Tito i mi

2
2313

tito 2Bajka je, ipak, trajala predugo, čitavih 35 godina vladavine (i još koje godišnje doba pride) dok ona narodna „o pokojniku sve najlepše“ nije izgubila smisao. Odnosno, dok se narodi i narodnosti, radnici i seljaci, radni narod, građani i poštena inteligencija nisu okrenuli svako svom grbu i svojoj zastavi i odbacili zagorski Kumrovec kao svetilište i kolevku nekada zajedničke zemlje. U tom smislu, odricali su se i najvećeg sina svog i ostalih naroda koji su pod njegovom šapkom tri i po decenije bajkovito verovali da je, zahvaljujući poljupcu, princ nastao od žabe. Bilo je potrebno da prođe više decenija ne bi li postalo jasno da princa nikada nije ni bilo, a da je žaba vodozemac bez krune. Kao što je jasno da ni kolevka rasparčane zemlje nije bila u hrvatskom Zagorju. Bila je u Jajcu. Ili tu negde iznad njega. U Bihaću. Tako, bar, kažu zemljopisne karte.

Posle 33 godine od smrti, na ime Josipa Broza već se hvata korozija. Da ga rđa sasvim ne nagrize svedoči i jedan dugometražni dokumentarni film „Tito bez maske“ (proizvodnja 2010. godina) iz kog saznajemo da – uprkos hortikulturnim pokušajima koji o njemu govore kao beloj i plavoj ljubičici – Tito i nije bio neka cvećka: na dušu mu se stavlja više stotina pobijenih vojnika i civila koji su, bežeći od odmazde, skončali negde u šumama Slovenije kada je već i Hitler digao ruke od pokoravanja sveta, dužući ruku na sebe; u eri zahlađenja ljubavi sa Staljinom, nekadašnje saborce i partijske drugove, zbog slušanja programa „Radio Moskve“, slao je na dugogodišnje prinudno letovanje u radnim logorima na Golom otoku i Grguru, odakle se mnogi nikada nisu vratili; Jevreje je nepovratno poslao u njihovu postojbinu, prethodno im naloživši da potpišu dobrovoljno izgnanstvo i odricanje od svega stečenog u Jugoslaviji; bio je prijatelj svetskih protuva, ološa, gangstera, terorista, komunističkih i afričkih diktatora, i ljudoždera. Zapravo, film nam nije rekao gotovo ništa novo, sve to znali smo i ranije, ali nismo smeli javno o tome, zbog straha od ljudoždera.

Da Vas podsetimo:  Hoće li Zdravko Krivokapić izdati Srpsku Pravoslavnu Crkvu?

Jer, bilo je dovoljno servilnih u službi glancanja lika i dela da se rđa ne zapati, u smislu antikorozivnog društveno-političkog rada. Najčešće volenterskog i poltronskog. Kao što i danas još ima onih koje jugonostalgija trese kao Travoltu groznica subotnje večeri.

Takvi su se ovog 25. maja sjatili na sva, za njih, sveta mesta koja odišu titoizmom. U slavu nekadašnjeg Dana mladosti i desetina hiljada pretrčanih kilometara sa štafetom koja je nosila najlepše želje za divan dan, oni koji žive u prošlosti pohodili su rodnu kuću u Kumrovcu i njegov grob u Beogradu. Zamalo da održe slet na stadionu JNA. Na prvi pogled ništa neobično, osim što ih je ove godine bilo više no ranije. Takvi ne gledaju dokumentarce. Još žive u 70-im godinama prošlog veka kada su nemačkim markama kupovali konce za Vilerove goblene i letovali u Kuparima preko sindikata. Iznedrila je ta kupovina mnoštvo goblena s njegovim likom, uramljenih kod lokalnog stakloresca za gostinjsku sobu u kojoj se slavio neki od svetaca. Podrazumeva se, tajno. Partijska ateistička knjižica iz džepa pored revera, samo za tu priliku, pohranjivana je na sigurno, dok popa ne okadi trpezu i ikonu. A on ih sa zida, ispod maršalske kape, merka onim izvezenim goblenskim očima, neretko čudnih boja. Viler je drugarici vezilji uvalio nijansu konca koja ne ide uz njegove zenice.

E, takvi su ovog 25-og dana maja šetali od Kumrovca do Beograda, zavetovani maršalu da tu trasu čuvaju kao zenicu oka. Svog? Reklo bi se njegovog, onog koje sa goblena čkilji u svim bojama koje je Viler mogao da osmisli. Da su manje živeli u bajci o princu i žabi, da su odgledali pokoji dokumentarac, videli bi da je na poleđni goblena platno prepuno čvorova. Samo jedan od njih dovoljno je razvezati da se goblen raspara. Zauvek.

Da Vas podsetimo:  „Zajednica vrednosti“ NATO-a i bombardovanje „slovenskih podljudi (neljudi)“

Dejan Jeremić za Korene (www.koreni.rs)

2 KOMENTARA

  1. To kučište je kao neprijateljski vojnik,vršio masovne zločine sa ostalim A.U.vojnicima nad srbskoj nejači po Mačvi.Komunisti koji su ga uzdigli u njino božanstvo ga drže sahranjenog u sred Beograda,u svojoj mržnji prema svemu što predstavlja Srbe i Srbiju.Da nije tako,ni jedan normalan Srbin ga ne bi tu držao,te se tako ismejava onim Srpskim žrtvama iz prvog svetskog rata,a posebno zbog RAZBIJANJA SRBIJE NA TRI DELA,ŠTO NARAVNO,NIJE UČINIO U HRVATSKOJ,KOJA JE UZ SLAVONIJU I DALMACIJU BILA KAO TREĆA A.U.POKRAINA.Prema tome,komunističko-okupaciona vlast od 1944,je EVIDENTNA BROZOVA OKUPACIJA,KOJA I DANAS DAN TRAJE.

  2. Postovani,

    Josip Broz iz Kumrovca tajno je streljan u Barseloni 1939. pod optuzbom da je odgovoran za likvidaciju komunista u spanskom gradjanskom ratu. Tito koji je vladao u SFRJ bio je poljski jevrejin rodjen u Njujorku odakle je dosao i bio je godinama na vise polozaja Kominterne u Teheranu, Ankari i Iastanbulu – i njegovo pravo ime je Valter Vajs. Staljin je njega poslao 1939. u Zagreb da ojaca KPJ koja je bila pred raspadom. Kako niko nije tacno znao kako je pravi Josip Broz izgledao – oni koji su znali da je pravi Tito streljan – podrzali su Valtera Vajsa kao da je on Tito. Kada je Staljin posle dve godine saznao za njegov izbor na mesto generalnog sekretara KPJ – poslao je coveka da ga ubije, ali nije uspeo. Inace, Josip Broz iz Kumrovca imao je crnu kosu i crne oci i nije imao dva prsta na ruci jer je kao majstor doziveo povredu, dok je Tito koji je vladao od 1945. imao sve prste i imao je svetlu kosu i oci.
    On je doveo do rasparcavanja Srbije, do formiranja autonomnih pokrajina, zaduzivao je zemlju. Komunisti su odmah posle oslobodjenja 1945. uhapsili 80 uglednih univerzitetskih profesora iz Beograda i odveli ih u Smederevo i – streljali.
    Nesto pre 1980. Tito je rekao hrvatima da posle njegove smrti proglase demokratiju i da se okrenu Zapadu, a da ce srbima biti potrebno 50 godina da se obracunaju i dogovore medjusobno sta ce i kako ce.
    Eto ko je bio Tito.
    Ali, i pored velikih napora na unistavanju srpske pameti – nove generacije snazno i nezaustavljivo vuku napred i tome se ne moze stati na put.

    Srdacan pozdrav

    Ivan Velickovic

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime