ostrva, dok se Turčin branio kako je znao i umeo, pa i držanjem tom povređenom rukom. Gledajući sa ringa po završetku meča ka bodovnim sudijama koji zaključuju bodovne liste tek tad primetih da su dvojica neutralnih sudija iz zemalja u bliskom okruženju Turske. Ruka, ona zdrava podignuta je Turčinu u znak pobede preglasavanjem 3:2! Dok se Kubanac isčuđavao ne mogavši da veruje šta se zapravo desilo a njegovi treneri bučno negodovali kod sudijskog žirija, turski zvaničnik se smeškao gladeći pronicljivu, malu bradicu, ja sam najzad tek tad ukapirao:
–Znači tako to rade Turci!
Nenad Simić – Tajka
