U istom danu su potpisani takozvani Mrdićevi zakoni, zaplenjeno pet tona marihuane koja se dovodi u vezu sa funkcionerom Srpske napredne stranke i organizovan je „prvi lajv šou“ predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Svaka ova vest je važna, kao lice i naličje jednog sistema koji je u ozbiljnoj krizi više od godinu dana. O poslednjoj smo razgovarali sa Anom Martinoli, teoretičarkom medija i profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Zapitali smo se, otkud lajv baš na TikToku, imajući u vidu da je medijski tim iz predsedničkog kabineta aktivan na manje-više svim društvenim mrežama. Na pitanje da li TikTok lajv predsednika pokazuje promenu strategije u kampanji i da li takav izbor pokazuje da tradicionalni mediji više nisu dovoljni, profesorka Ana Martinoli odgovara da je TikTok idealan za ovaj tip komunikacije iz nekoliko razloga.
„To je platforma na kojoj je, pored Instagrama, mlada publika – ona koja blokira fakultete i izlazi na ulice – najaktivnija i najdostupnija. Format TikToka favorizuje brzinu, emocije, lično obraćanje, geg i spektakl nad dubinom i analizom, što savršeno odgovara strategiji trivijalizacije ozbiljnih problema kroz zabavne sadržaje. Algoritamska logika platforme omogućava masovnu amplifikaciju sadržaja, pa čak i ako je interakcija kontrolisana, doseg može biti enorman. I konačno, TikTok još uvek nije pod onom vrstom kontrole kao tradicionalni mediji, što stvara iluziju autentičnosti i ‘narodnosti’ – kao da predsednik zaista direktno i spontano komunicira, a ne da izvodi pažljivo isplaniran performans“, za Mašinu komentariše Martinoli.
Kako navodi naša sagovornica, apsolutno vidimo promenu strategije: „ali iz pozicije slabosti, ne snage. Predsednik bira TikTok jer klasični medijski arsenal, iako pod kontrolom, ne uspeva da parira studenstkoj i građanskoj mobilizaciji koja se dešava upravo preko društvenih mreža i onlajn platformi. Činjenica da mora da traži mlade tamo gde oni jesu – uz influensera poput Bake Praseta – zapravo odaje paniku i gubitak uticaja. To je priznanje da televizije sa nacionalnom frekvencijom ne mogu da ‘dobace’ do generacije koja je trenutno najpotrebnija da poveruje u narativ vlasti“, navodi Martinoli.
Iako izbori još uvek nisu raspisani, već samo najavljeni – i to tek za kraj tekuće godine, kampanja kao da je uveliko u toku. Na pitanje šta na osnovu ovog lajva možemo očekivati u predstojećoj kampanji, naša sagovornica upozorava da će ona verovatno postati sve agresivnija u osvajanju digitalnog terena, „s tim što će granica između politike i zabave potpuno nestati. Možemo očekivati da influenseri postanu politički igrači, da se predstavljaju i kao ‘autentični glas mladih’, dok će se ozbiljna pitanja – od tragedije u Novom Sadu do krize institucija – sve više gušiti banalnim virlanim sadržajima.“
Suštinski, zaključuje Martinoli, gledaćemo pokušaj da se preko „brzog, vizuelno upečatljivog, dinamičnog, emocionalnog formata poništi svaki pokušaj racionalne debate i odgovornosti, zamenjujući ga spektaklom ‘bliskosti’ i ‘dostupnosti’”.
Šta su mogućnosti izbegavanja takvih strategija, kako bi se ostalo u okvirima racionalne i odgovorne javne debate u javnosti, Martinoli navodi da je ključ u upornom, koninuiranom vraćanju fokusa na suštinu i neprekidnom, javnom imenovanju apsurda.
„Kada predsednik raspravlja o kockanju budžetom kao da je to zabavan vic, potrebno je to glasno nazvati pravim imenom – besprizornim potcenjivanjem građana i javnog dobra. Umesto ulaska u onlajn ‘spektakl’ po njegovim pravilima, odgovor treba da bude sistematsko faktografsko razotkrivanje i insistiranje na pravim pitanjima.“
Naša sagovornica zaključuje da kritička javnost mora da izgradi sopstvene digitalne kapacitete koji će biti „brži u reakciji, jasniji u poruci i koji će konstantno vraćati narativ sa zabave na odgovornost – bez obzira koliko lajvova ili influensera režim angažuje u pokušaju da utiša glasove pobune i uhvati zalet za neke buduće izbore.“
I.P.
