Zakon o radu koji je donet 2014. godine odredio je sudbinu mnogih ljudi u Srbiji. Ujedno, ovaj dokument je stvorio osnovu za razvoj nekih od ključnih politika vladajuće stranke.
Veliki reformski procesi, najavljeni s dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, otpočeli su izmenama sistemskih propisa, gde je među prvima na udaru bio Zakon o radu (ZoR), a njegova najveća žrtva – prava radnika. U Srbiji postoji tendencija da se ovakvi zakoni donose uz što manje učešće javnosti, akademske zajednice ili građanskog društva. Osam godina kasnije, posledice reforme radnog zakonodavstva u Srbiji osećaju svi koji su na tržištu rada, bez obzira na to da li su zaposleni ili radno angažovani.
Koga još briga šta javnost ima da kaže?
Proces izmene aktuelnog Zakona o radu otpočeo je 2013. godine, i protekao burno. Predstavnici sindikata su napustili rad radne grupe kritikujući netransparentnost procesa, pozvali na bojkot javne rasprave i tražili ostavku tadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića (u čijoj nadležnosti nije bilo donošenje ovog zakona). Uprkos tome, predstavnici ministarstava i udruženja poslodavaca dogovorili su tekst Nacrta izmena i dopuna zakona i objavili poziv i program javne rasprave.
Javna rasprava za propis donet bez konsenzusa ključnih aktera trebalo je da se sprovede tokom novogodišnjih i božićnih praznika i da traje dvadeset dana, u okviru propisanog zakonskog minimuma (iako, primera radi, Republički sekretarijat za javne politike daje preporuku da trajanje javne rasprave za sistemske zakone i propise koji naročito zanimaju javnost bude ne kraće od 30 dana).
Međutim, nakon protesta predstavnika sindikata, studenata i zainteresovane javnosti i prekidanja javne rasprave u Novom Sadu, otkazana su i druga dva planirana skupa (u Beogradu i Kragujevcu). Usledio je štrajk upozorenja i nakratko se stalo s donošenjem zakona. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine, nova vlada Srbije (s novim premijerom) odlučila je da nastavi sa započetim reformama, i Skupština RS je usvojila izmene i dopune Zakona o radu jula 2014.
Prema važećim propisima, cilj sprovođenja javne rasprave je da se, u informisanom dijalogu sa zainteresovanom javnošću, donesu najbolja rešenja na predložene izmene propisa u javnom interesu. Čini se da je model ignorisanja javnosti, netransparentnost procesa i neznanje donosilaca odluka u narednim godinama postalo norma, a da je najslikovitiji primer toga bio upravo proces izmena i dopuna Zakona o radu (2014).
„Da se nemački investitori osećaju kao kod kuće…“
Usvajanje ZoR-a su pozdravili, osim poslodavačkih udruženja, NALED i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham). NALED je tokom procesa izmena zakona sprovodio i intenzivnu kampanju podizanja svesti „Pitajte KADA“, u obliku kratkih video spotova koji su imali za cilj da podstaknu kako javnu upravu tako i zainteresovanu javnost da podrže izmene zakona.
Posebno su istakli da će ovim zakonom biti ukinute nepotrebne administrativne procedure, kao i da će biti omogućeni novi vidovi zapošljavanja i lakše zapošljavanje starijih osoba, kojima je ostalo nekoliko godina do penzije. Iz AmChama su navodili da će novi zakon omogućiti pravnu sigurnost, garancije investitorima, ali i sprečiti zloupotrebe nesavesnih poslodavaca, kao i nesavesnih zaposlenih.
Pohvalama se pridružila i Vlada RS ističući da su prioritet bili fleksibilizacija i liberalizacija tržišta rada, kako bi Srbija postala prijemčivija stranim investitorima, odnosno kako je tadašnji premijer izjavio, „da se nemački investitori osećaju kao kod kuće“, a tadašnji ministar finansija dopunio: „Sada ima smisla investirati jer je jeftino i ima perspektivu. Kasnije ćemo ili biti skupi, ako budemo uspešni, ili ćemo propasti pa ulaganje neće imati smisla“.
U drugom slučaju, tadašnji ministar za rad je izjavio da se tokom donošenja izmena i dopuna zakona vodilo računa o radnicima, kao i da se u Zakonu o radu nalazi „dosta levičarskih ideja“. Mesto ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja (prethodno Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike) pripalo je Aleksandaru Vulinu, što je predstavljalo kadrovsko rešenje koje je u to vreme, iz perspektive vlasti, bilo neophodno da bi se do kraja završio proces izmena i dopuna zakona o radu i sprovele štetne reformske politike u sferi rada.
Kako se izmenama ZoR smanjio „rad na crno“ i da li smo propali?
Izmene i dopune ZoR-a su donele neke novitete u radnom zakonodavstvu Srbije uz predviđanje da će podstaći zapošljavanje ili čak uvećati neka prava zaposlenih. Koje su neke od najvažnijih izmena koje će doprineti ispunjavanju ovih ciljeva?
Trajanje ugovora o radu na određeno vreme, umesto dotadašnjih 12 meseci, produženo je na 24 meseca, uz mogućnost da može trajati i više pod određenim uslovima. Osim toga, plaćeno odsustvo je smanjeno sa 7 na 5 dana, a više ne postoji obaveza poslodavca da uveća zarade za rad u smenama. Minuli rad, odnosno dodatak na osnovnu zaradu zaposlenog, obračunava se samo za vreme provedeno kod aktuelnog poslodavca, umesto kod svih prethodnih poslodavaca. Dodatno, otpremnine za odlazak u penziju smanjene su sa tri na dve prosečne zarade.
Rešenja doneta izmenama ZoR-a nalazila su se i u knjizi predloga – Sivoj knjizi 6, publikaciji koju na godišnjem nivou izdaje NALED s ciljem iznošenja preporuka za bolje uslove poslovanja u Srbiji. Argumenti za produžetak trajanja ugovora o radu na određeno vreme (sa godinu dana na dve godine) bili su da prethodno rešenje nanosi štetu i poslodavcima i zaposlenima i nezaposlenima, jer kod poslodavaca postoji rizik da će morati da isplaćuju visoke otpremnine u slučaju da im se poslovni planovi ne ostvare i budu prinuđeni da otpuste radnike koji su pod ugovorom na neodređeno vreme. Predlog NALED-a je bio da se trajanje ugovora na određeno vreme produži na tri godine.
Objašnjenje za isplatu otpremnina na osnovu radnog staža ostvarenog kod aktuelnog poslodavca, umesto na osnovu ukupnog radnog staža, bilo je da zbog ovakvog zakonskog rešenja poslodavci nerado zapošljavaju radnike s dužim radnim stažom. Takođe, u Sivoj knjizi se navodi da su neki zaposleni zloupotrebljavali pravo na otpremninu, naplaćujući je na više mesta (?!). Pa je umesto da udruženja poslodavaca insistiraju na strogim kontrolama i većoj nadležnosti Inspektorata za rad, predloženo rešenje bilo je da se umanje radna prava zaposlenih.
Stvarni efekti primene zakona ukazuju na drugačije stanje stvari
Osam godina kasnije moguće je s vremenske distance analizirati stvarne efekte primene izmenjenog Zakona o radu. Neka predviđanja su se ostvarila, dok su neka suprotna od očekivanih. Iz trenutne perspektive može se zaključiti da je stanje položaja radnika bitno drugačije od pretpostavljenog.
Tačno je da se od usvajanja izmena i dopuna ZoR povećala ukupna zaposlenost, i to za oko deset procenata (sa 54% na 65%). Tačno je da je neto priliv (kao % BDP-a) od stranih direktnih investicija u Srbiji povećan sa 4,3% na 6,5%.
Međutim, Prema globalnom indeksu radnih prava, u Srbiji se 2019. godine dešavalo sistematsko kršenje radnih prava (na skali od 1 do 5, gde 1 znači da nema kršenja radnih prava, Srbija je dobila ocenu 4). Negativni efekti stranih direktnih investicija najkonkretnije su se odrazili na 1.250 radnika Geoksa, koji su u jednom danu ostali bez posla i sada se suočavaju sa izazovima različitog tipa.
