Telekom Srbije – agonija nakon neuspele privatizacije

3
3478
Foto: srbijadanas.com

Neuspela privatizacija – šok za kompaniju

Nakon 2 godine od neuspelog pokušaja privatizacije Telekoma stanje u kompaniji se pogoršava. Podaci o poslovanju kompanije pokazuju ozbilјne razloge za zabrinutost.

Privatizaciji Telekoma  pristupilo se bez adekvatne analize i uz veliki stepen improvizacije koji je pratio ceo proces. Potpuno nerealna su bila očekivanja vlasti o vrednosti kompanije – posebno podstaknuta iluzijama o tome da usled „uspešnog vladanja“ SNS sa Aleksandrom Vučićem, Telekom vredi 2 do 2.5 milijarde evra, odnosno, da se za njega nudi mnogo više nego prethodnoj vladi.

Ali stanje u kompaniji je bilo još i gore nego u vreme prethodnika, tako da neuspeh tendera za iole upućene nije bio iznanađenje – na tender su se javili špekulativni investicioni fondovi (nije bilo respektabilnog telekomunikacionog operatora) a iznosi su bili više nego ponižavajući.

Jedan od uzroka fijaska bila je i nedorečena regulativa po novom Zakonu o privatizaciji, koja je omogućavala „kreativnost“ (kako je jedan od autora zakona Nenad Mijailović definisao u javnoj raspravi) a na kraju se svela na pravnu nesigurnost i arbitrarnost (neprecizni uslovi doveli su i do različitih ponuda po strukturi). Poseban biser je predstavlјalo i skrivanje konačnih ponuda od javnosti (što se nikada pre toga nije desilo), ali, po nezvaničnim informacijama, najbolјa ponuda je bila nešto oko milijardu evra gotovine za sve državne akcije, što je bilo znatno gore od ponude koju je pre nekoliko godina dobila vlada Mirka Cvetkovića.

Moguće je da je upravo i poređenje sa prethodnom ponudom bilo i presudno što je tender propao, jer se posle više puta Aleksandar Vučić javno „kajao“ kako nije imao dovolјno hrabrosti da prihvati ponudu i proda Telekom, pošto bi to bila „prava odluka“.

Dve neuspele privatizacije za 4 godine predstavalјale su velike šokove za preduzeće. Za to vreme nije bilo značajnijih investicija niti razvoja, a loše stanje dodatno pogoršava  velika neizvesnost i kod top menadžmenta firme ali i kod zaposlenih oko buduće pozicije kod novih vlasnika.

Telekom se „uspavao“ nakon propasti privatizacije

Nakon neuspešne privatizacije, bilo je neophodno preduzeti određene mere u kompaniji kako bi se stabilizovalo njeno poslovanje i preokrenuli negativni trendovi.

A Vlada Srbije, kao većinski vlasnik, morala je da odustane od povlačenja dividende, pošto kompanija nema dovolјno gotovog novca (za isplatu dividendi Telekom se zadužuje kreditima) kako bi novac ostao u kompaniji te poslužio za razvoj i konsolidaciju. Međutim, povlačenje dividende i za 2015. godinu i za 2016. godinu, koje se dešava u toku 2016. i ove godine, pokazuje da većinski vlasnik nastavlјa sa iscrplјivanjem kompanije radi punjenja budžeta i forsiranja priče o „suficitu“.

Posledica takvog ponašanja je da svi organizacioni delovi Telekoma imaju tendenciju pada u poslovanju, sa izuzetkom mtel doo Podgorica (ali je to najmanji segment u kompaniji).

Krajnje poražavajuće deluje podatak o investicijama u 2016. godini, koje su smanjene za 25% u matičnom društvu, uz izuzetak ozbilјnih investicija u Crnoj Gori. Upravo ofanzivan pristup u Crnoj gori je i doveo do toga da taj kompanije jedini ostvaruje ozbilјan rast i iskazauje veliku profitabilnost.

Drugi klјučni pokazatelј odsustva bilo kakve ozbilјnije koncepcije u kompaniji je podatak da je u celoj 2016. godini samo 268 zaposlenih napustilo kompaniju na osnovu stimulativnih otpremnina (oko 3% zaposlenih), čak duplo manje nego 2015. godine, iako je nesporno da je višak zaposlenih bar 3.000 (po najkonzervativnijoj proceni).

