Tanja Peternek snimila film o Miši Janketiću

Ovo pedesetpetominutno ostvarenje pod nazivom „Miša Janketić, jedna priča“ premijerno će biti prikazano večeras u okviru filmskih susreta u Nišu.

Tanja Peternek Aleksić, autor i voditelj emisije „TV lica… kao sav normalan svet“, uradila je dokumentarac o Miši Janketiću, prošlogodišnjem dobitniku nagrade „Pavle Vuisić“. Tanja ističe da se u filmu smenjuju suze i smeh, ali i da ima malu tremu pred prikazivanje.

Kako je došlo do toga da snimite dokumentarni film o Miši Janketiću?

– Ljudi iz „Centar filma“ su me letos pozvali kada sam bila na odmoru i ponudili mi da uradim dokumentarni film o Miši Janketiću. Odmah sam pristala, jer moje iskustvo sa Mišom, iz vremena kada smo pre godinu dana radili emisiju „TV lica… kao sav normalan svet“, bilo je čarobno. Kasnije su mi ljudi iz „Centar filma“ rekli da su gledajući moju emisiju poželeli da baš ja napravim jednu ovakvu priču. Inače, svaki dobitnik priznanja „Pavle Vuisić“ uz nagradu naredne godine dobije monografiju i snimljen dokumentarni film o njemu, a ove godine je ta čast pripala Miši Janketiću.

Da li ćemo čuti i detalje iz njegovog života koje dosad nije pričao javno?

– Čula sam priče koje nikada nigde nisam pročitala, pa čak ni u arhivi Radio Beograda, koja sadrži brojne Mišine intervjue i izjave. Divne i spontane priče koje je glumac ispričao doživela sam zajedno s njim. One imaju apsolutno mnogo topline i ono što mi se čini da je dragoceno, a to je da bez trunke ega priča o svom životu. Sve što mu se događa ne vezuje ni za popularnost, ni za sujetu. Priča kao da je bilo šta drugo po profesiji. Šta god da je bio Miša Janketić u životu, bio bi najbolji u svom poslu, pa je takav i u glumi.

Kako je rađen dokumentarac?

– To je isti princip koji pokušavam da uradim u „TV licu…“ Ovaj dokumentarac je zapravo priča o tome koliko je važan onaj ko je sagovornik. Imala sam priliku da napravim takvu formu sa mnogo inserata, a moja pitanja su zapravo kao tematski podnaslovi: o talentu, o Svjetlani, o ličnim stvarima, o željama, o sreći…

Tanja Peternek Aleksić

Najemotivniji trenutak?

– Tokom razgovora držali smo se njegove filmografije, i onoga što je radio za TV. Govorio je o domovima u kojima je snimao, o tome kako se spremao za ulogu vaspitača u „Sivom domu“, kao i o toj fantastičnoj ulozi za koju sam kaže da mu je najdraža u TV karijeri. Takođe, pričao je i o tome kako je bilo vratiti se u dom jer je i on bio domac. Poslednji film koji je snimio, „Peti leptir“ radio je u sličnim uslovima, i to ga je podstaklo da ispriča priču o tome kako je on u sebi sve to uspeo da spakuje, ali i da ne može da podnese kada ode u dom i vidi tu decu jer se seti svega. Ispričao je divnu priču o domu u Bjeloj kada je otišao da obiđe decu i kada nije mogao da izgovori nijednu jedinu reč, već je samo jednostavno izašao iz prostorije. Bio je još jedan emotivni trenutak kada je govorio kako se kao dete potukao sa jednim domcem, jer je tada najveća sramota bila biti siroče, a najveća od svih biti siroče bez oca i bez majka, što je bio s njim slučaj. Taj drugar ga je tada vređao govorivši mu da on nema nikog svog. Miša ga je udario rekavši mu: „Kada porastem, ja ću da se oženim, imaću četvoro dece, dve ćerke i dva sina i svi će se zvati po mojoj familiji“. On je to i ostvario u životu i deca su mu divna i uspešna.

Ja sam lenj čovek
koji mnogo radi

Razgovor je trajao dva sata, a film ima 55 minuta. Šta će biti s ostatkom materijala?
– Bilo je toliko lepih priča da ću svakako čuvati taj sirov materijal. Meni privatno je to uspomena na jedno divno popodne sa čovekom koji i te kako ima šta da kaže, a nadam se da će se publici dopasti. Mislim da će ovo biti svojevrsna monodrama Miše Janketića i tek kada čovek vidi samo delić toga što je uspelo da uđe u dokumentarac shvati da kada Miša o sebi kaže: „Ja sam lenj čovek koji mnogo radi“, ima istine u tome.

Dafina Dostanić

Blic