U cilju ohrabrivanja stranih investicija u Srbiji izmenjen je i Zakon o zapošljavanju stranaca, a efekti njegove primene uočeni su u poslovanju nekih kompanija, za koje su i Ujedinjene nacije i Evropska komisija izrazile zabrinutost da postoji ozbiljno kršenje radnih prava, a čak i moguća trgovina ljudima.
Gde smo sad?
Ono što je glavna karakteristika ovog zakona jeste to što je iz njega izostao termin „radnik“. Trenutni zakon o radu prepoznaje samo „zaposlene“ i „radno angažovane“, ili drugim rečima rad u radnom odnosu i rad van radnog odnosa. Šta to znači?
Rad u radnom odnosu prepoznaje sva prava garantovana Zakonom o radu. S druge strane, radno angažovani, odnosno lica koja nisu u radnom odnosu, u zavisnosti od ugovora (o delu, privremenim i povremenim poslovima, osposobljavanju, stručnom usavršavanju, itd.), gube skoro sva radna prava poput: prava na godišnji odmor, bolovanje, kolektivno organizovanje, itd.
Rezultat toga je da na jednom radnom mestu identičan rad mogu obavljati lica od kojih neka (zaposleni) imaju sva radna prava koje Zakon prepoznaje, a druga (radno angažovani) nemaju skoro nikakva prava. Upravo je veoma mali broj obaveza koje imaju poslodavci koji radno angažuju lica razlog velike popularnosti ovih tipova ugovora.
Teškoća adekvatnog definisanja navedenih pojmova sastoji se i u tome da aktuelni Zakon o radu daje samo četiri definicije, i to: zaposlenog, poslodavca, sindikata i udruženja poslodavaca.
Međutim, kada se posmatra kvalitet zaposlenosti u Evropi, Srbija ima najveće učešće radnika koji su privremeno angažovani, gde je ukupan broj zaposlenih otkad je izmenjen ZoR, povećan za skoro 50%. Čini se da su nesigurni oblici radnog angažovanja, osim što su široko rašireni (kao rezultat fleksibilizacije Zakona o radu) postali i norma u zapošljavanju u Srbiji.
Agencijsko zapošljavanje, koje je ostalo van izmena ZoR 2014, normirano je krajem 2019. godine. Problemi s poreskim tretmanom frilensera pokazali su da postoji veliki broj radnika u Srbiji koji ostvaruju zaradu radom preko interneta ili putem platformi. Međutim, oni u postojećem radnom zakonodavstvu nisu prepoznati i nemaju nikakva garantovana radna prava. Tokom 2021. godine najavljeno je formiranje radne grupe koja bi se bavila uvođenjem radnika na internetu u radno zakonodavstvo, ali drugih novosti o tome nije bilo.
Takođe, Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (popularno nazvan i zakon o sezonskom radu) donet je 2018. godine, a tokom 2021. godine planirane su njegove izmene. Međutim, nakon protesta javnosti i održane javne rasprave Nacrt zakona nije dospeo na sednicu Vlade RS. Krajem 2021. godine u proceduri je bilo donošenje Zakona o radnoj praksi, koje je trebalo da prepozna radni angažman velikog broja mladih, ali u ovoj stvari nije postignut konsenzus Socijalno-ekonomskog saveta.
Prema Planu rada Vlade za 2021. godinu, u oblasti radnog zakonodavstva je planirano usvajanje pet propisa, među kojima i Zakon o radu (do čega, očigledno, nije došlo). Novi ZoR bi bio donet, između ostalog, radi usklađivanja domaćih propisa s pravnim tekovinama Evropske unije, u skladu s Nacionalnom programom za usvajanje pravnih tekovina EU.
Iskustva donošenja prethodnih propisa u oblasti rada pokazali su da će postizanje širokog konsenzusa u pogledu rada biti veoma teško, a da će usvajanje novog Zakona o radu predstavljati veliki izazov za novu vladu Republike Srbije. Ostaje da se vidi koje će radno-pravne tekovine EU biti usvojene – da li na štetu radnika ili poslodavaca.
autor:Goran Radlovački