Da Vas podsetimo:  Broj internet radnika u Srbiji i susednim zemljama stagnira kao i njihove plate

Finansijski pokazatelјi su sve lošiji. U Mtel-u (R Srpskoj) – kritično

Izveštaj o poslovanju Telekoma Srbije ukazuje na zabrinjavajuće tendencije – poslovni prihodi kompanije opadaju (osim kod mtel-a u CG), raste zaduživanje kompanije (posledica odluke da se povlače dividende uprkos nedostatku likvidnih sredstava).

Po konsolidovanim izveštajima za 2016. godinu, kompanija ima 70 miliona evra manje gotovine nego prethodne godine, a neto dugovanje je povećano za 74 miliona evra na 380 miliona evra, rigorozni racio likvidnosti pada sa 0,8 na 0,66. Iako situacija nije dobra, vlasnik i pored toga povlači dividendu.

Sam nivo zaduženosti nije alarmantan, niti bi predstavlјao problem da kompanija raste, ali treba imati u vidu da kompanija poslovno sve lošije stoji i da joj opadaju i prihodi i profit.

Profitabilnost kompanije (EBITDA) opala je samo za 10 miliona evra, ali tu se krije zamka, pošto je trošak nabavke 4G licence od 4,3 milijarde dinara knjigovodstveno evidentiran u 2015. godini iako je plaćen 2016. godine. Kada bi te efekte uračunali a što je realnost, ispostavilo bi se da je pad EBITDA 45 miliona evra u odnosu na 2015. godinu.

U Mtel-u (Telekom Srpske) poslovanje je posebno kritično, pa je „probijena“ ugovorna klauzula koju firma ima sa bankama da visina duga prema EBITDA mora biti najviše 3,2 (to ukazuje da je profitabilnost zavisne kompanije izuzetno niska).  Banke su time stekle mogućnost da odjednom zatraže naplatu celog kredita, ali su u januaru ove godine ove godine odobrile i reprogram kredita kojim je produžen grejs period otplate, i povećan koeficijent sa 3,2 na 4. Time je produžena agonija Mtel-a, koji u celoj kompaniji najlošije posluje.

Oslonac Telekoma je na fiksnoj telefoniji, ali taj segment lagano „umire“

Fiksna telefonija je najprofitabilniji segment poslovanja Telekoma, ali i problem, pošto je u njemu dominantan trend opadanja i saobraća i prihoda. Telekom  je u 2016. godini ostvario 38,880 milijardi dinara u tom segmentu, dok je 2015. imao je  41,369 milijardi dinara prihoda. Treba napomenuti da su troškovi fiksne telefonije zanemarlјivi (centrale su digitalizovane, nema novih ulaganja u mrežu – postavlјanje optike spada u multimedijalni segment), tako su ovi prihodi „zlatna koka“ za kompaniju.

Međutim, fiksna telefonija je usluga koja se sve manje koristi. U 2016. Telekom beleži pad od 15% u odnosu na 2015. godinu u naplaćenom saobraćaju, uz pad od 6,5% u naplati mesečne naknade. Izvešataji RATEL-a pokazuju da se i u prva 2 kvartala ove godine nastavlјa pad saobraćaja u fiksnoj telefoniji, kao i migracija korisnika iz Telekoma ka drugim operatorima (oko 6.000 mesečno u prošloj a 4.000 mesečno u ovoj godini). Podatak RATEL-a da je prosečni račun samo 868 dinara (pri tome je fiksna naknada 659 dinara), ukazuje da se fiksna telefonija sve manje koristi tako da je veoma problematična na duže staze kao „oslonac“ poslovanja Telekoma.

Telekom doduše kod fiksne telefonije ima jedan „adut“ a to je da se korisnici ADSL usluge kod drugih operatora „prisilјavaju“ da plaćaju i fisknu naknadu za priklјučak, čak i kada ne koriste fiksni telefon.

Da Vas podsetimo:  Svaki peti građanin u Srbiji je dugotrajno siromašan

Mobilna telefonija je dostigla svoj zenit, odnosno, minutaža razgovora de fakto stagnira, SMS saobraćaj drastično pada, prihodi od rominga takođe i postaju zanemarlјivi, dok je jedino u značajnijem porastu internet saobraćaj.

