Kada je splitski „Hajduk“, sada već davne, 1991. godine, osvojio poslednji kup zajedničke nam države, i to pobedom nad Zvezdom u Beogradu, u prostorije kluba se narednih dana slilo više od 50 hiljada telegrama čestitanja.
Na prvoj sledećoj utakmici na Poljud je došlo, tek, nekoliko hiljada gledalaca, što je veoma začudilo tadašnje rukovodstvo „bilih“. Ipak, mudri, a nadasve duhoviti Miljenko Smoje je imao sasvim razumljivo objašnjenje- „Narod nema šoldi, a još uvijek je jeftinije poslati telegram nego platiti ulaznicu za utakmicu“.
Elem, na informativnom, odnosno, protestnom skupu u Pranjanima, od na društvenim mrežama jasno raspaljivanih plamenova i buktinja, videsmo samo obrise dima. Za nekoga iznenadjenje, za neke od nas, sasvim očekivano.
Takodje, kao što se već toliko puta pokazalo u praksi, sami Pranjanci su bili u manjini. I ovaj put se pokazalo da su Pranjani preči svima, nego Pranjancima. Nigde snage, nigde strasti, prkosa, inata, ma, ni transparenta…
Uveče smo na društvenim mrežama, takodje, mogli pročitati i da su oni Pranjanci koji „žive i rade daleko od rodnog kraja“, u najmanju ruku, ozlojedjeni na zavičajce, jer ih je bilo tako malo. Stvarno? Ako nemate „Vujakliju“, „guglajte“ reč „licemerje“, moglo bi vam biti zanimljivo…
Obrati se skupu i jedan domaćin iz Jadra, pa reče da se „medju nama kriju i izdajice“, a pola skupa se, maltene, udari po čelu- „Kako me provališe?“. Naravno da se znalo pre, i naravno da se zna i sad, da će dosta njih svoje parcele ponuditi „gostima“ na ispitivanje, sve se nadajući „mrsnoj šerpi“. Nije to naš izum, ali, da smo eksperti u zabijanju noža u ledja…
Organizatori skupa nekoliko puta ponoviše floskulu o „apolitičnom skupu“. U zemlji u kojoj ne možete biti, bez uvrede, ni kafe kuvarica, čistačica, kopač grobova… ukoliko niste stranački podobni? To se može reći samo iz dva razloga- iz naivnosti ili iz neiskrenosti, jer, u tu priču ne veruje ni jaslena grupa, pa vi birajte, sad, koji ste.
Konačno, koliko je bilo prisutno naroda? Zavisi ko (pr)ocenjuje… Realno, bilo je par stotina ljudi, ali, ako je za „violinu“ bilo 50 hiljada, onda je i na ovom skupu bilo „više hiljada okupljenih“. Ako je na otvaranju aerodroma na Galovićima bilo… Ček, ček… Aha, ima toga i da narod nije uvek poželjan. A, i realno, ko bi poželeo ovakav narod?
Goran Trifunović
Izvor: GMinfo
