Gledanje televizije nekada je bila prava privilegija, mnogi Beograđani nisu imali televizore, pa su se tadašnja druženja pravila kod komšija koje su imale „kutiju sa pokretnom slikom“ ili su se građani okupljali ispred prodavnica sa audio i video opremom.
Eksperimentalni program iz nedovršenog studija na beogradskom Sajmu, Televizija Beograd počela je da emituje na današnji dan pre tačno 64 godine.
Ovaj program građani su mogli da prate na televizijskim aparatima postavljenim u izlozima prodavnica i na najvažnijim javnim mestima po gradu.
Prvo se na ekranu u 8.50 pojavila slika Meštrovićevog „Pobednika“ sa Kalemegdana.
Otvaranje Televizije Beograd najavila je spikerka Radio Beograda Olivera Živković, a potom je Olga Nađ najavila emisije koje će se emitovati u okviru prepodnevnog i poslepodnevnog programa.
– Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa. Redovni program televizijskog studija počeće 1. oktobra – tako je Olga Nađ najavila program Televizije Beograd za 23. dan avgusta 1958. godine.
Režiser prvog direktnog prenosa sa otvaranja Međunarodnog sajma tehnike i naučnih dostignuća bio je Miroslav Dedić, a prvu informativnu emisiju „Dnevnik“ od 20 časova vodio je Miloje Mića Orlović.
Televizor koštao 20 prosečnih plata
Televizor je tada koštao i do 20 prosečnih plata, te su samo privilegovani imali sreću da u svojim stanovima imaju TV prijemnike. Zato su televizori bili postavljeni na najprometnijim mestima u gradovima Srbije.
Tog dana je na „zadatku“ bilo oko 150 ljudi, jedna reportažna kola sa tri kamere i četiri filmske kamere, od kojih nijedna nije bila tonska.
U to vreme, Televizija Beograd imala je tročasovni program, snimci iz sveta stizali su dan kasnije na filmskim trakama – vozom ili avionom.
U to vreme na ulicama Beograda 80 televizora
U prvo vreme program je emitovan uživo, iz studija, ili posredstvom reportažnih kola sa mesta događaja. Televizija Beograd potom nabavlja magnetoskope i tonske filmske kamere i postepeno se potiskuje isključivo „živa televizija“, a preovlađuju emisije snimljene na traci.
Na javnim mestima u Beogradu tada je bilo svega 80 televizora, a samo 36 u stanovima.
Narednih godina broj domaćinstava u kojima je televizor zauzeo počasno mesto u kući rastao je neverovatnom progresijom.
Iste godine, 11. oktobra, počelo je emitovanje eksperimentalnog programa TV Ljubljana, a 28. novembra, svečanom akademijom povodom Dana Republike koja je direktno prenošena iz Narodnog pozorišta u Beogradu, televizijski studiji u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani pokreću zajednički Jugoslovenski eksperimentalni televizijski program.
autor:Ljubica Stanković
izvor:https://24sedam.rs/