Prostor za razvoj Telekom u Srbiji može da ostvari jedino u sektoru multimedije, ali je tu rast u 2016. godini samo 4% (kompanija ima veći konsolidovani rast prihoda zbog naglog skoka u Crnoj Gori), dok glavna konkurencija SBB, koji ima dominantni položaj, akvizicijom IKOM-a prelazi 50% učešća. Da to može biti mnogo bolјe, pokazuju pokazatelјi mtel-a u Crnoj Gori, koji beleži rast od 172% na tržištu multimedija, sa 11 na 30.000 pretplatnika (iako je tamo startna osnova bila nula, bez sopstvene fiksne mreže sa bakrnim paricama, pa su zato kupili nekoliko distributera).

Promene počinju po leđima zaposlenih

Iako nemamo na raspolaganju finansijske rezultate kompanije za prvo polugodište ove godine, možemo pretpostaviti da su negativne tendencije nastavlјena. Podaci RATEL-a o padu saobraćaja u fiksnoj telefoniji za 10% u prva 2 kvartala, kao i nastavak migracije korisnika, govore da će Telekom u tom segmentu imati bar za 2 milijarde dinara  manje čiste dobiti.

U nedostatku (a možda i usled nesposobnosti) za kreativna rešenja i ofanzivniji razvoj na tržištu, u kompaniji je pripremlјena strategija za drastično smanjivanje broja zaposlenih – predviđeno je otpuštanje 2.500 lјudi. Taj potez je opravdan, ali i nedovolјan za osiguravanje bolјe perspektive kompanije. Finansijski efekat tog otpuštanja može biti oko 40 miliona evra godišnje, ali to će se osetiti tek u bilansima 2019. godine (pošto treba isplatiti ne baš skromne otpremnine ove i sledeće godine), pod uslovom da se relativno brzo sprovede otpuštanje.

Pored toga, unutrašnjom reorganizacijom, predviđa se organizaciono spuštanje rukovodećeg kadra naniže. To znači, da će rukovodioci dobiti položaj na nivou ispod, a to će imati za posledicu i drastično smanjivanje zarada rukovodećeg kadra. Po nekim procenama, pojedini rukovodioci koji su imali recimo 190.000 dinara, po novom će primiti 110.000 dinara. Materijalni efekti ove reorganizacije (u smislu smanjivanja zarada rukovodiocima) neće biti veliki, a za posledicu će imati da će svaki iole sposobniji rukovodilac potražiti spas u zapošlјavanju kod konkurencije.

Tržište multimedije ostaje „nedostižno“ Telekomu

U trenutku kada je svetski trend opadanja fiksne telefonije kao i stagnacija koja preti da pređe u opadanje kod mobilne telefonije, najveći prostor za rast Telekom može da ostvari samo ofanzivnijim nastupom na tržištu multimedija.

Telekom ima sve uslove da ozbilјnije napreduje na tom tržištu. Pristup svakom stanu sa bakarnom paricom (nema nikakvih novih kablova, koji treba da se uvode u stan), kao i veoma korektni paketi usluga koji integrišu čitav niz usluga (internet, fiksna, mobilna, IP televizija) su prednosti koje omogućavaju ofanzivniji nastup na tržištu.

Samo se na tržištu multimedije Telekom suočava sa dominantnim položajem SBB-a i neadekvatnim ponašanjem regulatornih tela, koja su, pre svega svojim nečinjenjem, omogućili njegovo naglo širenje. Uz adekvatnu reakciju regulatornih tela (vezanih za određene, pre svega tehničke uslove koji bi kablovski operateri morali da ostvare, kao što su insistiranje na podzemnim vodovima umesto vazdušnih), Telekom bi ofanzivnijim nastupom mogao da uveća učešće na tržištu multimedije sa 25% na minimum 33%, pošto Telekom, pored bakarne parice u svakom domaćinstvu, ima jednu veliku prednost u odnosu na SBB, a to je mogućnost integracije usluge mobilne telefonije u paket usluga (SBB nije mobilni operator).

