Šteta što je Aleksandar Vučić još proletos smenio Sinišu Malog pa sad onako, volonterski, dolazi na posao tek da osuši fantomke na radijatoru, uzme koju rolnu toalet papira i nešto kancelarijskog materijala, toga vazda manjka kod kuće…
Prenaglio je Vučić, jbg, ali morao je pod pritiskom javnosti, nije Mali više mogao valjano da radi svoj posao pod stresom, fantomkom, bagerima, fontanom, 24 stana u nekakvoj Bugarskoj i ostalim klevetama koje su tukle o to nejako, pravedničko telo čuvara makete „Beograda na vodi“ i daleke šikare na kojoj će biti prva stanica metroa čim Toma Nikolić nađe malo vremena da prione na lopatu i obnovi kopačko umeće…
Naravno, ovaj sad Siniša Mali nije taj isti, pogodilo se, eto, da se dvojica potpuno različitih ljudi podudaraju po imenu, prezimenu, matičnom broju, izgledu, veličini fantomke i želje da učine nešto veliko za Beograd!
Veliko, kao novogodišnja jelka, recimo, ili rasveta, lumperaj za doček 2018. i sve to samo trista i nešto miliona dinara što je, priznaćete, cifra koju prosečna domaćica potroši nedeljom na pijaci a ne kupi bog zna šta.
Zapravo, jelka je trebalo da košta sto miliona (83.000 evra) ali je, srećom, onaj stari Siniša Mali svratio i tog dana na posao po jučerašnje novine, neke pečate, dokumentaciju o javnim nabavkama i sudoku pa zaprepašćeno vrisnuo, ko Goran Vesić kada ga iz sna prene košmar da fontana svira onu Bajaginu: „Pada vlada…“
– Štaaaaaa?! Pa, jel ovo moguće?! Zovite mi odmah Malog…- naredio je
autoritetom smenjenog gradonačelnika sablaznut cifrom koju vidi!
– Gde si, bre, ime moje, šta se radi? Svratio malo, a? Veruj, još ne mogu da prežalim gde te tako najsposobnijeg smeniše…- nevešto je Siniša Mali novi pokušao da izvrda Sinišu Malog starog, ali…
– Šta radite ovo, aman?! Jeste li vi normalni, pa ko je još video jelku od 83.000 evra?!
– Uuuu, već dosta njih, eno je na trgu, bombonica… A, zamisli, hteli Kinezi da nas zavrnu i uvale neku odvratnu, socijalnu za 3000 dinara, bruka…
– Ma, čoveče, pa ovo košta ko četiri stana od 450 evra po kvadratu čija će gradnja najverovatnije početi na proleće, a sigurno nikad! Kako ste mogli ovo da uradite gradu koji je konačno stao na noge, uz pomoć hodalice doduše..?
– Ček da vidim o čemu je reč..? Ma, to neko dopisao tri nule, koštala je 83 evra a ono resto do 83.000 evra smo dali u humanitarne svrhe za jelku.
– Koju sad jelku, Mali?!
– Pa tu istu. Ona košta 83 evra, ali humanitarna akcija njenog postavljanja skupa do bola- 82.917 evrića, jbg, Mali!
– Sram da vas bude barem dva i po minuta, bre, plaćate jelku ko da ste planinu četinara postavili na trgu a ne…
– Planinu, genijalno, mogli bismo i to da proturimo kroz neke papire samo da vidim gde da je…
– To je metafora, bre, hoću da kažem kako vas nije sramota da date za drvo 83.000 evra a u gradu 5000 beskućnika, desetine hiljada socijalno ugroženih, pred kontejnerima se čeka u redu ko da je penzija a ne „ručak“, decu lečimo sms porukama (za koju uspemo da sakupimo na vreme), onolika svratišta za decu, centri za odrasle, bolnice se urušavaju ako zalupiš vratima…
– Pa, znam, Mali, ali pod ovu jelku može da stane 90.000 bugarskih turista prema jednom proročanstvu, a svako od njih potroši po 300 evra dnevno i izračunaj koliko je grad dobar za Novu godinu, a uložio samo 300 i nešto miliona dinara?!
– Ni reč više, Siniša! Nisam ja smenjen da biste se ti i ekipa ponašali ko na gastarbajterskoj svadbi, već domaćinski vodili grad ko tele…ovaj, ko Sarapa televizijski tok-šou, znaš!
– Jao, vidi, pa jelka je u stvari donacija! Donacija vredna 83.000 evra, a neko greškom napisao da toliko košta. Eto, sve se lepo završilo, pa lepo i brzo da se i zaboravi, ime moje!
– Ha, pa šta se ovde ne zaboravi brzo, Siniša moj Mali, veća je ta jelka od pamćenja naroda, bez brige…
– E, a osvetljenje, koncert i ono ostalo isto da pišemo kao donaciju, ili..?
– Ma, da, pa jeste donacija- mi doniramo stotine miliona za sve to, još bi neko trebalo da nam kaže i hvala, ali ljudi su ti sto…ovaj, sto posto nezahvalni!
– Kolko mi je sad krivo što si smenjem, kako bismo tek u tandemu dobro radili građane, pardon, u gradu, dobri moj Siniša Mali!
– Opušteno, ja sam otišao kada je postalo nemoguće raditi, ali drago mi je da vidim da ti nemaš tih problema! Što se mene tiče imaš moj glas, mislim i na izborima a i ovako, stvarno imaš glas ko ja…
– Hoćeš da prošetamo zajedno do jelke da je vidiš, ko lutkica, možemo da stavimo po čokoladicu za pod nju, ima dece koja nemaju pa…
– U, bih, ali imam samo 100 dinara u džepu i…
– Bože oko čega se ti sekiraš, gledaj kako se to radi: papir, pečat, javna nabavka- dve čokolade po 100 grama 30.000 evra i sve ok! Neka je narodu dobro, a nama kako bude, dobri moj Siniša Mali stari…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
