U poslednjih pet godina na teritoriju Niša se doselilo, prema lokalnim procenama, oko 11.000 Albanaca sa Kosova i Metohije, piše Sputnjik.
Razlozi za to su besparica i cilj Albanaca da se prošire van administrativne linije Srbije i južne srpske pokrajine.
Albanci sa Kosova masovno su od 2010. do 2015. godine kupovali stanove, zemljište i obradive površine u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kuršumliji, Prokuplju… Ta pojava je trenutno u stagnaciji, bar što se tiče pomenutih gradova, ali su sela iz tih opština još uvek na meti trgovaca nekretninama sa Kosova.
Albance najviše zanima oblast oko Vranja duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace…) tačnije, sela blizu administrativne linije sa Kosovom.
Najveća pomama je, pak, svojevremeno bila u gradu Nišu, gde je po nekim nezvaničnim podacima u poslednje tri godine oko 1.500 Albanaca kupilo stanove u tom gradu, dok ta brojka gledano na širem području Niša ide i do 11.000.
Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji. Pre svega, jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.
Naime, sve se odvija po slovu zakona. Na primer: Albanac da Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu naprave ugovor po kome Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, a kao garancija, to jest, zalog da će mu novac biti vraćen, navodi se pomenuta nekretnina. Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanci postaju vlasnici stanova, a da pri tom ne ostave trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko u tu priču su uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Naravno, Albanci sa Kosova se i dalje smatraju građanima države Srbije, pa u tom smislu mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.
Međutim, problem je što oni ne priznaju Srbiji kao matičnu državu, pa iz tog razloga angažuju Srbe da obave taj posao za njih.
Zbog velikog priliva Albanaca sa Kosova prošle godine je grad Niš čak osvanuo oblepljen lecima sa parolom „ Stop albanizaciji Srbije“. Međutim, nikada nije razjašnjeno od koga su leci potekli, pa su organizatori te akcije i danas ostali anonimni. U tom letku se navodi da su Albanci sa Kosova preko posrednika postali vlasnici preko 300 stambenih jedinica u samom gradu.
Novi Pazar se takođe nalazi na spisku poželjnih lokacija, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada. Zbog toga se po medijima često spekuliše da su u pitanju pripadnici vahabijskog pokreta. Interesantno je da postoje saznanja da su pridošlice u okolini Pazara vrlo zainteresovane za kupovinu imanja u Apatinu, gde je navodno već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina.
U Prokuplju, Blacu i Kuršumliji seoska imanja su posebno zanimljiva za Albance. Blizu su Kosova, a i vrlo su jeftina. Albanci tako za imanje u tom regionu daju nekoliko puta veću cenu nego što je realna, imanje ne prepisuju na sebe, već se sa vlasnikom pravi specijalno punomoćje koje obično uradi advokat u Prištini, po kome se imanje ustupa na „zajam“ dotičnom.
To ne prolazi kroz pravni sistem Srbije, pa je tako i taj oblik „kupovine“ i promene strukture vlasništva — nevidljiv za naš sistem. U opštini Kuršumlija čak je 10 sela u kojima nema stanovništva i njih su Albanci već „uzurpirali“. Upućeni tvrde da su Albanci, uglavnom iz Podujeva, krajem 2014. godine u okolini Kuršumlije kupili oko 50 imanja.
Na teritoriji Leskovca takođe gde je zemlja vrlo pogodna za gajenje voća i povrća solidno očuvanu kuću sa imanjem Albanci kupuju za 5.000 evra.
To zanimanje Albanaca za srpska imanja u južnoj Srbiji mnogi povezuju sa njihovom namerom da „prošire“ administrativne granice Kosova na delove Srbije. Novinari iz lokalnih medija iz tih gradova kažu da se sve odvija pod nevidljivim plaštom i tiho, a da se na ulicama i selima po jugu Srbije sve češće čuje albanski jezik.
Građani tih delova Srbije žive u strahu da će zbog sve većeg priliva Albanaca sa Kosova doživeti sudbinu Srba sa Kosova. Oni veruju da se Srbi odlučuju da Albancima prodaju kuće i imanja jer te opštine spadaju u najsiromašnije opštine u Srbiji. Zbog toga su uvereni da će u budućnosti na tim mestima biti sve više Albanaca, a sve manje Srba i da je na delu „tiha okupacija“ južne Srbije.
Alo gospodo novinari iz „Šajkače“ O kakvim vi to Albancima pišete? Koliko mi je poznato, u Južnu Srbiju nadiru, uz pomoć lokalih, debelo korumpiranih političara ali i ovih plaćenika na samom vrhu države, ŠIPTARI- kako oni u svom jeziku sami sebe nazivaju- znači stanovnici Srpskog Kosmeta! Zašto to čine? Jasno- da bi, kad-tad, granicu Šiptarije pomerali -i kroz svoj enormni natalitet- sve više na sever! Valjda je i vama poznato da Albanci žive u Albaniji, kao što bi u Srbiji, bez obzira na etničko poreklo, prema državljanstvu države u kojoj su rođeni i u kojoj žive, trebalo da žive ne Albanci, ne Mađari, nikakvi Vlasi, Rumuni i što je najtragičnije neki novi Milogorci -ranije Crnogorci, pa Hrvati itd. nego samo SRBIJANCI! Poznata i priznata činjenica u svim EU državama ali i šire. Ili ste npr. u Austiji videli (ili čuli) da čak i oni naturalizovani Austrijanci, o onima koji su od rođenja „pravi“ Austrijanci i da ne govorimo, sebe nazivaju Hrvatima, Turcima, Srbima? Nikada! Svi oni su AUSTRIJANCI, kao što su u Belgiji- Belgijanci, u Americi- Amerikanci itd. itd. Privatno, kod kuće, mogu da budu i Čerkezi. Službeno- NE. To je od komunističke okupacije Srbije, samo kod nas moguće. Da svaka šuša sebe ne smatra SRBIJANCEM (po državi Srbiji) nego kako mu se svidi- i traži svakakva prava koja nijedna manjina, nigde u svetu, u toj meri NEMA! Od sopstvenog jezika da bude „službeni“ pa do škola, univerziteta, sudova, imena grdova i ulica itd. itd. na nihovim jezicima! Kod kuće svi ti koji žive u Srbiji, a ne žele da budu Srbijanci, privatno mogu sebe da nazivaju Marsovcia, govore jezikom sa neke druge planete itd. Ali službeno -nikada. Jasno?
Ne mojte da se lazemo. Dodje Albanac i ponudi 200 000 evra za vas stan. Ne bi prodali. Hajde da se lazemo.
A sto ne bi zabranili siptarima da kupuju zemlju ili da je za njih tri puta veca cena.
Sve dok se slizemo sa njima opasno ce.mo nadrljati ja ne znam samo dokle vise..moze li neko tome stati na put.
Siptari primenuju istu tehnologiju koja je primenjena na Kosovu, samo sada se primenjuje u uzem delu Srbije……………
Danas Albanci, sutra možda Turci?
„Čije ovce, njegova i planina“…
Između Turske i Srbije danas postoji samo jedna „tamon“ država – Bugarska sa 6 miliona stanovnika.
Nije daleko dan kada će Turci biti susedna država Srbima, a novcem se sve može.
Turska ekonomski jača, a Srbija i Bugarska već decenijama propadaju…
Nije vreme za paranoju, već za trezveno razmišljanje.
Pre balkanskih ratova u Srbiji je živelo 2 miliona stanovnika, u Bugarskoj 4 a u delu Osmanskog carstva koji pokriva današnju Tursku oko 14 miliona.
Danas u Srbiji živi 5 miliona stanovnika, u Bugarskoj 6 a u Turskoj 82!
Bitka za demografski opstanak Srbije za par godina neće se voditi između Srba i Albanaca, jer se Albanci sa KiM masovno iseljavaju na Zapad, već između Srba i Turaka, amožda i Arapa.
Migracije naroda niko ne može da zaustavi.
Istorija se uvek ponavlja…