Da Vas podsetimo:  Priča građanina pokornog iz Pakovraća

Međutim, izostala je ne samo ofanziva Telekoma nego i akcija regulatora na tom tržištu. U pitanju je, po svemu sudeći, „politička snaga“ SBB-a, odnosno američkog kapitala. Ilustracija te „moći“ je i činjenica da je SBB uspeo da, bez ikakve reakcije regulatora, postavi sopstveni TV program N1 na 1. mesto u rasporedu kanala u kablovskoj ponudi (iako bi po pravilu to trebalo da bude rezervisano za javni servis). Ako država želi da ima uspešan Telekom, treba da omogući i ravnopravne uslove na tržištu, kako bi suzbila monopolističko ponašanje SBB-a.

Nekoliko faktora kumulativno doprinosi propadanju Telekoma

Prvi veliki propust učinila je Vlada Srbije, kao većinski vlasnik, kada je nakon propasti tendera nastavila sa politikom povlačenja dividendi, iako kompanija nema potrebnu likvidnost. Osim ugrožavanja likvidnosti, time se Telekomu i daje pogrešan signal da nastavi da „vegetira“ jer odluka o povlačenju divindendi povlači i odustajanje od ozbilјnijih investicija.

Druga greška je odsustvo radikalnijih promena u kompaniji. Izgleda da su izuzetno loši poslovni rezultati u prvom polugodištu upalili alarm, pa je rukovodstvo brže bolјe pripremilo plan za „reorganizaciju“ praćenu otpuštanjem 2.500 zaposlenih.

Treća klјučna greška je odsustvo ofanzivne politike razvoja novih tehnologija i širenja u području multimedije. Uz „dremanje“ regulativnih tela, Telekom ostaje u drugoj ligi, dok se SBBu odobrava dalјe širenje kupovinom IKOM-a. Postavlјa se i pitanje zašto Telekom nije kupio IKOM? Ne bi nas iznenadilo ni da SBB proširi svoje usluge i na tržište mobilne telefonije akvizicijom nekog operatera ili na neki drugi način (tu već postoji određen poslovni odnos sa Telenorom) i time „zakuca“ i jedinu preostalu prednost Telekoma u paketima usluga.

Sve navedene okolnosti ukazuju da je potrebna energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na otpuštanju viškova mogućnost. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo da i za manje od 5 godina Telekom prestane da bude profitabilna kompanija.

I na kraju, ne treba zaboraviti da se i dalјe „blokira“ trgovina akcijama na berzi, pošto rukovodstvo Telekoma namerno izbegava zakonsku obavezu da, kao javno društvo, donese potrebne akte i dostavi ih berzi radi listiranja kompanije. Time se praktično „sekvestrira“ 22% akcija koje su u vlasništvu skoro svih građana, pošto im je onemogućeno legalno trgovanje. Time se samo stavlјaju problemi pod tepih, a trgovina akcijama bi pokazala kako tržište vrednuje i ocenjuje poslovanje Telekoma i time sprečili dalјe zamajavanje javnosti sa uspešnim poslovanjem od strane sadašnjeg rukovodstva.

Proširena verzija teksta koji je objavlјen u Novoj ekonomiji za novembar 2017. godine

Bogdan Petrović

bogdanpetrovicblog.wordpress.com

 

3 KOMENTARA

  1. Ne slazem se sa komentarima, nije ovde u pitanju nikakvo namerno unistavanje. U pitanju je zapravo neminovan poraz drzavne firme u takmicenju sa privatnim firmama. Ja sam znao jos pre 15 godina sta ce se desiti, ocekivao sam ovo i ranije. Koliko god malo da vredi danas, vredece jos manje sutra. Na nama je da odlucimo imamo li interes da hranimo jos jednog buduceg gubitasa ili ne. Meni se cini da dileme nema.

  2. Nije uspeo Vučić jednom, pa ni drugi put da pokloni (bez navodnika) Telekom „strateškim partnerima“). Zato se pribeglo, rezervnoj varijanti: Ekonomski uništiti i naterati na prodaju. Tj. pokloniti. Telekom je merilo činjenice, koliko je Srbin dozvolio da mu se prokuva, izbeli, očisti mozak od svake primisli na nacionalni interes!

  3. Ово писмо је неопходно поставити на свим порталима и ОБАВЕЗНО затражити да га бар Двери, или ДЈБ као економски писмена опозиција, јавно представе у Скупштини Србије….Телеком дели отпремнине и преплављен је Немцима као потенцијалним власницима, при томе се мало улаже у озбиљан рад…ЗАШТО??! сви предпостављамо да знамо….

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime